četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 15.02.2011. u 15:00 Tanjug

Vikiliks: SAD smatrale Ahtisarija dobrim pregovaračem

Марти Ахтисари

HELSINKI – Vlasti u Vašingtonu imale su veliko poverenje u Martija Ahtisarija u vreme kada su 2006. godine napori u vezi sa Kosovom bili najintenzivniji, navodi se u diplomatskoj depeši poslatoj iz američke ambasade u Beču u Vašington 15. novembra 2006.

Finski list "Helsingin Sanomat" prenosi depeše Stejt departmenta koje objavljuje Vikiliks, u kojima se navodi da je Stejt department stavio Ahtisarija na listu ljudi kojima šalje svoje poruke i omogućio mu uvid u 90 dokumenata u vezi sa Kosovom.

"Međutim, poverenje nije bilo stopostotno. Postoji 20 izveštaja u koje Ahtisari nije smeo da ima uvid. Poruke u kojima se kaže da Ahtisariju nije dozvoljeno da vidi dokumenta često se odnose na Evropsku uniju", navodi finski list.

Stejt department piše u toj depeši da, u novembru 2006. godine, specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Ahtisari nastoji da preokrene nabolje situaciju na Kosovu.

"Ovaj zadatak je ogroman i Ahtisari prelazi kilometre i kilometre obavljajući ga... Odmetnička srpska pokrajina teži nezavisnosti, a diplomatski svet očajnički traži izlaz. Na potezu je Ahtisarijev plan", navodi se u depeši.

"Helsingin Sanomat" prenosi i da je Ahtisari, za sada, daleko najpominjaniji Finac u dokumentima koja su procurela iz američkog Stejt departmenta, jer se njegovo ime pojavljuje 1.167 puta, a broj je i veći "ako se uzmu u obzir poruke u kojima je Ahtisarijevo prezime pogrešno napisano".

Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio "čvrst pregovarač" i "tipično direktan" pregovarač, "koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima".

Finski list prenosi i da je bilo napetih trenutaka između Ahtisarija i Srba kojima je gubitak Kosova teško pao.

"Prema izveštaju američke misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku (18. maja 2006. godine), tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković se žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju zbog akcija koje je preduzimao bivši srpski lider Slobodan Milošević", navodi finski list i dodaje da je Ahtisari odgovorio da su Srbi u procesu negiranja - "kada oni poput Draškovića kažu: 'Mi ne treba da budemo kažnjeni zbog Miloševićevih postupaka', on odgovara - 'Niti treba da budete nagrađeni zbog njih'".

"Helsingin Sanomat" piše i da je Rusija bila kritična prema Ahtisariju, kao i da je takvo osećanje bilo uzajamno.

"U decembru 2006. godine Ahtisari je razgovarao sa američkom ambasadorkom u Helsinkiju Merilin Ver. Prema depeši u vezi sa susretom od 8. decembra, Ahtisari je rekao da su srpski i ruski otpor nezavisnosti Kosova pokazatelj 'žalosne procene'. Ahtisari je verovao da se ruski predsedsnik Vladimir Putin plašio 'smanjivanja pravoslavnog sveta' i pojave 'male muslimanske države na Balkanu'", navodi finski list.

Prema depešama Stejt departmenta, Ahtisari se i u nekim zemljama članicama EU suočio sa protivljenjem nezavisnosti Kosova.

U depeši poslatoj iz Madrida 17. oktobra 2006. godine piše da se jedan visoki zvaničnik španskog Ministarstva spoljnih poslova žalio američkim diplomatama na Ahtisarija, opisavši ga kao nekog ko je hteo da se oslobodi Kosova "kako mu se ne bi obilo u glavu godinu dana kasnije".

Komеntari0
c04a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja