Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Radno mesto u Preševu kao „sedmica” na lotou

Прешево: конкурсом за посао у Царини незадовољни и Албанци и Срби Фото Д. Буквић

Preševo – U Ulici Maršala Tita u centru Preševa, pored nedovršene kuće bez fasade sa dve satelitske antene (!), „niklo” je novo, blistavo belo zdanje, čiji su balkoni „uniformisani” istovetnim cvetnim aranžmanom. Da je to jedini kontrast u gradiću nadomak granice sa Makedonijom, njegovi stanovnici  (više od 90 odsto su Albanci) bili bi kudikamo srećniji. Međutim, žive u opštini s najmlađim radno sposobnim stanovništvom u Srbiji (prosek godina 28), a istovremeno jednoj od najnerazvijenijih u republici, sa (zvanično) 75 odsto nezaposlenih. Poljoprivreda je opustošena, privreda zakržljala, nema bolnice, ni pijaće vode, postoji samo primarna zdravstvena zaštita... Dovoljno razloga da, kako kaže Abdula Memeti, pomoćnik predsednika opštine, svake subote iz Preševa odlaze bar tri autobusa čiji putnici napuštaju gradić u potrazi za iole dostojnim životom.

Vozili su autobusi i prethodnih godina, pa tako sada oko 15.000 stanovnika Preševa radi u inostranstvu. Njih treba dodati zvaničnoj brojci od oko 30.000 stanovnika, od kojih desetinu čine Srbi.

I dok se albanski političari koji drže lokalnu vlast, zavaljeni u fotelje u sveže okrečenoj opštinskoj zgradi, bave „velikim temama”, njihovi sunarodnici na ulicama ujedinjeni su s manjinskim Srbima u – bedi.

Na susretu opštinskih čelnika sa 35 srpskih i stranih novinara, koji su organizovali „Medija centar” i Fond za otvoreno društvo, Orhan Redžepi, zamenik predsednika skupštine lokalne samouprave, ponovio je zalaganje za secesiju „Preševske doline” od Srbije. I to na engleskom, tvrdeći da nije znao da će „ovde biti i srpskih novinara”, koji su činili znatnu većinu u sali. Na pitanje da li je licemerno da se zalaže za komadanje države od koje, kao lokalni funkcioner, prima platu, Redžepi je rekao da je takve stavove zbog kojih je, kaže, svojevremeno robijao, iznosio i pre nego što su mu „građani dali mandat”.

Redžepijeve sunarodnike na ulicama pretežno obuzimaju egzistencijalne brige. Nerado pričaju u diktafon zbog, kažu, lošeg iskustva sa srpskim medijima.

– Mi kažemo jedno, oni pod našim imenima objave drugo, a onda to pročitaju naše komšije i rođaci, pa eto nama problema zbog toga što su novinari lagali – objašnjava prolaznik Albanac zašto insistira na anonimnosti.

On kaže da je mladima otežano studiranje, jer ne mogu da pohađaju nastavu na maternjem jeziku. Alternativa su im studije na Kosovu, ali Srbija ne priznaje diplome s tamošnjih albanskih fakulteta. Sve i da imaju „ćagu” o visokoj stručnoj spremi ne bi se usrećili, jer velika preduzeća na području opštine pretežno nisu privatizovana ili ne rade. Mali preduzetnici, mahom trgovci, sledeći logiku privatnika, kastinski zatvaraju vrata svojih firmi za potencijalne radnike čim popune dovoljno radnih mesta. Primer koji navodi mlada Srpkinja iz Preševa pokazuje koliko je ovaj deo Pčinjskog okruga postao slepo crevo Srbije.

– Nedavno je u gradu raspisan konkurs za prijem radnika na carini. Prijavilo se mnogo ljudi. Rezultatima su bili ogorčeni i albanski i srpski kandidati: prvi, jer su zaposleni samo Srbi, a drugi time što nisu uposleni ovdašnji ljudi, već naši sunarodnici iz Niša i drugih gradova van čitavog okruga, koje su verovatno „pogurale” partijske veze – objašnjava devojka.

Njena prijateljica radi u lokalnom ogranku Auto-moto saveza za 8.000 dinara mesečno.

Da li u takvim okolnostima „buja” nelegalan biznis, posebno zbog pogodnih „prirodnih uslova” – blizine Makedonije i Kosmeta – za šverc?

– Ako i ima krijumčarenja, od toga živi dobro samo nekolicina bosova koji imaju tapiju na taj „posao” – objašnjava Albanac, gost uj poslastičarnici u kojoj baklava ne staje ni 100 dinara.

Ni statistika multietničke policije ne ide u prilog tezama o putevima droge i prodaje ljudi na jugu Srbije. Avdi Bajrami, komandir policijske stanice Preševo, kaže da je poslednje zabeleženo teže krivično delo bilo nedavno ubistvo u selu Miratovac, kada je za 48 sati pronađen osumnjičeni. Minuli su i oružani incidenti, a mešovita policija (60 odsto Albanci, 28 odsto Srbi i dva procenta „ostali”) nije u 2010. zabeležila nijedan međunacionalni sukob.

Da se sa oružanih sukoba Srba i Albanaca od pre desetak godina prešlo na ekonomsku nemaštinu, „civilizovaniji” ali takođe poguban oblik nedaće, kao da potvrđuju i reči Dragoljuba Filipovića, odbornika lokalne skupštine.

– Oko 3.000 ovdašnjih Srba okrenuto je sebi, a dok nas se naša vlada ne seti, svi mi u Preševu „larviramo” – kaže Filipović kritikujući republičku vlast da ima „sporadičan pristup” ovom mestu.

Poslednja slika na rastanku novinara sa Preševom: proređen saobraćaj u centralnim ulicama čijim su trotoarima tog tmurnog utorka koračali pretežno mladi ljudi. Neki od njih će već naredne subote stajati na peronu autobuske stanice, s kartom u jednom pravcu.

Dimitrije Bukvić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.