Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bogate kompanije su ptice selice

Prethodne vlade od 2000. godine naovamo na razne načine privlačile su strane investitore. U poslednjih godinu dana veoma je aktuelno davanje visokih subvencija (od 2.000 do 10.000 evra)po radnom mestu. Istovremeno sa ovako visokim stimulacijama, pretežno stranim investitorima, sektor malih i srednjih preduzeća, kao i velike kompanije, grcaju u dugovima.

Postavlja se umesno pitanje: koliko je u takvoj situaciji dobro za državu da besplatnim zemljištem za investitore i visokim subvencijama „plaća” radna mesta u nerazvijenim područjima i gradovima sa velikim brojem nezaposlenih?Ida li je sve ovo deo pažljivo osmišljene dugoročne ekonomske strategije ili tek propagandni programodređenih stranaka?

S jedne strane,nezaposlenost u Srbiji raste. Broj zaposlenih pao je na 1,8 miliona. Za samo dve godine ekonomske krize izgubljeno je više od 160.000 radnih mesta, od toga 155.000 u privredi, a ostatak tokom racionalizacije državne uprave i dela javnog sektora. Takođe, kada pogledamo šta se u Srbiji najviše uvozi,ašta najmanje izvozi videćemo da su to visokotehnološki gotovi proizvodi u kojesvakako spadaju veš-mašine koje će proizvoditi ,,Gorenje”ili telekomunikacioni uređaji i aparati za industriju i široku potrošnju kakve će proizvoditi ,,Sažem”. Iz ovog ugla izgleda isplativo da država plati radno mesto sedamili desethiljada evra, jer će se zapet i više godina smanjiti uvoz ovih proizvoda u Srbiju, a istovremeno povećati izvoz,dok će se više hiljada lica u nerazvijenim područjima i „industrijski mrtvim gradovima” zaposliti.

Međutim, ako se pogleda s druge strane, izdaci za otvaranje radnih mesta visokim subvencijama po radnom mestu i davanje zemljišta na poklon mogu državi i lokalnoj samoupravi da se vrate tek kroz petiviše godina, pod uslovom da te iste kompanije koje su u Srbiju došle zbog jeftine radne snage ne odluče da se presele u neku drugu zemlju. Velike multinacionalne kompanije poznate su kao „selice” koje prosečno svakih osamgodina menjaju proizvodnu lokaciju. Poslednjih meseci cena rada u Albaniji izjednačila se sa cenom rada u Srbiji, a budući da je Srbija znatno veće tržište i ima bolji geostrateški položaj na Balkanu svakako da smo atraktivni za one koji dolaskom na naše tlo žele da uštedena zaradama zaposlenih i tako svoje proizvode učine jeftinijim.

Istovremeno dok pomažemo bogate multinacionalne kompanije sa po 10.000 evra po radnom mestu, 2010. godinu smo završili sa više zatvorenih malih, srednjih i velikih preduzeća nego otvorenih. Dok dajemo ovako visoke subvencije stranim kompanijama -uvodimo nove dažbine i namete domaćim preduzećima. Trenutno ih je 66,i po tome smo neslavni lideri u Evropi. Jedna interna studija stručnih službi Unije poslodavaca Srbije pokazala je da bi smanjenje lokalnih komunalnih taksa i naknada za 50 odstosvakom malom preduzeću omogućilo da zaposli bar još jedno lice.Ovo bi značilo otvaranje između 50.000i 70.000novih radnih mesta, što je nekolikoputa više nego što je dosad otvoreno visokim vladinim subvencijama.Zapošljavanjem ovih lica povećali bi se prihodi od poreza na zarade u budžetu, a porasli bii prihodi od PDV-a za one proizvode koje bi mogli da kupe od svojih primanja. Ishod bi bio više sredstava za transfer lokalnim samoupravama iz budžeta republike čime bi se znatnonadomestio manjak sredstava nastao snižavanjem lokalnih komunalnih taksa.

Razvijene zemlje su, kad je došlo do najnovije ekonomskekrize,pribegle ovakvim rešenjima i smanjile su ili bar održale na istom nivou opterećenja privrede, svesne da će tako smanjiti pritisak na preduzeća da otpuštaju zaposlene. Ekonomska politika u Srbiji je, međutim,protivna ekonomskoj logici:dok se radna mesta kod nekih „kupuju” petocifrenim iznosima u evrima,domaćamalai srednjapreduzeća stagniraju.

Država bi mogla da sačuva postojećai stimuliše otvaranje novih radnih mesta sa dva jednostavna poteza, a to su ukidanje obaveze plaćanja PDV-aunapred i uvođenje pravilada se PDVplaća kada preduzeća naplate fakturisanu robu i usluge i ograničavanjem rokova plaćanja na 60 dana. Nepostojanje ograničenja rokova plaćanja i obaveza uplate PDV-aunapred uzrok su hronične nelikvidnosti svakog trećeg preduzeća u Srbiji i razlog zašto su mnoga od njih otpustila znatandeo zaposlenih, pa i prestala da rade.

Privrednici smatraju da je vreme da se ekonomska politika u Srbiji više ne vodi u službi stranačkih apetita i namera već isključivo prema realnim mogućnostima postojećih preduzeća.

*Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.