Uzdržavanje od rijalitija

„Zamislite, recimo, paradoks da čovek na Veliki petak ništa ne jede i ne pije jer strogo posti, a da u isto vreme prati neki rijaliti šou program? Zar nije daleko bolje da je taj dan imao i razrešenje da jede ribu, a da je zauzvrat isključio televizijski prijemnik?“ Situacija o kojoj govori prezviter Oliver Subotić, upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, mogla bi se opisati i kao podleganje iskušenjima i starim navikama ili nerazmišljanje o smislu posta, ali svakako ukazuje na to da bi onaj ko posti trebalo da ima na umu da smisao tog čina nije u prostom uzdržavanju od hrane i pića. Onaj ko se odlučio da se za veliki hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo pripremi sedmonedeljnim postom, treba da ima na umu da mu moderno vreme, informatičko-informaciono, neće ići naruku niti će svojim brojnim sadržajima odgovarati duhu i cilju hrišćanskog posta. U tom smislu, otac Oliver Subotić ukazao je na potrebu „informacione apstinencije“, ali i na fenomen „informacijsko-čulne preopterećenosti“, odnosno prezasićenosti sadržajima najrazličitije vrste koje dobijamo putem interneta i medija, a nisu nam svi korisni.

– Termin „informaciona apstinencija“ ukazuje na potrebu uzdržanja u kontekstu ogromnog broja informacija koje su preplavile život savremenog čoveka. Kada je reč o hrišćanima, postavlja se suvislo pitanje uzdržanja od određene vrste i količine informacija za vreme posta. Čovek koji živi u okruženju prenatrpanom informacijama u najboljem slučaju pati od rasejanosti, a u najgorem od psihičkih poremećaja, te su klasični post i molitva u kombinaciji sa informacionom apstinencijom jedini način za povratak umne celovitosti – kaže otac Oliver.

Pre nego pomislite „lako je njemu da priča, on je sveštenik“, dodaćemo i to da je otac Oliver Subotić diplomirao iz oblasti informacionih tehnologija, da je bogoslov, odnedavno i doktor nauka, ali i informatičar, i sam na istim ili sličnim iskušenjima da provede sate i sate pred računarom.

– Svakako da se i meni desi da povremeno upadnem u nešto što bi bila preopterećenost zbog velikog broja obaveza i povezanih informacija, no suština je u navikama koje vraćaju na pravi kolosek – ističe otac Oliver.

„Informaciono-informatički“ post ne podrazumeva gašenje televizora i kompjutera, odustajanje od odgovaranja na imejl prijatelja, izbegavanje čitanja vesti iz oblasti koje nas zanimaju – on podrazumeva, u stvari, ravnotežu i kritički odnos prema sadržajima koje usvajamo.

– Osećaj za tu vrstu ravnoteže pravoslavni hrišćani zadobijaju kroz godine duhovnog podviga, posle kojih intuitivno osećaju šta je potrebno, a šta suvišno i štetno. Za početak je dovoljno raditi na afirmaciji živog kontakta s ljudima iz najbliže okoline. Ako je taj kontakt stalno isprekidan zato što „morate“ da osvežite svoj profil na Fejsbuku, uključite se na elektronski forum ili prosledite SMS, onda je to znak da je potrebno raditi na sebi, tačnije na čvrstini volje i (samo)kritičkom odnosu – kaže otac Oliver.

On ima i nekoliko vrlo praktičnih saveta za „rasterećivanje“ od suvišnih informacija, nepovezanih sadržaja raznih vrsta i namena – prvi je da TV prijemnik nikada ne radi tek onako da bi popunio tišinu u domu.

– Drugo, stvorite sebi naviku da isključite ton kada krene blok reklama. Za internet, jedna od strategija je ograničenje broja sajtova kojima pristupamo na one koji su važni i korisni. Posebno treba ograničiti „surfovanje u prazno“ kada čovek jednostavno pretražuje internet bez ikakvog konkretnog cilja – savetuje otac Oliver.

Pišući na ovu temu, upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija, istakao je da je bitno istaći i da ne treba sve svesti na „informacionu dijetu“ do sledećeg „mrsnog perioda“, već razviti kritički duh i odvajati iz informacione i sajber sfere beskorisno i štetno od korisnog. Vaskršnji post je samo povod i poziv vernicima da svoju zavisnost obuzdaju, odnosno da odbrane sebe od štetnih sadržaja i navike da vreme troše u bespredmetnom vršljanju internetom i višečasovnom gledanju „lakih sadržaja“ na televiziji.

Jelena Čalija