nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.04.2011. u 18:45 Tanjug

Vikiliks: Dodik pretnja za stabilnost

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ranije bio miljenik Vašingtona, ali poslednjih godina izaziva nezadovoljstvo Zapada zahtevima za veću autonomiju RS, pokazuju tajne depeše američkih diplomata do kojih je došao sajt Vikiliks.

Dodik je, otkrivaju materijali u koje je Rojters imao uvid, otvorio stare rane kada je 2009. kazao da bosanski muslimani stoje iza napada na sarajevskoj glavnoj pijaci 1994. i 1995. kada je poginulo više od 100 ljudi.

„Poricati činjenice o tim napadima je isto kao da poričete Srebrenicu, a oni koji to čine biće tretirani kao oni koji negiraju Holokaust - u najboljem slučaju smatraće se marginalnim elementima, na sumanutoj margini i sa duboko negativnim programom”, kazao je Dodiku tadašnji američki ambasador u BiH Čarls Ingliš, diplomata veteran koji je godinama službovao na Balkanu.

Na sastanku u septembru 2009. opisanom u jednoj od desetak depeša govori se o Dodikovom sve prkosnijem stavu i njegovoj težnji ka secesiji, težnji koju mnoge diplomate i zvaničnici u regionu vide kao najveću opasnost za stabilnost na Balkanu danas, prenosi Rojters.

Depeše otkrivaju i da je Vašington želeo da s tim u vezi visoki predstavnik u BiH (OHR) zauzme oštriji stav.

„Dodik postaje sve više - i sve opasnije - prkosan i jedak u odsustvu jasnog odgovora visokog predstavnika”, napisao je Ingliš u depeši iz juna 2009.godine.

Dodik je „pojačao tempo svojih napora da reforme unazadi i potkopa državu. Njegov cilj je - u najmanju ruku - da obnovi nivo autonomije koji je RS imala na kraju rata 1992-1995”, navedeno je u poruci.

Diplomate i analitičari već dugo spekulišu o ciljevima „grubog i pomalo plahovitog lidera SNSD”, kako se u depeši iz 2006. govori o Dodiku. Drugi dopis iz maja 2009. opisuju njegovu „halabuku” kao opasnu, ma kakav bio njegov cilj.

„Iako Dodikova retorika zvuči neupućenima kao apsurdno pozerstvo, javnost u RS uzima je zdravo za gotovo, a njega vidi kao branioca RS”, ističe se u depeši i dodaje da „u najmanju ruku to stvara klimu u RS u kojoj je bilo kom političaru, pa i Dodiku, nemoguće da napravi kompromis, uključujući one koji se tiču državnih reformi neophodnih da bi se Bosna približila NATO i EU”.

„Još je opasnije što se stvara klima u kojoj Srbi vide državu kao neprijatelja, a javnosti u RS se ulivaju nade da će u izvesnom trenutku Dodikovi 'legalni argumenti' prevagnuti i da će RS na kraju osigurati razlaz - nade koje dodatno jačaju Dodikokove redovne spekulacije o takvoj mogućnosti”, navodi se u depeši.

U jednoj depeši, napisanoj posle sastanka Dodika i četvorice generala bosanskih Srba 2007. pominje se zabrinutost koju je izrazio bosanski ministar odbrane Selmo Cikotić.

„Cikotić je rekao da raspolaže obaveštajnim informacijama da Rusija i (ondašnji) premijer (Srbije Vojislav) Koštunica otvoreno hrabre Dodika i podstiču ga u nastojanjima da destabilizuje situaciju”, napisao je ambasador Ingliš.

„Cikotić je pozvao ambasadora da ne odustaje od suprotstavljanja premijeru RS Dodiku koji iz političkih razloga stvara veštačku krizu. Cikotić je rekao da bi samo 'verodostojna pretnja silom' naterala Dodika da ustupi.„

Na pitanje Rojtersa da prokomentariše depeše, Dodik je kazao da one pokazuju kontinuirani model stranog mešanja u zbivanja u Bosni.

„Ambasadori ne treba da vode zemlju, oni treba da se ponašaju onako kako se ponašaju u drugim zemljama, to mi želimo”, naveo je on.

Komentarišući sastanak Cikotića s američkim ambasadorom, Dodik je istakao da je „neverovatno kako ministar odbrane pokušava da se meša u lokalnu politiku” i dodao da je reč o „mešanju vojske u civilna pitanja”.

Depeše ukazuju i na to kako političke podele unutar EU i drugde komplikuju sposobnost međunarodne zajednice da pruži odlučni odgovor na izazove u BiH.

„Sagovornici iz EU izrazili zu zabrinutost povodom Dodikovih pretnji u BiH”, kaže se u depeši iz 2007. o konsultacijama SAD i EU koje se tiču BiH. „Nekoliko sagovornika dovelo je u pitanje spremnost EU da podrži oštrije mere, uključujući one koje bi podrazumevale da se Dodik na kraju smeni”.

U aprilu 2009. Ingliš je izrazio sumnju u to da li je EU u stanju da da adekvatnu podršku Bosni kada se završi misija OHR.

„Nismo toliko sigurni da li su Evropljani spremni da rukovode Bosnom posle OHR”, napisao je Ingliš u depeši pod nazivom „Šta da se radi s problemom zvanim Bosna”.

„Dok u Evropi, možda, veruju da je njena privlačnost dovoljna da se prevaziđu duboke etničke podele u Bosni i njene nefunkcionalne državne strukture, dokazi govore drukčije. Deo problema je u tome što je sama EU podeljena u pogledu Bosne. Među državama članicama samo par njih, a pre svega Britanija, jasno shvataju opanosti koje nosi sa sobom trenutna politička dinamika Bosne. Time što će naprosto da potisne u stranu problem Bosne, EU rizikuje da se u Bosni ponovi dinamika EU-SAD iz 1991”, upozorio je Ingliš.

„Srbi reaguju na 'štap' (tj. sankcije), ali mi se moramo rešiti da ga primenimo u slučaju potpune nepomirljivosti”, zaključuje u depeši tadašnji američki ambasador u BiH.

Komеntari0
054b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja