Subvencija „Juri” vratila se državi za godinu dana

Na jedan evro subvencija investitorima Srbija ostvari osam evra javnih prihoda, tvrdi ministar ekonomije i regionalnog razvoja na brifingu za novinare povodom učestalih polemika u javnosti o opravdanosti ove vrste podsticaja. Dinkić je tu tvrdnju ilustrovao primerom dolaska južnokorejske kompanije „Jura” u Raču u kojoj je za tri miliona evra preuzela hale propale „Zastave elektro”. Ukupna investicija iznosila je osam miliona evra. „Jura” se obavezala da zaposli 1.000 ljudi (zaposlila je 1.300) i dobila 4.500 evra po novootvorenom radnom mestu.

– Novac od subvencija u iznosu od 4,5 miliona evra vraćen je u budžet u istoj godini. Subvencionisanjem investicija građani ne gube ni dinar. U slučaju raskida ugovora država naplaćuje bankarsku garanciju i zateznu kamatu – navodi Dinkić.

On kaže da se u Evropskoj uniji subvencionišu samo nerazvijeni regioni. Kod nas su one uvedene zbog velike nezaposlenosti i malog izvoza i postepeno će biti ukidane.

Efekti se već osećaju jer u zemljama koje su najviše investirale kod nas beležimo najveći rast izvoza. Kao najočigledniji primer uspešnih izvoznih rezultata Dinkić je naveo Italiju, koja je prešla u vođstvo kao najznačajnije izvozno tržište Srbije. Na to tržište je lane plasirano 844 miliona evra robe i usluga, pokrivenost uvoza izvozom je uvećana na oko 85 odsto, dok je tradicionalno najveći trgovinski partner Nemačka sada na drugom mestu. Ministar je kao izuzetan primer naveo i Sloveniju, jer je prošle godine pokrivenost uvoza izvozom u tu zemlju povećana na više od 80 odsto, sa dobrim izgledima da u 2013. godini uvoz iz te zemlje bude u potpunosti pokriven izvozom iz Srbije.

Dinkić je najavio za proleće pregovore sa predstavnicima Rusije o liberalizaciji izvoza automobila iz Kragujevca na rusko tržište, iako je ta roba izuzeta iz Sporazuma o slobodnoj trgovini.

– Velika je zabluda da ja mogu „Gorenju” koje ima 1,5 milijardi evra godišnjeg prometa ili „Benetonu”, vodećoj kompaniji u oblasti tekstilne industrije, da kažem „ti idi ovde, a ti idi tamo”. Nisu to srpske kompanije. Strani investitori se prema sopstvenom utisku odlučuju gde će da ulažu, rekao je Dinkić.

Odluka „Gorenja” da mašine za veš proizvodi u Zaječaru zasnovana je, kaže ministar, na čistoj ekonomiji i matematici. Izgradnja hale u Valjevu, u kome nikada i nisu planirali da proizvode te mašine, koštala ih je osam miliona evra. U Zaječaru će do hale doći kupovinom fabrike „Porcelan” za 1,3 miliona evra.

Objašnjavajući razloge zbog čega Srbija subvencioniše otvaranje novih radnih mesta ministar ekonomije je rekao da je taj model preuzet od Slovačke zato što je ona zahvaljujući podsticajima deset puta povećala izvoz, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla 50 odsto.

Najveća zabluda kada je reč o subvencijama, kaže Dinkić, jeste da njih dobijaju samo strane kompanije. Iste podsticaje imaju svi, tvrdi ministar i to potkrepljuje činjenicom da od 151 projekta koji je subvencionisan u protekle četiri godine, 91 su domaće kompanije.

– Uslov za dobijanje subvencije je da investitor položi bankarsku garanciju u jednakom iznosu subvencije koju dobija. Problem je što domaće kompanije ne mogu da dobiju garanciju 10,5 miliona evra kao što je dobila južnokorejska „Jura” ili 18 miliona evra, koju je dobio „Beneton”. Ali je domaćim malim i srednjim preduzećima koja zapošljavaju od 10 do 50 radnika omogućeno subvencionisanje u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara po novootvorenom radnom mestu u zavisnosti u kojoj grupi opština se nalaze – kaže Dinkić.

On ukazuje da su našoj zemlji potrebne strane izvozno orijentisane kompanije, jer mi osim sirovina i repromaterijala nismo imali visoko kvalitetne proizvode za inostrano tržište. Strane kompanije, ukazuje on, imaju pre svega tržište na koje mogu da izvezu robu.

Zbog toga je Vlada Srbije duplirala subvencije u automobilsku industriju, elektroniku i informacione tehnologije. Potom u devastirana područja i gradove Niš, Kraljevo, Zaječar i Novi Pazar, jer je u njima stopa nezaposlenosti veća od 30 odsto. Osim toga to su nekada bili jaki industrijski centri i vlada je procenila da dodatnim podsticajima oni to opet mogu da postanu.

M. Avakumović