Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na jedan evro - devet evra

Uredba Vlade Srbije o privlačenju direktnih investicija je iz 2006. godine, a izmenjena je u maju 2010, uz zadržavanje osnovnih principa iz prvobitnog teksta. Uredba je doneta po ugledu na neka dobra iskustva iz zemalja u tranziciji slične veličine, a pre svega Slovačke i Irske, koje su u kratkom periodu privukle mnoštvo investitora. Slovačka je, međutim, učestvovala u pojedinim investicijama i sa 50 odsto sredstava, što bi za naš budžet bilo previše. Mi smo se zato ograničili na subvencije po svakom novom radnom mestu, stimulišući zapošljavanje, jer je nezaposlenost jedan od naših najvećih problema. Uredba favorizuje industrijsku proizvodnju, što veću dodatnu vrednost i transfer tehnologije. Podstiču se ulaganja u nerazvijene delove zemlje jer se za ove investicije dobija veći iznos sredstava po svakom radnom mestu.

Izmenama uredbe iz maja prošle godine četiri grada – Zaječar, Niš, Kraljevo i Novi Pazar – kad je o subvencijama reč, dobila su veće povlastice. Naime, da bi se baš kod njih podstakle nove investicije minimalna suma koja se odobrava za svako radno mesto jeste četiri hiljade evra, dok je u drugim opštinama i gradovima, sa manjim razvojnim problemima, taj minimum dve hiljade evra. Pored pomenuta četiri grada, ove duplo veće subvencije su predviđene za još 40 opština koje su proglašene za naša devastirana područja. Privreda ovih gradova i opština je sada u velikoj krizi. S druge strane, gornji limit je za sve projekte deset hiljada evra po radnom mestu.

Ali i ove maksimalne sume se izdvajaju, kad je reč o četiri grada i o devastiranim opštinama, samo ako se imaju u vidu odgovarajuće reference investitora. Jer, kad u Niš dolazi svetski brend „Beneton” koji namerava da uposli 3.500 radnika, naravno da će i država pokazati dobru volju da učestvuje u takvoj investiciji. Isto tako, kada „Gorenje” ulaže u izvozno orijentisani program sa trista zaposlenih u Zaječaru, industrijski mrtvom gradu u kojem je 34 odsto nezaposlenih, sasvim je logično da država izađe s maksimalnim iznosom subvencija za tu prvu investiciju u istočnoj Srbiji.

Inače, od 2006. godine do danas imamo ukupno 151 ugovoreni živi projekat koji se finansira uz pomoć državnih subvencija. Za ove projekte investitori će ukupno izdvojiti 697,5 miliona evra direktnih ulaganja, a kada oni budu realizovani biće otvoreno 22.719 novih radnih mesta. Iz budžeta će za subvencije za ove investicijebiti izdvojeno ukupno oko 84,9 miliona evra. Prema tome, računica je jasna: na jedan evro uložen iz budžeta dobija se skoro devet evra investicija. Računica takođe pokazuje da se državna subvencija investitoru za otvaranje novih radnih mesta vraća u budžet za 17 meseci. I to, pre svega kroz poreze i doprinose, kao i druge dažbine, s tim što ovde ne računamo upošljavanje domaće građevinske industrije i drugih podizvođača.

Tranše subvencija se u skladu sa uredbom isplaćuju u četiri jednaka iznosa, a poslednja rata je rezervisana za trenutak kada investitor dostavi izveštaj iz nacionalne službe zapošljavanja da je zaposlio toliko radnika koliko je ugovorom i predviđeno. Uredba je uvela i obavezu investitora da tri godine ne otpušta nijednog zaposlenog, dok je sav dodeljeni novac osiguran prvoklasnim bankarskim garancijama investitora.

Od ukupno 151 projekta koji je na ovaj način dosad potpomognut, 63 odsto se odnosi na domaće kompanije. Od inostranih, najveće je učešće Italijana sa 9,3 odsto, zatim Nemaca 8,5, Slovenaca sedam odsto. Zasad su znatno ispod ovih procenata: Južna Koreja, Austrija i Velika Britanija sa po 1,6 odsto.

Više je, dakle, projekata iz Srbije (96), ali je iznos sredstava koja će biti uložena manji, ukupno 252,1 milion evra. Ove investicije bi trebalo da zaposle oko 8.150, dok strani investitori donose oko 14.500 radnih mesta.

*Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza

Sutra: Predizborne politizacije

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.