Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mango

(фото аутор текста)

Petak uveče, posle popodnevnog pljuska i noćašnje oluje, najbolje je vreme za trčanje ulicama Honolulua pri vrhu „ugašenog“ vulkana Pančboul (Punchbowl), na čijoj padini stolujem više od dve godine.

Retki automobili i još ređi šetači pasa ne narušavaju spokoj grada čiji su stanovnici večeras u četvrtima između tankih zidova pred nikad dovoljno velikim blještavim sokoćelima ispunili fotelje i zauzeli prostrane kauče, s kojih atakuju na pretile kolute pice, brda prženih kokošijih bataka i krilca, vreće kokica, naslage hamburgera i čega sve još ne...

Dok se zapućujem na već utvrđenu maršrutu od tri milje večernjeg pešačenja i trčanja, radujem se otkriću ove dodatne blagodati opustelog grada. Već posle prvog semafora, još jedno otkriće: među razbijenim voćkama ispod moćno širokog drveta manga na obali iznad ulice ukaza se i jedan mango koji je preživeo pad s visine.

Podižem ga i mirišem. Aaah... iz tanke raspukline zapljusnu me sveža zrelina tropskih sokova miomirisne voćke kakvu ranije nisam mirisao. U bogatom buketu mirisa izdvaja se miris čempresa! Pa, naravno, samo pedesetak metara dalje u skladnom redu uranjaju se u nebo visoki tanki čempresi kakve sam viđao samo u Hercegovini!

Tako, znači, samo onom ko je pomirisao plod njihovog susedovanja otkrivaju ovo dvoje tihih prestupnika svoju tajnu ljubav.

Na moje čuđenje, već sam davno primetio po količini opalih plodova po dvorištima i trotoarima, na kojim nedeljama leže – malo na trpezi brojnih glagoljivih ptica, a mnogo više da lagano venu i trunu – svet današnjih Havaja uglavnom ne zna da su njihovi stari mango, papaje, mandarine i smokve sadili ne samo da bi se hladili pod njihovim krošnjama i divili se njihovom cvetu i boji plodova već pre svega da bi se naslađivali rajskim darovima.

Spuštam ovaj maleni dar oluje na kameni zid duž ulice. Ako me sačeka u povratku, poneću ga kući. Vraćajući se, otkrivam da ga nisam zaboravio, kao što ni on mene nije izneverio.

Dva puta manji nego oni koji u kartonskim kutijama s pregradama posredstvom Kostko marketa prispevaju iz Meksika, i varljive zelene kore, ovaj neugledni mali vetrolomnik nagradi me večeras ukusom i mirisima koji su me naterali da se latim „pera“ i upišem ga u retke doživljaje i opažanja koji ostaju u knjizi lepog življenja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.