Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zatvaranje zatvorenih dosijea

Poslanicima SPO dostavljen je nacrt teksta o otvaranju tajnih dosijea službi bezbednosti od 1944. do danas.

Od predloga zakona SPO, koji je u skupštinsku proceduru ušao pre tri meseca, a Vladi Srbije dostavljen još 2004. godine, nije ostao nijedan član, iako je javno rečeno da je predloženi zakon prihvatljiv, uz izvesne amandmane „tehničke prirode”. Umesto toga, napisan je novi tekst koji zabranjuje otvaranje tajnih dosijea i ruga se žrtvama tajnih službi, a njihove pripadnike i doušnike proglašava zaštićenim i nedodirljivim.

Građanin koji je žrtva tajnih službi ili njegov pravni naslednik, ako je on umro ili je ubijen zbog svojih ideoloških, političkih, verskih ili nacionalnih uverenja, mora da piše molbu da mu se omogući uvid u njegov dosije. To mu, tobože, dozvoljavaju. Donosu mu kopiju dosijea, bez prava da vidi original i bez mogućnosti da proveri da li je kopija verna originalu. U toj kopiji su zatamnjena (depersonalizovana) imena pripadnika tajnih službi koji su sastavljali tajne optužnice, zatamnjena su imena doušnika koji su službama bezbednosti cinkarili ljude, zatamnjeni su i „izvori” na koje se pozivaju autori tajnog dosijea, zatamnjeni su i svi sadržaji koji bi, posredno, mogli da otkriju agente i doušnike.

Ruganju slobodnom društvu i žrtvama tajnih službi tu nije kraj. Građanin nema pravo da dobije ni tu i takvu kopiju svog dosijea, niti sme da fotografiše bilo šta. Dozvoljava mu se, jedino, da, svojeručno, zapiše u svoj notes šta je pročitao, ali pod uslovom da taj zapis bude „minimalan”!

Medijima je zabranjen pristup bilo čijem dosijeu, a žrtva im ne sme pokazati ni onu svoju kratku zabelešku o sadržaju kopije dosijea koja mu je pokazana.

A šta predviđa zakonski predlog poslanika SPO? Ono što piše u zakonima usvojenim u Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj...

Nemačkim zakonom o otvaranju dosijea Štazija, primera radi, svakom građaninu garantuje se uvid u originalni dosije i pravo da sa sobom ponese kopiju originala. Imena pripadnika tajne policije i njenih doušnika se ne zatamnjuju. Ako su izveštaji agenata i doušnika potpisani šifrom, građanin ima pravo da sazna njihova prava imena.

Uvid u dosije bilo kog građanina, uz njegovu saglasnost, imaju i mediji, a naučnim istraživačima nije potrebna ni ta saglasnost. Komisija za dosijea je nezavisna i obavezna da proveri da li su neke današnje javne ličnosti radile za Štazi. Ta službena provera odnosi se na članove savezne ili pokrajinske vlade, poslanike, članove opštinskih i gradskih predstavničkih tela, diplomate, sudije, tužioce, istaknute verske ličnosti... Ni rezultati ovih provera ne kriju se od javnosti.

Netačna je teza da Istočna Nemačka, Češka, Poljska ili Mađarska ne mogu da nam budu uzori, jer su Titov režim i tajne službe bili „mnogo blaži i podnošljivo tolerantni”. O toj „blagosti” svedoče procene da je, samo od oktobra 1944. do kraja 1946. godine, u Srbiji likvidirano oko 100.000 ideoloških protivnika nove komunističke vlasti, i to, uglavnom, bez suđenja i tajno, uz ključnu ulogu službi bezbednosti i njihovih doušnika. Ne sme se prećutkivati ni istina o krvavom raspadu Jugoslavije, o moru mrtvih, stotinama hiljada izbeglih, o zasejanoj mržnji među ljudima i narodima, jer je sve to posledica uređenja Titove Jugoslavije i odlučujuće uloge za Titovog života ustoličenih političkih lidera, komunističkih generala i svemoćnih tajnih službi.

Najmanje što dugujemo žrtvama, i mrtvim i živim, a žrtva je i ceo narod, je da 2011. godine ne skrivamo i ne štitimo krivce stotina hiljada ljudskih i porodičnih tragedija i zatiranja samog pojma čovečnosti. Srbija vapije za istinom.

Ko je naređivao masovna smaknuća protivnika komunizma posle 1944, ko je te ljude cinkario, ko je sastavljao spiskove smrti, ko je ubijao i gde, ko se zbog zločina nad narodom okitio ordenom narodnog heroja, ko je naredio da se na masovnim grobnicama po Srbiji podižu soliteri, stadioni, veštačka jezera, klinike, škole i obdaništa? Ko je, na kraju 20. veka, po istom obrascu, ponovio svoj suludi pir u Srebrenici i Vukovaru, po Kosovu ubijane Albance zatrpavao na policijskim poligonima u Beogradu, bacao ih u srpske reke i jezera? U čijim su laboratorijama zločini iz devedesetih, zločini Titovih i Miloševićevih specijalnih jedinica i tajnih službi, proglašeni za zločine Draže Mihailovića?

Moramo saznati i obelodaniti kako tajne službe u Hrvatsku dovode vođe ustaške emigracije, pobunjuju Srbe, kriminalce i ubice uzdižu za ratne komandante i branioce Srba, kako pletu krvavo kolo po Kosovu i Bosni.

Moramo saznati i narodu saopštiti i ko je sve od pripadnika takozvane nacionalne elite (čelnici političkih stranaka, akademici, biznismeni, pisci, urednici medija, vladike, sudije, tužioci, ministri, poslanici) radio za Oznu i Udbu, a od devedesetih za RDB i VBA. Ko je od njih, i danas, na vezi sa VBA i BIA, službama koje niti su reformisane niti su doživele lustraciju? Ko, zašto i u sprezi sa kim već 11 godina tajne službe i njihova tajna dosijea štiti kao najveću tajnu i vrhovno dobro naroda i države Srbije?

Sve ovo i mnogo toga još moramo da saznamo i objavimo, a ponuđeni predlog zakona o tajnim dosijeima zabranjuje da saznamo bilo šta, osim tragične činjenice da je žrtva žrtva i da tako mora da bude još 60 godina. Da, još 60 godina! U ponuđenom tekstu cementiranja zatvorenih dosijea službi bezbednosti piše da ćemo celovitu istinu o sadržini i tvorcima dosijea moći da otkrijemo tek 60 godina posle usvajanja zakona!

Zbog svega ovoga, poslanici SPO glasaće protiv. Bolje je i ne usvajati zakon nego, pod izgovorom otvaranja dosijea, zatvoriti ih do proleća 2071. godine.

Istina – otrežnjenje – pomirenje! Taj lek sebi su propisali i piju ga svi narodi doskorašnjeg Varšavskog pakta izvan tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Zatrpavajući reaktor višedecenijskih zala, Srbija se tragično udaljava od Evrope, od budućnosti i od Srbije kakva je bila dok je bila Srbija, a ne poljana za dresuru i torturu celog naroda.

predsednik SPO

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.