Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Načelo javnosti i ustavno sudstvo

U neodređenim formulacijama počiva zla namera, govorili su Rimljani. Ne želim da verujem da Ustavni sud ima neku zlu nameru, ali doneo je nedovoljno određen i pravno neutemeljen zaključak na sednici održanoj 10. februara 2011. Prema toj odluci, počev od 24. februara Ustavni sud će „održavati redovnu sednicu otvorenu za javnost samo u slučaju razmatranja predmeta koji, s obzirom na vrstu osporenog opšteg akta ili sporno ustavnopravno pitanje, imaju širi društveni značaj”. To znači da će ubuduće sednice Ustavnog suda biti zatvorene za javnost, a izuzetno, kad sud oceni da je „širi društveni interes”, biće otvorene! U nekakvoj vrsti obrazloženja se kaže da će takav (zatvoreni) rad Ustavnog suda obezbediti sprovođenje „dela postupka koji ima karakter većanja u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu”!

Ovaj zaključak otvara nekoliko pitanja. Prvo, po kom osnovu je donet? Kakav je to kriterijum „širi društveni značaj”? I, najznačajnije, da li u našem pravu u odnosu na suđenje, uključujući i ustavno pravo, važi načelo javnosti, ili pak suprotno načelo?

Za navedeni zaključak nema pravnog osnova, jer niti Zakon o Ustavnom sudu, niti Poslovnik o radu Ustavnog suda ne predviđaju takvu mogućnost. Naprotiv, oba propisa (naročito čl. 3 zakona i čl. 95 poslovnika) upućuju na to da su sednice Ustavnog suda otvorene za javnost.

Kriterijum „širi društveni značaj” ne poznaje nijedan od propisa koji uređuje rad Ustavnog suda. Uostalom, koja se to pitanja postavljaju pred Ustavnim sudom, a da nemaju karakter „šireg društvenog značaja”? Ustavni sud ne sudi u sporu o smetanju poseda, pravu preče kupovine ili džeparenju. Ustavni sud sudi zbog povrede nekog Ustavom zagarantovanog prava, zbog povrede načela (principa) koji čine temelj pravnog sistema države u kojoj treba da vlada ustavnost i zakonitost. Ustavni sud, dakle, treba da bude prozor koji svedoči da li je u pitanju država u kojoj postoji vladavina prava (pravna država) ili ne. Tu se ne postavljaju pitanja „malog društvenog značaja”. Ako, na primer, sudija Vrhovnog suda ili bilo koji sudija, nije (re)izabran na osnovu neistinitih tvrdnji, potpuno pogrešnih činjenica, povredom procesnog i materijalnog prava (uključujući i ustavne propise), čak samo da je u pitanju ustavna žalba pojedinca, da ne govorimo o tome da postoje stotine takvih žalbi, zar je postupak po takvoj ustavnoj žalbi od „malog društvenog značaja”? U stvari, čl. 99 poslovnika o radu Ustavnog suda pominje (kumulativno) „širi društveni i pravni značaj”, ali samo u vezi sa saopštenjem za javnost, tako da ta odredba ima za cilj da ukaže da ukoliko se konkretna odluka Ustavnog suda odnosi na pojedinca (npr. jedno lice podnese ustavnu žalbu), onda nema potrebe da Ustavni sud daje saopštenje za javnost. Međutim, ovaj izuzetak (u pravilniku), bez sumnje, primenom elementarnih pravila tumačenja, ne može da utiče na (zakonsko) načelo, dakle nije podoban da suzi, a još manje da poništi načelo javnosti raspravljanja pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud raspravlja i odlučuje na sednicama. Postoje, dakle, dve faze. Prva je raspravljanje i tu važi načelo javnosti. Tek po okončanju raspravljanja, pristupa se odlučivanju, što znači većanju i glasanju i samo taj deo postupka (u svim sudovima) je zatvoren za javnost, kako bi sudije slobodno (na osnovu svog znanja i savesti), bez spoljnih uticaja (javnosti) doneli odluku.

Na kraju treba istaći da u Srbiji (isto je i u Crnoj Gori) postoji zakonsko načelo o obaveznosti javne rasprave u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, a izuzeci su posebno navedeni. Izuzeci se, kao što je poznato, uvek tumače restriktivno (najuže). Izgleda da je naš Ustavni sud primenio neka pravila iz „susedstva”. Naime u nekim pravima, kao što je to slučaj sa Hrvatskom, javna rasprava nije pravilo. To se zaključuje iz odgovarajućih odredaba (čl. 50-52 Ustavnog zakona), u kojima piše da Ustavni sud Hrvatske može zaključiti da će o suštini stvari odlučivati na temelju javne rasprave... Dakle, radi se o dva suprotstavljena sistema kada je u pitanju javnost raspravljanja: u ustavnom pravu Srbije javnost je princip, načelo, a u Hrvatskoj to nije, tako da je očigledno da se ti sistemi ne mogu mešati.

profesor Pravnog fakulteta BU

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.