Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Državni optimizam izazvao štrajkove

Sudeći prema crnim brojkama koje su juče izneli stručnjaci okupljeni oko portala Ekonomija.org – internet stranicu koju uređuju slobodno bi mogli da prekrste u „Ekonomija.bankrot”. Jer podaci Milana Kneževića iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća pokazuju da je u Srbiji blokirano ukupno 14.552 firmi u kojima radi 104.205 radnika.

– Nikoga u ovoj zemlji nije uznemirio podatak da je iz sistema plaćanja poreza na dodatu vrednost početkom ove godine ispalo 26.000 preduzeća. Što znači da je njihov promet za godinu dana pao ispod dva miliona dinara. Privredi, koja je dužna i bogu i narodu, intravenozno se upumpavaju subvencionisani krediti i povećava njihova zaduženost. A to je najkraći put u kolaps – ubeđen je Knežević.

Zašto misli da je sistem subvencionisanja radnih mesta destimulativan, a ne stimulativan objasnio je sledećom računicom. Kako kaže, njemu se kao vlasniku „Modusa” isplati da otpusti svih 160 radnika.

– Prosečno bih svakome morao da dam otpremninu od po dve do dve i po hiljade evra. A onda bih mogao u nekom nerazvijenom mestu da zaposlim novih 160 radnik i od države dobijem po 9.000 po otvorenom radnom mestu – pokušao je Knežević da objasni kako otvaranje jednog radnog mesta subvencijama zatvara nekoliko radnih mesta.

Kao poreski obveznik Srbije pita se i zašto bi uopšte subvencionisao dolazak „Kalcedonije”, na primer, koja mu je direktan konkurent.

Dragovan Milićević ubeđen je da srpska privreda mora da nađe jeftiniji model razvoja od bankarskih kredita, jer u suprotnom nema šanse za opstanak.

– Ako se krediti uzimaju sa kamatom od 22 odsto nema tog profita koji može da finansira tako skupe zajmove – ubeđen je Milićević

Ekonomista Miroslav Zdravković izračunao je da se dug države uvećava za 2.517 dinara u sekundi i da je od početka krize otkaze dobilo oko 260.000 ljudi. Samo u prerađivačkoj industriji bez radne knjižice je ostalo 60.000 radnika, dok je u vreme krize u sektoru obrazovanja uhlebljenje našlo 1.500 do 2.000 ljudi. Zbog toga mu se zahtevi prosvetara za povećanjem plata od 24 odsto čine neopravdanim. Zdravković je podsetio da je minus u državnoj kasi 120 milijardi dinara i da će se finansirati dodatnim zaduživanjem. I prostor od četiri milijarde dinara koji eventualno može da se nađe u kasi našao bi se po istom receptu, ocenjuje Zdravković. Opasnije od tog troška je lavina pritisaka za povećanje javne potrošnje koja može da se pokrene ukoliko država izađe u susret zahtevu prosvetara.

– Najopasniji je ničim izazvan državni optimizam koji je i bio signal za štrajkove – smatra Zdravković.

Jer dok su zvaničnici međunarodnih finansijskih institucija rezervisani optimisti i ne poriču da rizici i dalje postoje, srpski državni zvaničnici odavno su objavili kraj krize.

Milan Knežević sugeriše i pitanje zašto država nema para. Da li možda zato, ističe Knežević, što gubi milijarda evra na javnim nabavkama, što najmanje tri milijarde evra proguta siva ekonomija, a po osnovu jeftinog izdavanja poslovnog prostora država kasa je uskraćena za 200 miliona evra. Kad bi se trideset odsto te sume prikupilo srpske javne finansije bi izgledale mnogo bolje, uveren je Knežević.

A. Nikolić

-------------------------------------------------

I niska inflacija košta

Ako su inflatorni pritisci veliki, kao što se i pritisci za povećanje javne potrošnje nagomilavaju, dok se na svetskom nivou očekuje rast cena hrane i nafte ko onda veruje Narodnoj banci Srbije da će inflacija do kraja godine biti manja od šest odsto, pitali su novinari.

– Nije to stvar verovanja. Pitanje je samo koliko to košta. Koliko će novca iz državnih rezervi biti potrošeno da bi se taj cilj održao – kazao je ekonomista Aleksandar Milojević.

Prema oceni Miroslava Zdravkovića to je kao kada neko pokušava da spusti poklopac koji se pod pritiskom diže iz šerpe.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.