Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Atomski usud Srbije

Srbija je do Tokija, u radioaktivnom smislu. Koliko god da je, zračenje iz oštećene japanske nuklearne elektrane „Fukušima” neće nas zaobići. Stručnjaci smatraju da je zanemarljivo i da neće ostaviti nikakve posledice.

U vodama Tihog okeana nadomak nuklearke iznos zračenja (radijacija) se petak udesetostručio! Ukoliko biste popili samo pola litre toliko ozračene sveže vode iz boce, uneli biste jednogodišnju dozu koja je i dalje u bezbednim granicama. Ali više od toga značilo bi da se izlažete štetnom delovanju po zdravlje.

Količina radioaktivnog joda 131 premašila je 1.250 zakonom dozvoljenu, što je nekoliko puta više od vrednosti izmerenih u utorak i u četvrtak u Tokiju.

Samo najuporniji se, verovatno, sećaju koliko smo se puta proteklih godina na javi suočili s „noćnom morom” iz Kozloduja. U međuvremenu su četiri reaktora (bloka) ugašena, preostala dva još isporučuju električnu energiju iz cepanja atomskih jezgara (fisija). Od ostalih u okolnim zemljama smo kudikamo manje strepeli, izuzmemo li „Krško” koje je proteklih dana dva puta isključena.

Akunjin i preporod

Svojevremeno je neko rekao da je Jugoslavija u „nuklearnom obruču”. Da li je Srbija danas u boljem ili u gorem položaju?

(Ne)prilike su se promenile, „atomska omča” je ojačala. Iako su iskopčana četiri bloka u „Kozloduju”, Bugarska je najavila gradnju nove nuklearke „Belene”, pozvavši lane Srbiju da joj se pridruži. Započeta je ili samo što nije izgradnja još nekoliko postrojenja u bližoj ili daljoj okolini.

Okružena nuklearkama (19 reaktora u pogonu i četiri u izgradnji), naša zemlja i odoleva i okleva. Samu sebe je uzaptila iza zakonskog „kineskog zida”, kao jedna od retkih zemalja u svetu koja je izglasala moratorijum na gradnju 1989, u predvečerje raspada SFRJ! S vremena na vreme, začuje se usamljeni glas da se u atomskim kilovatima potraži spas, ali ga brže-bolje ućutkaju javno iskazana osporavanja i strahovanja. Domaći nuklearni prvenac za proizvodnju struje nije u energetskoj strategiji do 2015!

Hoće li sumorne novosti iz Zemlje sunčevog korena (a ne Izlazećeg sunca), kako tumači čuveni japanolog Grigorij Čhartišvili, poznat pod spisateljskim imenom Boris Akunjin, obeshrabriti „nuklearni preporod” u svetu?

Na kratke staze – hoće, na duže (po svemu sudeći) – neće.

(/slika2)Između kupanja u znoju (sveopšte otopljenje) i dreždanja u mraku (pomanjkanje struje), najrazvijenije i najmnogoljudnije zemlje iznova zidaju nuklearne elektrane. Od najstarije u Obninsku (Rusija), iz koje su kilovati potekli 27. juna 1954. godine, do danas je sagrađeno 442 mirnodopska reaktora, postrojenja u kojima se bombardovanjem jezgara obogaćenog uranijuma 235 (preradom se iznos prirodnog hemijskog elementa poveća sa 0,7 na 4-5 odsto) proizvodi električna struja.

Statistički iskazano: zadovoljava se maltene 15 odsto (ili 372.000 megavata) sadašnjih svetskih potreba.

Roboti i zračenje

Zašto se nuklearke, posle višegodišnjeg zastoja, iznova zidaju?

Prvo, stanovništvo se ubrzano uvećava (danas 6,6 a 2050. godine devet milijardi), zbog čega će se udvostručiti potrošnja struje do 2030. Drugo, sveopšte otopljenje, pretežno pospešeno (i pogoršano) gasovima „staklene bašte”, a najviše ugljen-dioksidom. Treće, sve veća potrošnja (i potražnja) u brzonapredujućim mnogoljudnim ekonomijama (Kina, Indija...). Četvrto, poskupljenje fosilnih goriva iz godine u godinu, a najpre nafte, čija se cena maltene ustalila iznad 100 dolara za barel, i prirodnog gasa. Peto, dugoročna dostupnost jeftinog uranijuma. I da se ovde zaustavimo.

