Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nema novog albuma

Za sve koji su još uvek u nedoumici da li je kontroverzni muzičar, tekstopisac, autor 14 tomova sa prepevima klasičnih dela, Branimir Džoni Štulić zaista potpisnik pesama koje su se nedavno pojavile na Jutjubu, odgovor glasi: DA.

Sasvim neočekivano javio se u toku jučerašnjeg dana posle više uzaludnih telefonskih poziva i u svom stilu, na pitanje da li bi želeo da odgovori na neka pitanja za „Politiku”, mrgodno odgovorio: „Ne!”

Ali, kako je vreme odmicalo, večiti buntovnik koji nikada nije pristajao na osrednjost, a koji već dvadeset godina živi u Holandiji, bivao je sve razgovorljiviji priznajući na kraju razgovora da se od novina i novinara ne može pobeći. I da je bolje reći i rečenicu, dve nego da novinari izmišljaju intervjue!

U Srbiji su ovih dana ljudi izgleda više zainteresovani da li ste Vi autor pesma objavljenih na Jutjubu nego kada će novi izbori.

– Hmmm. Je li?

Da li su to Vaše obrade?

– Moguće je da jesu. Uvek sam svirao i pevao. Nisam poznat po igranju hokeja. Ali, nije to obrada. Obrada bi bila kada bih od njih napravio tango, džez… U ovim pesmama nema radikalnih promena. Možda sam dodao malo ritma. Najbliže je standardu. Na primer, „Stojanka, bela Vranjanka” dugačka je pesma. Sažeo sam je i dodao ritam, ali sam sačuvao celu melodiju. To vam je kao kada odete u trgovinu i vidite da nešto ne štima sa pantalonama koje ste kupili. Ili su predugačke ili široke u kukovima. Pa morate da kratite, širite… Ali, napravite nešto najbliže originalu.

Spremate novi album?

– Nema novog albuma. Ne spadam ja u šou-biznis… Naprosto, kada me nešto veseli... Ionako se sve odvija i bez mene. Ali, nekada poželim da i mene bude tamo.

Napravili ste kult od sebe…

– Pas ne laje zbog sela, već zbog sebe. Vidim, godišnje nešto o meni napišu, ali ja sam tu stvarno objekat koji drugi seciraju.

Nostalgični ste?

– Ne. Ne mogu o tome kratko da pričam. Drugačije je bilo u ono vreme pre trideset godina, drugačije je sada. Sve se promenilo. Ili, nije. Čovek se menja, sve ostalo se menja.

Da li ćemo Vas u neko dogledno vreme videti na ovim našim prostorima?

– Da bih mogao da putujem, moram nešto da radim. Moram da imam razlog. Znate, dok ti nos nije začepljen možeš da dišeš. Shvatiš da imaš problem tek kada ti se nos zapušio. I tada reaguješ. Zapravo, uvek nekako ide. Mene mimo posla ništa nije zanimalo. Gubim vreme ako ne radim.

A koncerti? Zar ne želite opet da izađete pred publiku koja Vas je, ubeđena sam, i te kako željna. I sigurna sam da biste napunili sale…

– To je posao kao i svaki drugi. Kao kad imaš fabriku…

…ili, kada radiš za novine…

– Ha-ha. Sale bih možda i napunio. Ili ne bih. Nije ni važno. Kakve to veze ima. Nije to turizam. Kao kada vas ljudi pitaju zašto nemaš auto. A ti odgovoriš da možda i imaš, ali da nema asfalta ispred kuće ili da nemaš benzina… To je glupo pitanje. Sve ide svojim tokom.

A Vaše knjige? Da li ste zadovoljni onim što ste postigli?

– To je istorija koja me je uvek zanimala. Znate zašto sam ih napisao? Jer u vreme kada sam ja studirao toga nije bilo. Kada sam našao vremena, onda sam ih napravio. Ali, nije baš spomena vredno…

Ih, pa ne preterujte. Kako nije?

– Drago mi je da ih imam. Ali, treba još polirati. Ogroman je to posao, a sve treba da bude cakum-pakum. Falilo mi je još nekih šest meseci da sve doteram. A punih 20 godina sam radio. I još nisam završio. Pretpostavljam da hoću za nekih godinu dana.

Šta Vam je još ostalo?

– Plutarh. Svi da budu tamo. Kao kompletan set.

Da li Vam se svideo film o Vama koji je pre nekoliko godina prikazan na HRT-u?

– Nije mi se svideo jer nema veze sa mnom. Kakve ja veze imam sa ’68. godinom?! Secirali su mene, a mislili na sebe. A ostalo… čovek može da priča šta hoće.

Da li će se ikada više „Azra” okupiti?

– Hmmm.

„Azra”, to ste Vi…

– To sigurno. Ali, promenilo se mnogo stvari. Stvarno je nemoguće odgovoriti. Čak i kada bi bila ista država, zamrznuta od pre 30 godina, opet ne bi bilo isto. Zanima me samo dobra pesma, dobra izvedba. Da sve dobro funkcioniše. To su neki standardi koji su mene zanimali. Samo me pesma interesuje ili knjiga koju radim. A sve ovo mimo mene, kakve to veze ima.

Možda su ljudi gladni tih nekih starih, dobrih vremena..

– Kada se svira, to je jedan kroz jedan. Kao kada ustaneš. Moraš da staneš čvrsto na obe noge. Kada sviram, meni je bilo isto. I onda i sada. Nije to bilo bolje vreme, možda samo što se muzike tiče. Ko zna kakav će biti ukus za trideset godina?! Ali, princip je isti….

…. sve ostalo su nijanse…

– Da, jeste. Može biti da je čovek lepši kada je mlađi. Kao i ljubav. Ili se dogodi ili se ne dogodi.

Da li ste se Vi promenili ili ste ostali lepi kao pre dve decenije?

– Ha. Nisam se gledao u ogledalu punih 20 godina. Ne znam šta da Vam kažem. Nemam viška kilograma. Eto. Ja sam sebi uvek isti. Ili nisam.

Da li ste se promenili u sebi?

– Nisam. Ne da bih ja video neku promenu. U stvari, ono što sam mogao da trpim kao mlađi sada ne mogu…

Niste tolerantni?

– E, da. Nisam o tome ni sa kim razgovarao. Je li to to?! Nekada samog sebe ne podnosim. Starim. I, u tom smislu muzika je lepa, pa zaboravim na sve i bude mi lepše. A to je suština.

-----------------------------------------------------------

U belom odelu na bini

U filmu koji Vam se nije svideo, ima i jedan deo gde vaši prijatelji pričaju kako ste se Bregoviću poverili da želite jednog dana da sedite na bini u belom odelu, svirate gitaru, a iza Vas devojke koje pevaju obučene u narodne nošnje i orkestar…da li je to tačno?

– Ne sećam se. Moguće je. Pa, i neka je napravio to što je napravio. A i kada bih se sećao cele priče, ne mislim da je to važno. Bar za mene.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.