nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Muzika zemaljskog šara

Композитор Александар Симић

Na mestu očekivanom, zna se – Kolarcu, večeras počinje buđenje „Proleća”, po kalendaru Beogradske filharmonije. Radi se o naslovu još jednog njihovog ciklusa koncerata, a ko večeras bude tamo čuće i zvuke „Grada u kome je stalo vreme”, simfonijske poeme Aleksandra Simića. Nije to jedina novost koja se ovih dana vezuje za ime poznatog kompozitora, jer ovaj mu april sav buja od muzike.

Već 2. aprila, povodom Svetskog dana autizma, u saradnji sa UN, Simić je organizovao druženje sa autističnom decom u Kulturnom centru Beograda. Osim svog ansambla „Serafimi”, doveo je on i klovnove lekare, mađioničara i baletske igrače, tim koji će ih maksimalno animirati. „I mogu da Vam kažem da nikad nisam imao uključeniju publiku”, veli. – Važan mu je koncert sa Beogradskom filharmonijom, ali uskoro je i premijera Simićeve kompozicije „In memoriam”, pisane za novosadsku Kameratu akademiku, dok je 23. aprila, u Botaničkoj bašti, koncert „Muzička molitva za planetu Zemlju”, tačka na muzičko-ekološki festival Supernatural.

Prisećamo se i „pozitivne” istorije i geografije muzike Aleksandra Simića... Ima je na okruglim godišnjicama, važnim datumima, svečanostima... – ovde i u svetu, njegova muzika lako prelazi granice, evo najavljene su premijere u nekim dalekim gradovima – Atlanti, Kejptaunu, Dablinu, Singapuru... Nije mala lista događaja većih od muzike u kojima se nalazi ime ovog kompozitora. Obeležavajući 50 godina pobede nad fašizmom, u Moskvi su izveli njegov „Portret maršala Žukova”, a napisao je i Uspavanku za malog Isusa, kojom je u 15 zemalja obeleženo 2000 godina hrišćanstva. I povodom 25 godina Jovana Pavla II u Svetoj stolici u Vatikanu čula se Simićeva muzika, i povodom 300 godina grada Petrograda, i u Beogradu 2009. Univerzijada je otvorena njegovom (zvaničnom) himnom „Srce Univerzuma”, pomenimo i važne godišnjice koje su slavile lik i delo Getea i Jesenjina. I moglo bi se tako još. Svojoj planetarnoj muzičkoj priči on prilaže komentar:

– Ako se bavite muzikom dovoljno dugo, pa osim talenta, koji se podrazumeva, imate još i dovoljno sreće za uspeh, onda vidite da je svet zapravo veoma mali. Ako napravite jedan dobar tango, može vam se, kao meni, desiti da on otvori njujoršku nedelju mode, svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju, da bude upotrebljen za deset različitih pozorišnih predstava i doživi stotinu koreografija. Svi oni koji vole tango muziku potrude se da je raseju zemljinim šarom, ako im se kompozicija dopadne. Isto važi i za duhovni, solo-pevački ili kamerni repertoar. Kad izvođačima date ono što im je potrebno, oni su vaši najbolji saveznici i najsigurniji put do publike.

Podsećamo ga da je bio jednom u Beogradu (2003), na njegov 30. rođendan, koncert u SKC kojim je obeležio i isto toliko godina umetničkog rada. Pitamo ga da li još uvek ostajete pri tome da je postao umetnik čim je ugledao ovaj svet.

– To je više bila provokacija nego demonstracija moje umetničke sujete. Klasična muzika je po svojoj sadržini najkvalitetnija, ali je veoma često jako loše upakovana. Zato mislim da je dozvoljeno, s vremena na vreme, poslužiti se i malim trikovima koji skreću pažnju publike i razbijaju predrasudu da se radi o nečemu preterano akademskom, uštogljenom.

Zaokružimo ovaj mali portret kompozitora još jednim pitanjem-odgovorom: Svuda Vas ima. Da li je možda znatiželja onaj najjači pogon koji pokreće Vašu umetničku energiju?

– Divno ste to opisali. Mislim da je ljubopitljivost važnija i od oponentnog palca, kada je u pitanju preobražaj čovekovog pretka u homo sapiensa. Ona bi, uz etičnost, samilost i dalekovidost, morala biti među najvažnijim osobinama svakog umetnika.

-------------------------------------------------------------

I Lajovic, Fiterštajn, Šimić

U programu večerašnjeg koncerta, na kome će orkestrom dirigovati Uroš Lajovic, su i dela: A. Kopland – Koncert za klarinet i orkestar; G. Maler – Simfonija br. 4. Solisti su Aleksander Fiterštajn, izraelski klarinetista svetskog glasa, i Vedrana Šimić (Hrvatska), lepog glasa sopranskog.

Komеntari0
8c963
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja