Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pad nezaposlenosti najbolja vest

Opadanje ukupne proizvodnje za 3,1 odsto u 2009. i njen blag oporavak u 2010. od 1,5 procenata ne odslikavaju realni pad srpske ekonomije tokom ekonomske krize. Nešto bolji pokazatelj jeste kretanje industrije i građevinarstva. Industrijska proizvodnja manja je za skoro desetinu u odnosu na pretkrizni nivo, dok je pad građevinarstva znatno intenzivniji. Međutim, ono što najbolje pokazuje dubinu krize koja je pogodila Srbiju jeste pad stope zaposlenosti, odnosno rast nezaposlenosti od oktobra 2008. Naime, zaposlenost (udeo zaposlenih u ukupnom stanovništvu starijem od 15 godina) sa 44,2 odsto opala je za šest i po procentnih poena (jedna je od najnižih u Evropi), dok je nezaposlenost dostigla 19,2 odsto ili 567.000 ljudi (pred početak krize nezaposlenih je bilo 457.000).

Ipak, najnovija anketa Republičkog zavoda za statistiku, po međunarodno uporedivoj metodologiji (svako ko je radio barem sat sedmično smatra se zaposlenim), pokazala je ohrabrujući podatak da je konačno zaustavljen rast nezaposlenosti. Pozitivni su izveštaji i Nacionalne službe za zapošljavanje, koji ukazuju na bitnije nepromenjen broj lica u prethodnoj godini dana na evidenciji nezaposlenih. Dakle, negativna kretanja na tržištu rada su usporena u trećem tromesečju i po svemu sudeći zaustavljena u četvrtom kvartalu 2010. Neke procene govore da bi rast zaposlenosti u ovoj godini trebalo da iznosi 0,5 odsto.

Podaci o zaposlenosti su vrlo bitni jer posmatrajući prosečne realne zarade i penzije može se steći utisak o njihovom samo blagom padu. Međutim, mnogo bolji pokazatelj je ukupna suma svih primljenih penzija i zarada (grubo, to je pokazatelj kupovne moći zemlje), koja je realno smanjena za oko osminu u odnosu na decembar 2008. (pre svega, usled brojnih otpuštanja radnika).

Problem nezaposlenosti nema samo ekonomsku, već i socijalnu (društvena izopštenost nezaposlenih) i psihološku dimenziju (osećaj bezvrednosti). Istraživanja pokazuju da se gubitak radnog mesta smatra najtežim udarcem za pojedinca posle gubitka člana porodice.

Nije, dakle, teško zaključiti koliko je bitno pokrenuti trend rasta zaposlenosti. Čini se da to shvataju i u Vladi Srbije, pa je zato i intenzivirano subvencionisanje zapošljavanja novih radnika. U 2010. potrošeno je 50 miliona evra, subvencionisano je 220 miliona evra investicija i otvoreno 10.000 radnih mesta. Sve verovatniji blag pad nezaposlenosti u toku 2011. bila bi najbolja ekonomska vest za Srbiju.

Iako se mnogima čini da je subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta od 2.000 do 10.000 evra (prosečno 5.050 evra u 2010) preskupo, to će se u ogromnoj većini slučajeva pokazati kao pogrešna procena. Naime, samo po osnovu plaćenih doprinosa i poreza državi, ne računajući unapređenje životnog standarda radnika, u proseku za oko godinu dana država će vratiti uloženo. Neozbiljna su očekivanja da su renomirane strane kompanije došle u Srbiju da bi ostale samo nekoliko godina i da bi imale račun da preseljavaju proizvodnju. Upravo su dobri poslovni rezultati ino-firmi koje dolaze u Srbiju, podstaknute i subvencijama, indirektni pokazatelj da se neće raditi o promašenim investicijama (najčešće preduzeća poput „Dajteka“, „Gorenja“, „Benetona“ imaju uhodane kanale prodaje, dakle, prilično izvesnu realizaciju na svetskim tržištima).

I tvrdnje da je ovakav način stimulacije stranih investitora nepotreban i skup i da samo treba stvoriti dobru poslovnu klimu, izgraditi infrastrukturu i uvesti mehanizme napredne pravne države su, iako naizgled logički konzistentne, suštinski neutemeljene. Naime, niko ne spori da je sve od navedenog srpskoj privredi potrebno kao i da značajna sredstva za plaćanje otvaranja radnih mesta nije za budžet Srbije mala stavka. Međutim, taj često slušani recept je imao punu deceniju da se pokaže kao efikasan. Rezultati su skromni, iako ne treba potcenjivati značajna unapređenja poslovne i pravne regulative u prvoj deceniji 21. veka. Međutim, danas kada je oporavak od krize slab i neizvestan, potrebna su brzo dejstvujuća rešenja. Ideja sa plaćanjem radnih mesta, pre svega u prerađivačkoj industriji (posebno elektro, auto, i prehrambenom sektoru), kao i u nerazvijenim oblastima zemlje, počinje da daje rezultate i potrebno je nastaviti sa takvim pristupom.

*Naučni saradnik, Institut za evropske studije

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.