Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Veština samoodržanja

„Matica” Gorana Petrovića je savremena drama sa bitnim tragovima komedije čiji je glavni lik Andrija Gavrović, zastavnik JNA u penziji koji odlazi da živi u podrum gde se odvija kompletna radnja. Podrum ima simbolički smisao, označava zaboravljena mesta, prostor je sećanja ili podsvesti koje treba istražiti, sećanja na ličnu, kao i na društveno-političku istoriju, konkretno našu jugoslovensku prošlost. Silazak u podrum se može razumeti i kao potreba za nalaženjem mira, sakrivanjem od sumorne svakodnevice, traženjem utehe u nostalgiji za vremenom Jugoslavije. Svi likovi drame su uverljivi u njihovoj slikovitosti, životnoj neposrednosti, jednostavnoj iskrenosti. A jedna od glavnih narativnih linija u komadu – Andrijina potraga za izgubljenom maticom sa bicikla koji treba da popravi i pokloni unuku za rođendan, određuje suštinu ove drame, njenu neusiljenu toplinu i gustu ljudskost, težnju da se kroz bujno veristički prikaz svakodnevice društveno marginalizovanih ljudi izrazi tragična erozija standarda naših života.

Reditelj Rahim Burhan je izabrao odgovarajući stil scenske realizacije Petrovićevog teksta – poetski realizam. Scena realistički predstavlja podrum pretrpan stvarima koje, između ostalog, označavaju jugoslovensku prošlost, od dnevnih novina do vojnih uniformi i odlikovanja (scenograf Marija Jevtić). Publika okružuje scenu, sa tri strane, a prostor je jako stešnjen, pomalo i klaustrofobičan, čime se bitno pojačava emotivan doživljaj gledalaca. U pozadini se nalazi platno na kome se, između scena, prikazuju različiti stilizovani, uglavnom animirani, crno-beli snimci koji poetski dopunjuju radnju (video Dušan Đorđević). U jednoj od međuscena se tu emituju animirani snimci mrdanja miševa, dok Andrija nervozno šeta, čime se efektno, simbolički, izražava njegov nemir. Naglašenu poetsku funkciju ima i muzika koja u dramski bitnim scenama takođe pojačava emotivan učinak (kompozitor Vlatko Stefanovski).

Glumci su usaglašeno realizovali scenski koncept poetskog realizma. Petar Kralj igra Andriju Gavrovića izvan šablona, svedenim, ali sasvim izražajnim sredstvima – on je povučen, koncentrisan na svoj unutrašnji svet određen razočaranjima i potrebom da se pronađu odgovori. Svetlana Bojković, u ulozi njegove supruge Milene, nastupa u nešto drugačijem tonu – izraz njenog nezadovoljstva nije unutrašnji, ona ga ne drži u sebi već ga ispaljuje na površinu, na primer, kada otvoreno zamera Andriji na izborima koji su im otežali živote. Gorica Popović, u ulozi komšinice Predislavkovice, još je bučnija i otresitija, preduzimljiva je i samouverena u ostvarivanju svojih namera. Njen lik, zbog sirovog, tvrdoglavog primitivizma koji nosi, podseća na one živopisne nušićevske tetke alapače. U jednoj sceni Popovićeva prodorno otvara i drugu, ranjenu stranu lika i pokazuje dubinu očaja prouzrokovanu prepoznatljivim društveno-političkim okolnostima (njen muž se iz rata vratio kao invalid). Nenad Ćirić stvara lik Smiljka Perušine, karakteristično grubog, penzionisanog pukovnika JNA, vrlo komičnog u toj njegovoj bahatoj ograničenosti. Saša Torlaković igra Andrijinog i Mileninog sina Uroša, neostvarenog profesora marksizma, Dragana Đukić Danicu koja se pojavljuje u jednoj sceni, u pravljenju komercijalne predstave o Andriji, a mladi Uroš Rakić, u ulozi unuka, unosi tonove čiste vedrine i životne radosti, neopterećene mukama stvarnosti.

Likovi predstave „Matica” su žrtve okruženja, izmrcvareni su brojnim udarcima sistema i neodgovorno vođene politike, ali nisu sasvim stradali. Iako na svakom koraku vreba pad u njihovo potpuno očajanje, to se nikada ne dešava jer su oni pravi umetnici u samoodržavanju, neposustajanju, neprihvatanju konačnog sloma. Ta njihova fascinantna regenerativnost, upornost da opstanu u nemilosrdnom zverinjaku društva, značajna je idejna vrednost predstave i suptilni podsetnik da su rane mesta kroz koja ulazi svetlost i spoznaje se istina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.