Kakve su pouke iz „Fukušime”?

Saznanja su i dalje prilično oskudna, često protivrečna. Nuklearku (sa šest reaktora, od kojih su 4, 5 i 6 bili u remontu) nije razorio jedan od pet najjačih izmerenih zemljotresa do sada (5.000 puta snažniji od kraljevačkog)! Zlosrećni lanac zbivanja pokrenuo je cunami (na japanskom: lučki talas), viši od deset metara, koji je poplavio podzemne prostorije i onemogućio napajanje rashladnih pumpi strujom. Ostalo je ispričano.

U mnoštvu zanimljivih preporuka da se izbegnu slične nesreće, najzanimljivijom nam se učinila da su jedini izlaz skalamerije s „veštačkom pameću” koje na licu mesta odlučuju šta je (ne)celishodno uraditi. Čovek, svakako, ne može da preživi smrtonosno zračenje, zato su poslati prvi samohodni roboti da obave prljav posao.

Čovečanstvu nema opstanka bez vode, vazduha, hrane i energije (možete ih ređati kako vam je volja). Da li je uranijum, zaista, energetski sveisceljujući lek (panaceja) za 21. vek?

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Iz naučnog ugla


Jezgro (ne)oštećeno

(/slika3)U komentaru najnovijih vesti da je na pojedinim mestima radioaktivnost povećana desetak hiljada puta, a daje prema ruskim izvorima u morskoj vodi nađeno 1.000 puta veća koncentracija joda od prirodne,da su dva radnika iz nuklearke zbrinuta u bolnici i da postoji sumnja da je došlo do oštećenja reaktorskog jezgra, potrebno je kazati da koncentracije 1.000, pa i 10.000 puta veće od prirodne ostaju u granicama rizika koji, bez bojazni od fatalnog ishoda, prihvataju profesionalci.

Naime, prirodna radioaktivnost bez rizika kojoj smo svi izloženi jeste 0,6 milisiverta godišnje (mS/g), za učešće u obuci studenata je već desetak puta veća šest milisiverta,a kod specifičnih profesionalnih poslova se dozvoljava porast za još desetak puta – znači još stotinu puta!

U pitanju su doze stalnog izlaganja (ekspozicija), jer se učinak radijacije ocenjuje po zbirnom (kumulativnom) učinku. Trenutne dnevne doze, naprimer, jače za još 10 ili 100 puta mogu da se potru (kompenzuju) sprečavanjem izlaganja za isti broj dana i da profesionalac potom ponovo može obavljati svoj posao. Ovaj pristup je sigurno primenjen i kod dva ozračena radnika, za koje se na kraju ispostavilo da su stradali zbog toga što nisu nosili propisane čizme, što ide na teret nedovoljnog znanja.

Povećano prisustvo radioaktivnog joda je rezultat sklonosti (afinitet) za zamenom stabilnog izotopa joda, inače veoma prisutnog u morskoj vodi. Opasnost od njega, međutim, jenjava za osam dana koliki mu je period raspada.

Novost u vezi s mogućim oštećenju reaktorskog jezgra su se pojavila, a potom poreknuta. Konačno, ne treba sumnjati u iskustvoJapanaca u postupanju, jer su oni jedinstveni, pre svega zbog istorijske Hirošime. Zemlja ima tehnološku,ekonomsku i stručnu moć da izađe na kraj sa svakom vrstom nuklearnog izazova.

Potrebno je napomenuti da je mogući scenario u kojem ključni razlog pojave nuklearne opasnosti leži u neodogovarajućem smeštaju rezervnog sistema vodenih pumpi uočen još pre nekoliko godina, ali nije shvaćen dovoljno ozbiljno; stručnjaci koji su na to upozorili morali su da se povuku zbog političkog pritiska. U međuvremenu za generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču izabran Japanac Jukija Amano koji će, kako se očekuje, uložiti veliki napor da nuklearni aspekti „cunami katastrofe” dobiju svaku vrstu stručne i političke pažnje.

*Naučni savetnik u „Vinči”

Krunoslav Subotić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.