Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Laza Lazarević - devet priča za besmrtnu slavu

Лаза Лазаревић (фотодокументација "Политике")

BEOGRAD - Pisac, lekar, naučnik, akademik, prevodilac Laza Lazarević jedinstven je slučaj stvaraoca u našoj literaturi koji je sa opusom od samo devet završenih pripovedaka stekao besmrtnu slavu.

Lazarević se rodio pre 160 godina 13. maja, a preminuo je januara 1891. a da nije imao ni punih 40 godina.

Njegovo ime upisano je krupnim slovima i u istoriju srpske medicine, pošto je odmah po povratku sa studija u Berlinu, gde je doktorirao sa najvišim ocenama, pristupio modernizaciji rada u bolnicama.

Otvorio je četiri klinička odeljenja, uveo je prijemnu ambulantu u bolnici, bio je lični lekar kralja Milana Obrenovića, a kada je postao upravnik Opšte državne bolnice oformio je „Odsek za lečenje staraca” i tako postao prvi srpskli gerijatar.
Veoma aktivan u kulturnom i političkom životu Srbije, Lazarević je stizao i da prevodi i to ne samo beletristiku (Gogolja ), već i političke spise kao što je knjiga „Šta da se radi” Nikolaja Černiševskog koja je bitno uticala na formiranje Svetozara Markovića i srpske levice.
Međutim, svi koji završe osmogodišnju školu pamte Lazarevićeve pripovetke od one prve, koju je napisao tokom studija u Berlinu „Švabice”, pa preko „Prvi put s ocem na jutrenju” do „Školske ikone”, „U dobri čas hajduci!”, „Na bunaru”, „Verter”, „Sve će to narod pozlatiti” i „Vetar”.
Za života, objavio je samo jednu knjigu „Šest pripovedaka”, preostale tri su štampane u časopisima, dok je osam ostalo nedovršeno.

Kao naučnik je bio mnogo plodniji, objavio je 80 radova što mu je donelo i članstvo u Srpskoj kraljevskoj akademiju nauka i umetnosti.

Uspešan u svim oblastima kojima se bavio lep, šarmantan, omiljen u društvu, blagorodan i pametan Laza Larević, nije imao srećan lični život.

Ljubav prema Nemici Ani Gutjar ovekovečio je u „Švabici” ali je manje je poznato da se još pre odlaska u Berlin, dok je na Velikoj školi studirao prava, zaljubio u Jelicu Milinović. Ona je bila komšinica Milorada Popovića Šapačanina, oženjenog najstarijom Lazinom sestrom Milkom, kod kojih je Laza stanovao.

Da je uspomenu na Jelicu nosio do kraja života svedoče sve njegove pripovetke u kojima je slavio lepotu crnih očiju kakve je ona imala. Idila je naglo prekinuta kada je Lazarević dobio državnu stipendiju da ode u Berlin na studije medicine što mu je bila životna želja.

Ni ljubav sa Anom Gutjar, ćerkom gazdarice kod koje je stanovao, nije imala srećni kraj, ali barem je srpska književnost postala bogatija za „prvi gradski ljubavni roman” kako su njegovi savremenici označili novelu „Švabica” u kojoj je ta veza opisana kroz 13 „pisama”.

Večernje sedeljke sa Anom prekida poziv da se nesvršeni medicinar vrati u Beograd da bi učestvovao 1876. u srpsko-turskom ratu.

Posle rata vraća se u Berlin, ali se veza sa Anom ne obnavlja, kao što je i prvu ljubav Jelicu zatekao udatu kada se vratio u Beograd.

Nakon postavljenja na mesto lekara Okruga beogradskog 1881. Lazarevića „uvlače” u brak, kako tu epizodu iz njegovog života opisuje Milan Jovanović Stojmirović u knjizi „Siluete starog Beograda”.

Lazarević je bio pobratim Koste, sina predsednika vlade Nikole Hristića, koji je ušao u politiku kao zet Tome Vučića Perišića. „Kosta ga je odveo svojima na večeru i tamo mu je bila 'servirana' i crnpurasta Poleksija koju je Laza iz razdraganosti od razgovora i pića poljubio, a Hristiću su onda radosno počeli galamiti i čestitati veridbu”, zabeležio je Stojmirović.
Lazina majka je ovaj brak prokomentarisala „To nije brak iz ljubavi , ni brak iz račina”, čime je želela da kaže da je bio nepotreban.

Na venčanju, kum mu je bio kolega i urednik časopisa „Otadžbina” dr.Vladan Đorđević.
Mireći se sa sudbinom, Laza uz Poleksiju postaje jedan od stubova beogradskog društva i u to vreme gradi dom koji se i danas nalazi na početku Hilandarske ulice. Tu im se rađaju deca Milorad, Anđelija, Kuzman i Vladan.

U srpsko-bugarski rat Lazarević je otišao sa činom majora saniteta, a vratio se kao pukovnik, ali je njegovo nežno zdravlje bilo još više ugroženo. Preživeo je smrt voljene majke i dva sina, a kada je od Akademije dobio nagradu za najbolju priču koja je iznosila 150 dukata već je znao da je na samrti.

Savremenici su zabeležili da je supruzi 10. januara u podne najavio: „Putovaćemo u osam i po”, a kada je izdahnuo kazaljke sata su pokazivale osam i tri četvrt.

Neosporno najbolje pero srpskog realizma, trebalo bi da ima žive potomke pošto se, pre dve decenije kada je obeležavan vek od njegove smrti, oglasio čituljom njegov praunuk inželjer Milorad Lazarević.

Magazin „Duga” je tada zabeležio da Milorad ima sina Lazu nazvanog po čukundedi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.