Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Popis ne poznaje dvostruki identitet

Ove godine u dve od tri zemlje gde Srbi žive kao konstitutivni ili nemanjinski narod održaće se popisi stanovništva. U Crnoj Gori u prvoj polovini aprila, u Srbiji u prve dve sedmice oktobra. Popisivanja na nivou BiH verovatno neće biti tokom ove godine, a najavljeni popis u Republici Srpskoj je, za sada, odložen. Popis će se održati i na teritoriji Unmik–Kosovo. Ne potcenjujući značaj mnogobrojnih statističkih, posebno ekonomskih pokazatelja koje će skupiti popisivači, čini se da najviše pažnje privlači etnički aspekt popisa.

Sa interno raseljenim licima populacija Srbije (bez Kosmeta) iznosiće oko 7,4 miliona (na popisu 2002. bilo je 7,498 miliona) Udeo Srba mogao bi se povećati na oko 85 odsto (na prošlom popisu 82,8 odsto). Etnička struktura osnovaca u Vojvodini 2010. ukazuje da je učešće Srba oko 70 odsto, a Mađara 12,5 – 13 odsto, što upućuje da ih na nivou države ima oko 3,5 odsto. Slede Bošnjaci sa oko dva odsto, dok bi se i broj Roma mogao približiti toj cifri.

Udeo Srba u populaciji Unmik–Kosovo kreće se oko šest-sedam odsto (120.000), i to zavisi od veličine populacije ove teritorije, koju nije lako proceniti (Srbi početkom 2011. imaju apsolutnu većinu u devet opština, od kojih su pet novoformirane: Klokot, severni deo Kosovske Mitrovice, Gračanica, Ranilug, Parteš). BiH je velika nepoznanica, ali bi se moglo pretpostaviti da Srbi čine 37 odsto, Hrvati 14 odsto, a Bošnjaci oko polovine stalno prisutnog stanovništva (koje iznosi između 3,2 i 3,4 miliona).

Najveći značaj za srpski narod ima popis u Crnoj Gori, gde većina stranaka smatra da bi rezultati ove akcije mogli da opredele njihov izborni potencijal. U najdelikatnijoj situaciji je SNP, koji ima dominantno srpsku izbornu bazu, dok rukovodstvo stranke skoro podjednako čine etnički Crnogorci i Srbi (većina su praktično i jedno i drugo). Ponašanje vrha SNP, koji lagano približava stavove vladajućoj eliti, i birača SNP, koji ipak većinski prepoznaju nacionalnu neobojenost partije za koju glasaju, paradigma je dualno opredeljenog čoveka u Crnoj Gori. Možda glasačima SNP-a upravo odgovara nejasna identitetska politika te stranke, koja im takvim stavovima upravo izlazi u susret.

Pominjemo, s tim u vezi, istraživanja u Ukrajini krajem devedesetih koja su pokazala da šest odsto populacije ima rusko-ukrajinski identitet. Međutim, pravila MONSTAT-a su jasna: broji se samo ono što ste napisali kao prvo; npr. oni koji su 2003. pisali da govore srpsko-hrvatskim povećali su za osam procentnih poena broj govornika srpskog, dok su Crnogorci srpskog porekla ili pak Crnogorci muslimanske veroispovesti bili zbrojeni kao Crnogorci. Dakle, mogućnost da izrazite svoj eventualni dualni identitet ne postoji: morate biti jedno ili drugo (ili neizjašnjeni).

Međutim, čini se vrlo realnom solucija da popis 2011. u Crnoj Gori neće ništa bitno politički promeniti. Broj Srba će oscilirati nekoliko procentnih poena, Bošnjaka će skoro je izvesno biti više (barem po osnovu visokog prirodnog priraštaja), Crnogorci će i pored gubitka dela tako izjašnjenih zbog ,,povratka’’ u Rome, Muslimane, (možda i Hrvate) povećati svoj udeo zahvaljujući padu broja neopredeljenih.

Nastavak etničko-ideološkog ,,razdvajanja” ,,državotvornog naroda” u Crnoj Gori, još uvek ne proizvodi značajnije političke posledice. Vladajuća crnogorska politička i intelektualna elita učiniće sve da tako i ostane. Paradoksalno je da im od najveće pomoći mogu biti upravo oni za koje većinski deo Srba glasa.

Institut za evropske studije

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.