Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je realan Dejton 2 o Bosni i Kosovu

Владимир Тодорић

Iako se ideja o održavanju Dejtona 2 nije pomakla s mrtve tačke zbog nesaglasnosti tri naroda u BiH da se ponovo razgovara o uređenju države, američki kongresmen Majkl Tarner nedavno je u Briselu ubacio „novu“ ideju da se, u okviru Dejtona 2, reši usput i kosovsko pitanje. Kako to već biva na Balkanu, gde odavno nema svežih ideja, ni ova nije nova, pošto ju je Slobodan Milošević već odbio pre 16 godina, kada se pregovaralo o zaustavljanju rata u BiH.

Nije nova ni za Majkla Tarnera. Naime, on je još u oktobru prošle godine pozvao državnu sekretarku Hilari Klinton da „sazove predstavnike balkanskih zemalja i susednih naroda“ u bazu „Rajt Paterson“ na Dejton 2. Uoči njenog puta u BiH, Srbiju, Kosovo i Brisel, Tarner je u pismu Klintonovoj predlagao da 15 godina posle pokušaju da se reše izazovi s kojima se i dalje suočava region. Kongresmen je naročito istakao „stalnu posvećenost SAD u podršci Balkanu i naporima izgradnje prosperitetnih, mirnih i demokratskih društava“.

Republikanski kongresmen iz Ohaja, koji je inače član lobističkog kokusa BiH, tu svoju ideju razradio je početkom nedelje na briselskom panelu „Približavanje Balkana Evropskoj uniji“. Predložio je da bi „sada možda najpre moralo da se reši kosovsko pitanje da bi se rešili i problemi državnog uređenja Bosne i sve ostale nevolje u regionu“. Zato bi, smatra Tarner, možda trebalo organizovati Dejton 2 za sve ukupno rešenje otvorenih problema, uključujući Bosnu i Kosovo, a„ SAD su spremne da podrže evropsku integraciju celog regiona i dovedu za zajednički sto sve strane s ciljem da se dođe do kompromisa”.

Da li je ovakav „novi-stari“ Dejton 2 realan i šta bi kome doneo?

Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić smatra da je takva ideja „osuđena ne samo na propast nego i na ignorisanje ozbiljnih političkih krugova, jer se te dva pitanja ne mogu spajati ukoliko se ne želi neuspeh dijaloga“. Zato Todorić smatra da je ta inicijativa sasvim irelevantna i da neće stići u zvaničnom obliku iz Stejt departmenta.

Iako bi ta ideja vratila Ameriku u centar ne samo Balkana nego i Evrope, i bila nešto slično novom Versajskom miru ili Berlinskom kongresu, profesor međunarodnih odnosa na FPN i bivši ambasador Predrag Simić takođe misli da nešto tako nije realno i da je to samo želja pojedinih američkih senatora da se vrate ulozi u kojoj su bili uspešni.

„Pri tome, ne vidim zašto bi Srbija to prihvatila i čime bi Amerika mogla da ubedi Srbiju bez nekog ogromnog pritiska da na to pristane“, pita se Simić.

„Osim toga, činjenica je da se Amerika u onom što voli da radi, a to je nejšn bilding (izgradnja nacija) i u BiH i na KiM suočila sa objektivnim ograničenjima, jer ne možete naterati ljude da žive zajedno ako oni to neće“, kaže Simić.

Sagovornici „Politike“ su jedinstveni u oceni da su se okolnosti od potpisivanja sporazuma u američkoj bazi „Rajt Paterson“ toliko promenilo, ne samo za zemlje potpisnice ugovora, nego i za SAD koje su tada igrale vodeću ulogu.

Poznavalac američkih političkih prilika Obrad Kesić kaže da bi organizovanje takvog skupa bilo veoma teško izvodljivo zato što se Amerika, maltene potpuno povukla iz održavanja mira.

„Američka administracija jeste tamo, ali je vrlo jasno da EU mora da preuzme glavnu odgovornost za Zapadni Balkan.“

„Kada bi Amerika ponovo ušla na velika vrata i počela da se meša, ne samo u BiH, nego i Kosovo o kome EU vodi pregovore, moralo bi mnogo toga da se promeni u sadašnjoj politici EU i politici pojedinih članica EU, što ne bi nikako bilo dobro primljeno. Amerikanci su se nekoliko puta u poslednjih šest meseci umešali i uvek su na neki način sabotirali ono što su Evropljani radili i upropaštavali su postignuto“, kaže Kesić i zaključuje da je raspoloženje prema američkim inicijativama prilično loše.

Kesić podseća da je bilo nekoliko američkih incijativa u poslednje vreme (npr. butmirski proces) i da su se pokazale kao potpuni promašaj, dok su neke članice EU (Nemačka) postigle izvestan napredak s liderima u BiH. Jedan od takvih projekata EU su i razgovori Beograda i Prištine, od kojih se ne očekuju neka velika rešenja, ali bi bilo šteta prekidati ih.

Što se tiče konačnog rešenja za Kosovo, Simić smatra da tu „nije potreban nikakv Dejton“. On ističe da su „predsednik Boris Tadić, funkcioneri iz vlasti i stranci koji su plaćeni za to rekli da žele podelu Kosova i u ovom trenutku je praktično na međunarodnoj zajednici da proceni u kojoj meri je spremna da plaća održavanje postojećg stanja, a u kojoj meri će biti spremna da se pomiri s nekim rešenjima koja nameću prilike na terenu“.

A što se tiče BiH, Dejton 2 ne bi odgovarao Beogradu ni zbog toga što bi ponovljeni zahtevi da Srbija utiče na Republiku Srpsku mogli da proizvedu stvaranje još jedne prepreke za moguće dobijanje kandidature do kraja godine.

Kesić je uveren da ni Beograd ni Zagreb ni po koju cenu ne bi hteli da se uključe u „tu ružnu raspravu u BiH“, jer ne mogu da garantuju da bi to ispalo kako treba.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.