Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Aerodrom na Berzi – prodati ili kupiti?

Aerodrom „Nikola Tesla” je, posle NIS-a, druga kompanija iz korpe velikih javnih preduzeća čijim se akcijama trguje na domaćem tržištu kapitala. Pri tom, kompanija će biti listirana na najkvalitetnijem segmentu tržišta (A listing) zbog čega će biti u obavezi da poveća svoju korporativnu kulturu kroz redovno objavljivanje kvartalnih finansijskih rezultata i obaveštavanje investicione javnosti o drugim bitnim događajima koji utiču na njeno poslovanje.

Ukupan (akcijski) kapital Aerodroma podeljen je na 34.289.350 akcija nominalne vrednosti 600 dinara. Najveći broj njih poseduje država (28.511.988 komada) što joj daje učešće i vlasničkoj strukturi od 83,15 odsto. Manji procenat pripada sveže osnovanom Akcionarskom fondu (0,08 odsto o ukupnog broja), dok je ostatak raspodeljen na trenutne i bivše zaposlene (1,8 odsto) i građane Srbije koji su ispunili uslov za besplatne akcije (15 odsto). Pri tom, bivši i trenutno zaposleni su dobili akcije prema godinama staža, dok su ostali građani dobili tek po jednu akciju ove kompanije. Pod realnom pretpostavkom da država i Akcionarski fond u kratkom roku neće prodavati svoj udeo, broj akcija kojima se slobodno može trgovati na berzi („free float”) je 5.748.482, što je svega 17 odsto od ukupnog broja. Velika navala građana na strani prodaje izazvaće jaku ponudu koja će pritiskati cenu akcije na dole. Ipak, cenovna promena rezultanta je delovanja i ponude i tražnje te će konačni ishod zavisiti i od zainteresovanosti tržišnih učesnika za kupovinu.

Vrednost imovine i ostvareni rezultati

Ukupna vrednost imovine Aerodroma na kraju 2009. godine bila je 24,5 milijardi dinara (255 miliona evra) što je rast od skoro 50 odsto u odnosu na kraj 2008. godine kada je imovina kompanije vredela 15,4 milijarde dinara (174 miliona evra). Razlog za to nije velika investiciona aktivnost Aerodroma već naknadna procena vrednosti njegovog kapitala koja je sprovedena od strane nezavisnog ovlašćenog procenitelja. Najveća korekcija vrednosti odnosila se na nekretnine koje su, prema proceni, na kraju 2009. godine vredele 20,8 milijardi dinara (a ne 12 milijardi koliko je pisalo u poslovnim knjigama). Rast vrednosti imovine preliven je u osnovni kapital Aerodroma te je učešće sopstvenih u ukupnim izvorima finansiranja povećano na 90 odsto. Obaveze po osnovu kratkoročnih i dugoročnih kredita su 1,7 milijardi dinara (17,7 miliona evra) i čine tek sedam odsto izvora finansiranja. Ovakva struktura imovine kao i dominantno učešće sopstvenog u odnosu na pozajmljeni kapital pokazuju visoku kako kratkoročnu tako i dugoročnu finansijsku stabilnost i sigurnost, što povećava atraktivnost akcije Aerodroma.

Krizne 2009. godine Aerodrom je prihodovao 4,6 milijardi dinara što je u odnosu na 2008. godinu realan pad od 10 odsto. Ukidanje viza pred kraj godine povećalo je broj avioprevoznika koji koriste usluge najvećeg domaćeg aerodroma te se u 2010. godini (rezultati još nisu dostupni javnosti) opravdano može očekivati rast prihoda za preko 10 odsto. Niska kreditna zaduženost smanjila je rashode kompanije po osnovu kamata i negativnih kursnih razlika što je rezultiralo u ostvarenju dobitka „teškog“ 1,8 milijardi dinara, ili 50 dinara po jednoj akciji. To je za 11 odsto više nego godinu dana ranije kada je kompanija odbacila ukupno 1,3 milijarde dinara dobiti, ili 39 dinara po jednoj akciji. Time je neto profitna margina (dobitak/prihodi) koja meri dobitnost prihoda porasla sa 30 u 2008. na 37,2 odsto u 2009. godini.

