Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mediteran u mrežnjači oka

Хавијер Марискал

Ime i prezime: Havijer Mariskal. Mesto i datum rođenja: Valensija, februar 1950. Prebivalište: Barselona. Zanimanje: dizajner. Najpoznatiji radovi: „Bar Cel Ona” logo, Kobi (maskota Olimpijskih igara u Barseloni 1992), Tvipsi (maskota izložbe „Hanover 2000 Expo”), Grand Hotel Domino Bilbao, animirani film „Čiko i Rita”. Poslednja velika izložba: Retrospektiva u Londonskom muzeju dizajna 2009. godine. Inspiracija: Mediteran. Da nije umetnik bio bi: romantični revolucionar.

Ova kratka „lična karta”uvod je u razgovor, sa poznatim španskim kreativcem, koji će za nekoliko nedelja biti gost Beograda. Ne radi uživanja već radi posla. Biće jedan od predavača na „Beogradskoj nedelji dizajna” (traje od 23. do 28. maja) i, u okviru nje, na dvodnevnoj konferenciji „Budućnost na kvadrat”. Od te posete, odgovara nam, očekuje da udvostruči svojeznanje o našoj dizajn sceni, koja za njega nije nepoznanica. Naprotiv. Na nekim od projekata sarađivao je upravo sa pojedinim srpskim umetnicima.

U Beogradu ćete govoriti o Vašem prvom radu na filmu i poslednjem nama poznatom velikom angažmanu – animiranom ostvarenju „Čiko i Rita”, rađenom sa oskarovcem Fernandom Truebom...

– Da, to je moj prvi film. Radio sam animaciju i ranije, ali nikada na tako velikom projektu. Bilo mi je zadovoljstvo da sarađujem sa Truebom. Za mene je to bilo ispunjenje snova. Film ima sve sastojke kojimi se sviđaju. Radnja se odigrava u gradovima kao što su Havana, Njujork, Pariz i Las Vegas ranih pedesetih godina prošlog veka, u vreme ekspanzije industrijskog grafičkog dizajna. U filmu je korišćena i muzika autora koji mi se sviđaju, kao što su Bebo Valdes, Estrela Morente, Dizi Gilespi i Čarli Parker. I, u filmu ima ljubavi, mnogo ljubavi.

Animacija je, međutim, samo jedno od Vaših interesovanja. Slikate, radite skulpture, dizajnirate. U čemu se najviše pronalazite?

–Osećam se komotno u svim disciplinama dizajna i slikarstva, arhitekture i pejzaža. Volim da prelazim sa jedne discipline na drugu, radim drugačije stvari i uvek učim nešto novo. Na primer, osmišljavanje dizajna nameštaja ili stvaranje brenda me opušta i osećam se sposobnim da istovremeno slikam ili pravim skulpture.

Čini se da isti „model” primenjujete i na one za koje radite, a sarađivali ste sa političarima, profesorima univerziteta, menadžerima?

Naravno! Nikada se ne orijentišem samo na jednog klijenta. Psihijatar mi je to zabranio. Svi mi se sviđaju i osećam se dobro zbog svega što sam uradio. Rad je zabavan, motiviše me, čini da se osećam živim i mladim. Iako su svizahtevni na svoj način, ukoliko klijenti znaju šta žele i kojim redom se rešavaju problemi, onda je rad veoma inspirativan.

Posebno ste poznati po Vašim upečatljivim maskotama. Mnogi ih, kao uostalom i Vas, smatraju kontroverznim…

–Maskote moraju da imaju smisao za humor kao i ljudi, moraju da zaokupe pažnju, da se svide gledaocima, budu svestrane i prevaziđu svaku situaciju. Moraju da budu prijateljski raspoložene, tople, komunikativne i spremne, veoma spremne. Što se kontroverznosti tiče, mislim da su moje izjave, naročito one date na konferencijama za medije, mnogo kontroverznije nego moj rad. U svakom slučaju, razumem da postoje ljudi kojima se ne sviđa ono što radim. Moram da posmatram dobru i lošu kritiku sa distance, jer bih postao ili previše sujetan ili depresivan.

Koliko je na Vaš karakter uticala hrabra odluka da kao mlad čovek napustite školovanje u poznatoj Elisava školi za dizajn u Barseloni?

–Moj izbor je svakako uticao na moj život. Sigurno bi moj put bio drugačiji da sam završio akademiju. Bio sam slobodan da biram svoj put, bez klišea ili ograničenja bilo koje vrste. To može nekome da smeta, ali ja sam oduševljen što sam sticao znanja iz svog okruženja, a ne tokom četiri godine krutog školovanja.

Da li i danas u tom okruženju pronalazite inspiraciju?

Naravno, Mediteran je u mrežnjači mog oka i zaista je nepresušan izvor energije. Zbog svoje jake svetlosti, niske bujne vegetacije, borova, belog i zlatnog peska, mirnog mora, ljudi, hrane, životinja... Na Formenteri, malom Balearskom ostrvu, pronašao sam ono što želim: mir, more, pejzaž, prijatelje. Provodim svako leto na tom mestu i nadam se da ću se tamo jednog dana penzionisati. Kako bih slikao.

Milica Dimitrijević

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.