Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemci kupuju simbol Volstrita

Њујоршка берза ускоро у браку са Немцима Фото Бета

Njujorška berza, simbol kapitalizma u SAD, skoro je izvesno odlazi u ruke Nemaca. Doduše, dogovor o spajanju Njujorške i Frankfurtske berze još nije u potpunosti postignut, ali pregovori uveliko traju i međunarodni finansijski eksperti procenjuju da će detalji o tome kako će funkcionisati najveća berza na svetu biti saopšteni do kraja ovog meseca.

Spajanjem Njujorške berze (američki „NYSE Euronekst” koji je transatlantski operater sedam berza akcija, one u Njujorku ali i evropskih u Amsterdamu, Briselu i Lisabonu, okupljenih oko berze u Parizu) i Frankfurtske berze (nemačka „Dojče berza” – operater najveće evropske berze) nastaće finansijski div težak oko 24,8 milijardi dolara, koji će upravljati tržištem akcija mamutskih razmera.

Premda se govori o fuziji dve berze, već je izvesno da će Nemci voditi glavnu reč budući da je odnos ovih berze tri prema dva u korist nemačke berze koja je vredna oko 15 milijardi dolara, nasuprot „NYSE Euronekst” („New York Stock Exchange Euronekst”) teškoj oko devet milijardi.

Vodeći finansijski listovi prenose da se očekuje će sedište nove mamutske berze biti u Evropi, dok će na njeno čelo doći Dankan Niderojer, aktuelni direktor berze u Njujorku. Njegov kolega iz Frankfurta Reto Francioni ostaće u Nemačkoj, ali kao predsednik upravnog odbora ujedinjene berze.

Međutim, upravo za Dankana Niderojera finansijski eksperti kažu da je glavni krivac što simbol Volstrita sklapa brak sa Frankfurtom. Iako je pri imenovanju za direktora za berze u Njujorku pre tri godine rekao da nije čovek „za velike poslove”, upravo je on zaslužan za najverovatniju realizaciju ove ogromne i verovatno poslednje transakcije Njujorške berze, bar u formatu aktuelne kompanije „NYSE Euronekst”.

Premda je reč o poklapanju interesa dve kompanije, u aktuelnim pregovorima nije zanemarljivo ni ono što se zove „nacionalni interesi”. Naime, ime buduće berze postavlja se kao veoma važno pitanje. Dok zvaničnici pokušavaju da u budućem nazivu izbegnu reč „Dojče” i akronim za njujoršku berzu NYSE, američki senator Čak Šumer je saopštio da će podržati ovakav berzanski brak samo ako na početku buduće kompanije bude naziv „Njujorška berza” (New York Stock Exchange Euronekst).

Ipak, spajanje dva giganta je motivisano pre svega time da su berze prinuđene da snize svoje troškove, budući da trgovina Internetom predstavlja alternativno, ali poprilično narastajuće, tržište. Osim toga, i berze na Dalekom istoku postaju sve snažnije i „gutaju” jedna drugu. Pre samo mesec dana Singapurska berza je ponudila 8,5 milijardi dolara za kupovinu glavne australijske berze ASX, što će, ukoliko se realizuje, stvoriti petu po tržišnoj vrednosti berzu na svetu.

Nemci su imali i dodatne motive. Najpre, već duže vreme Dojče berza ne može da nađe dovoljno jakog partnera pa je tako bezuspešno pokušavala ujedinjenje sa berzom u Londonu (LSE), potom sa evropskom berzom „Euronekst” (koja se ujedinila sa Njujorkom), da bi propali i pregovori sa berzom u Varšavi. Međutim, Nemci će sada najverovatnije uspeti, a ušteda koju će postići ovim spajanje iznosi, prema prvim procenama, oko 300 miliona evra.

Finansijski analitičari dodaju i da Frankfurt brinu i predlozi koje se sve češće čuju u Evropi da se uvedu znatno rigoroznija pravila protiv berzanskih špekulanata. Konkretno, na meti bi bilo takozvano ultrabrzo trgovanje hartijama od vrednosti, što inače predstavlja čak 40 odsto prometa Frankfurtske berze.

Ova vrsta trgovine obavlja se elektronskim putem, a omogućava pravljenje takozvanih berzanskih mehurova od sapunice, odnosno da vrednosti određenih hartija od vrednosti dosegnu neslućeno visoke razmere bez obzira na to da li su utemeljene na njihovoj „stvarnoj” tržišnoj vrednosti.

Budući da se čak u Nemačkoj pominje eventualno uvođenja zakona koji bi zabranjivao ovakvo automatizovano i ultrabrzo trgovanje, Frankfurt žudi za spajanje sa Njujorkom jer bi ovakvi nacionalni propisi imali ograničenog uticaja na novog globalnog berzanskog giganta.

I Amerikanci dobijaju ovim poslom budući da bi zajednička berza preuzela čak trećinu evropskog tržišta akcija, a uspela bi da znatno više zaradi na sve unosnijim poslovima sa takozvanim finansijskim derivatima.

Ipak, mnogi u SAD još ne mogu da zamisle da će se čuvena Njujorška berza, nastala 1792. godine ispod jednog drveta na Volstritu, stopiti u jedan gigantski konglomerat pod drugim imenom. Zbog toga i ne čudi grčevita borba američkih zvaničnika da buduća firma zadrži u svom nazivu „Njujorška berza”.

N. Radičević

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.