Takođe, ogromna neto dobit realizovana u 2009. godini pokazuje da je menadžment kompanije izvršio dobru oplodnju ukupnog i za akcionare najvažnije, sopstvenog kapitala. Tako je u 2009. godini Aerodrom na svakih 100 dinara uloženog kapitala ostvario skoro 10 dinara neto dobiti koja pripada vlasnicima. U poređenju sa kompanijama iz istog poslovnog okruženja, Aerodrom „Nikola Tesla” je kapital oplodio po većoj stopi nego konkurent iz Ljubljane (tri odsto) ili Frankfurta (sedam odsto), ali po manjoj od aerodroma u recimo Cirihu (13 odsto) i Beču (skoro 11 odsto). Povećan obim poslovanja u 2010. godini koji se odslikava kroz rast prihoda i profita trebalo bi da dodatno uveća ionako zavidnu rentabilnost kompanije.

Kupiti ili prodati akcije Aerodroma?

Pitanje je, međutim, da li je trenutna početna cena akcije Aerodroma od 641 dinar ona cena koja opravdava tekući imovinski i profitabilni položaj kompanije. Aerodrom „Nikola Tesla”, prema osnovnim indikatorima, u proseku je profitabilnije ili slično njima poslovao u odnosu na konkurente u Beču, Frankfurtu, Cirihu i Ljubljani. Ako se još tome doda i podatak da se ulog u njegovu jednu akciju može u proseku brže vratiti nego ulog u akcije konkurenata, zaključilo bi se da je akcija Aerodroma potcenjena i da je treba kupiti.

Sa druge strane, trenutne investicione alternative govore u prilog suprotnoj tvrdnji a to je da je cena akcije sada visoka i iznad realne te da je treba prodati. Naime, najvažniji investicioni indikator „P/E” (odnos cene i dobiti po akciji) pokazuje da je godišnji prinos od ulaganja u akciju Aerodroma pri ceni od 641 dinar tek 7,76 odsto. U investicionom okruženju kakvo je naše u kom se u najmanje rizični dinarski instrument za godinu dana može ostvariti prinos od 15 odsto (stopa prinosa državnih dvanaestomesečnih zapisa), prinos od 7,76 odsto od ulaganja u bilo koju akciju (pa i akciju Aerodroma) veoma je nizak. Da bi prinos od investiranja bio najmanje jednak onom koji donosi sigurniji državni instrument, cena akcije treba da bude 330 dinara. To govori da je trenutna cena od 641 dinar previsoka i da u narednom periodu, pod pritiskom ponude, a izostajanjem tražnje, treba očekivati njenu korekciju. Cena pri kojoj će strani fondovi i ostala investiciona javnost u Srbiji pokazati zainteresovanost za Aerodrom biće rezultanta ne samo istorijskih performansi već i očekivanja po pitanju budućih prihoda i profita, rasta i razvoja, investicija... Za sada je gotovo izvesno da je to ispod trenutne cene od 641 dinar.

Autor je finansijski analitičar BDD Sinteza Invest Gru

Ivan Džaković

-----------------------------------------------------------

Akcije Aerodroma pojeftinile devet dinara

Cena akcija Aerodroma „Nikola Tesla” na zatvaranju prvog trgovačkog dana niža je za devet dinara i zaključena je na 632 dinara po jednoj hartiji, dok je vrednost prometa u trgovanju dostigla 12,8 miliona dinara, saopštila je juče Beogradska berza.

Procentualno, u odnosu na indikativnu cenu koja je iznosila 641 dinar, cena je „pala” za 1,40 odsto, a ukupno je istrgovano 20.076 komada akcija. Cena akcija kretala se u rasponu od 610 do 700 dinara po akciji, a deonice Aerodroma su u jutarnjim časovima prodavane po višim cenama u odnosu na cene postignute na kraju trgovanja.

Ponuda akcija bila je gotovo duplo veća od tražnje – sa 49.412 hartija od vrednosti na strani ponude, dok je potražnja bila za 27.541 komadom akcija. Cena od 632 dinara po akciji istovremeno je indikativna za naredno, sutrašnje, trgovanje akcijama ove kompanije, a u toku sutrašnjeg dana zona fluktuacije biće u rasponu od 581 do 695 dinara.  

Tanjug

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.