Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kraljevo i poplave naša „Fukušima”

Japanci su navikli da žive sa prirodnim katastrofama možda više nego iko drugi na svetu, pa i da se od njih štite. Ali ni Japanci ne mogu uvek da se takmiče sa ćudima prirode. Jedanaestog marta se ispostavilo da u svoje proračune nisu ugradili cunami. Iako im je poznato da je još 1960. godine, dakle pre izgradnje ,,Fukušime”, takav morski talas u Čileu dostigao visinu od 25 metara.

Iz tog jednog detalja proističe japanska drama nad kojom danas strahuje ceo svet, pa i Srbija, koja nema nuklearku, ali ih ima 18 u okruženju. Da se na nekoj od njih dogodi nešto poput udesa u ,,Fukušimi” da li postoji jasan scenario šta bismo mi preduzeli i kako bismo se ponašali? Iz priloga objavljenih u našoj seriji reklo bi se da su prve grube verzije takvog pretpostavljenog scenarija tek nedavno ispisane: 2009. usvojen je zakon o vanrednim situacijama, krajem prošle godine počela je sa radom agencija za nuklearnu sigurnost, formiran je mobilni sektor za vanredne situacije. U toku je i izrada planova zaštite i spasavanja, ali sve su to radnje koje bi nam, mora se priznati, malo pomogle u slučaju nekog ozbiljnijeg nuklearnog akcidenta. Nadležni su nas doduše uveravali da Ministarstvo zdravlja, MUP, Ministarstvo odbrane i nadležna regulatorna tela imaju razrađen način komunikacije čak i u slučaju nuklearne havarije u nekom našem susedstvu, ali očigledno je da i ovdašnja javnost, posle onoga što se desilo u Japanu, treba da traži punu informaciju o tome koliko smo zaista spremni na takve nesreće. Možda je zato vreme da odgovarajući skupštinski odbori zatraže od pomenutih regulatornih tela izveštaj o tome dokle smo stigli u organizovanju društva za razne vanredne situacije. I možda bi negde trebalo organizovati neke eksperimentalne situacije i „lažne uzbune” na terenu da bismo videli kako se stvarno u takvim situacijama ponašamo. I da bismo znali sa kakvom opremom i iskustvima raspolažemo, šta nam nedostaje itd.

Pomisao na značaj boljeg organizovanja u raznim katastrofama pružaju nam ovih dana slike iz dalekih japanskih gradova, ali i naša iskustva s prošlogodišnjim zemljotresom u Kraljevu i dugotrajnim poplavama širom Srbije. Zemljotres je pokazao i to da su ljudi koji su istrčali iz svojih kuća ostali bez bilo kakvih izvora informacija, pa se postavilo banalno pitanje čemu u takvim situacijama služe mobilni telefoni, a čemu stari megafoni. A i kako se kod nas zidaju kuće i da li država može da žmuri pred činjenicom da se u ovdašnjim seizmički trusnim područjima za izgradnju objekata ne koristi odgovarajuća armatura. Pomenuti su primeri Australije i SAD, gde su nadležne stručne ustanove propisale standarde gradnje u zavisnosti od stepena seizmičnosti. I naravno, tako su sačuvane mnoge kuće. Zašto i naši građevinski stručnjaci ne bi propisali standarde za podizanje kuća u ovdašnjim trusnim područjima i tako sprečili mnoga rušenja i stradanja ljudi?

Neko će reći da je nivo zaštite od prirodnih katastrofa u vezi sa materijalnim bogatstvom društva i da zato i kod nas i u svetu najviše strada sirotinja. I da poreklo naših poplava treba tražiti u činjenici da nam je potrebno 120 miliona evra da bismo podigli nove rečne nasipe. Ali neke poplave su ovde nastale i iz mnogo ,,jeftinijih” razloga, kada se ispostavilo da lokalni komunalci nisu čistili kanale.

Pouka japanske katastrofe, dakle, svodi se na potrebu za studioznim preispitivanjem svih naših iskustava sa nesrećama i katastrofama i na hitna poboljšanja rada mnogih službi koje su za to zadužene. Japanska katastrofa nam u stvari za tu pouku nije ni potrebna, dovoljne su nam naše poplave i zemljotresi. Nuklearni akcident u ,,Fukušimi” i problemi sa radioaktivnošću su, međutim, događaji iz kojih ćemo i mi u Srbiji, ali i svet u celini, tek morati da izvlačimo krupne pouke.

(Od sutra nova serija: Kad će Beograd, Zagreb i Sarajevo da napišu zajednički udžbenik istorije)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.