Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ STARIH RIZNICA

Pištolji Stevana Knićanina

Bez obzira na burnu biografiju, vojvodu je svakako najviše proslavilo učešće u borbama u Vojvodini tokom 1848. i 1849. godine.
Кутија с пиштољима и комплетним прибором

Petrovdanskoj skupštini 1848, na kojoj se raspravljalo o odnosu prema srpskom pokretu u Vojvodini, prisustvovao je i izaslanik patrijarha Rajačića, prota Pavle Stamatović, sa zadatkom da izdejstvuje podršku Srbima „prečanima”. Ilija Garašanin i knez Aleksandar Karađorđević bili su za pružanje pomoći ustanicima dok se Toma Vučić Perišić protivio mešanju u sukob. Konačno, na tajnoj sesiji je odlučeno da se Srbima u Vojvodini uputi novčana i pomoć u oružju i dobrovoljcima, na čije čelo je stao Stevana Petrović Knićanin (1807–1855).

Knićanin je 25. jula kod Kovina prešao u Vojvodinu. Od avgusta 1848. godine komandovao je srpskim dobrovoljcima; kod Tomaševca je predvodio dobrovoljce iz Srbije i vojnike Nemačko-banatskog graničarskog puka br. 12, a početkom 1849. godine je bio na čelu snaga kod Siriga u Banatu. Istakao se u bitkama kod Pančeva i Vršca. Po nalogu kneza Aleksandra, 9. marta 1849. vratio se u Srbiju. Knez Aleksandar ga je 1852. godine počastvovao titulom vojvode. Istovremeno, austrijski car Franc Jozef dekorisao ga je viteškim krstom Marije Terezije.

Knićaninov pogreb je bio događaj retko viđen u Beogradu. Ceremoniji su prisustvovali knez Aleksandar i kneginja Persida Karađorđević, mitropolit beogradski Petar (Jovanović), sveštenici, činovništvo, vojska, učenici beogradskih škola, veliki broj Beograđana i dosta sveta iz Vojvodine. Po naređenju Franca Jozefa I pogrebnoj povorci se priključila i deputacija od 80 oficira iz svih pukova u Vojvodini.

Interesantno je da je u našim muzejima sačuvano više primeraka oružja kojim je darovan Stevan Knićanin. Tako se u Vojnom muzeju nalazi lovački štuc, dar zahvalnih stanovnika Vojvodine. Na cevi je u zlatu tauširana posveta na staroslovenskom jeziku: „Njegovome prevashoditeljstvu, hrabrome vitezu, nepobedimome generalu, razni ordena kavaljeru, Sovjeta Knjažestva Serbije, Stevanu P. Knićaninu, za znak večite priznateljnosti koju mu i Austrija, velika Rusija, Otomanska porta, srbska Crna Gora i mila majka Serbija ukazanimi njimi grudima za veru i narodnost Vojvodine Srbske ukazaše, podnose sinovi njeni predaga njegova u Serbiji živeća Serbi braća”.

Jezik kojim je pisana posveta sasvim je u duhu s panslovenskim idejama koje su bujale tokom revolucionarne 1848. godine. Na Sveslovenskom kongresu u Pragu, juna 1848, predloženo je da se za zajednički jezik slovenske književnosti usvoji staroslovenski. Ova ideja, naravno, nije usvojena, ali je očito da su korišćenjem ovog pisma „prečani” – žitelji Kneževine Srbije i na ovaj način želeli da ukažu „sveslovensku” počast slavnome zapovedniku dobrovoljaca.

U Muzeju istorije Jugoslavije, kao dar Josipu Brozu Titu (darodavac nepoznat), dospela je sablja s natpisom na ruskom jeziku: „Narodni general St. P. Knićanin, 1852. godine”. Iako u legendi piše da je sabljom darovan za zasluge u borbama 1848–1849, ovo oružje je Knićanin, po tada ustaljenoj praksi, primio iz ruku kneza Aleksandra povodom postavljenja za vojvodu i senatora, 1852. godine. Konačno, u Istorijskom muzeju Srbije čuva se dar žitelja Češke – predivan dvobojski komplet (dva perkusiona pištolja sa priborom), rad jednog od najčuvenijih austrijskih oružara 19. veka – Antonina Vinčenca Lebede(1797–1857). Na oružju je zlatom tuširan natpis „Srbinu Knićaninu braća Česi”, te potpis majstora, na češkom i srpskom: „Zhotovil A.V.Lebeda v Praze”, odnosno, „Lebeda u zdašnom Pragu”. Iako je epitaf na grobu Pavla Šafarika ispisan staroslovenskim jezikom, posveta na pištoljima na čisto srpskom jeziku ukazuje da je na izradi ovog skupocenog dara panslovenski nastrojenih Čeha učestvovao i ovaj veliki poštovalac rada Vuka Stefanovića Karadžića. Na panslovenski karakter poklona ukazuju i ukrasi na oružju: to su grbovi grada Praga, Češke (Bohemije), Srbije te „Ilirije” (prema Žefarovićevoj „Stematografiji”).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.