Tadić kao Buš

Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić najavio je juče svoje intenzivno učešće u kampanji za parlamentarne izbore, obrazlažući to tvrdnjom da se na predstojećim izborima odlučuje o budućnosti čitave zemlje. Budući da u Ustavu stoji da predsednik republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, te da on izražava državno jedinstvo Republike Srbije, a kako se u načelu smatra da on treba da bude predsednik svih građana, ovakva izjava može da deluje sporno.
Srpskoj radikalnoj stranci je ova najava predsednika Srbije krajnje sporna. Prema rečima Aleksandra Vučića, generalnog sekretara SRS-a, "ovim potezom Boris Tadić pokazuje kakav je".

– Dobro je da je otkrio pravo lice, da je pokazao da nije predsednik svih građana. To je vrhunsko licemerje – kritikovali su Slobodana Miloševića zbog zloupotrebe predsedničkog položaja, a oni su sto puta gori. Ovo je i kršenje Ustava i nemoralan i neodgovoran odnos prema građanima Srbije – smatra Vučić.

Šta će radikali učiniti povodom ove Tadićeve namere? Vučić kaže da će najpre narodu ukazivati na to šta Tadić radi, a onda će izvući i objaviti šta su demokrate pričale o Miloševiću.

Za Demokratsku stranku Srbije učešće Tadića u ovoj kampanji nije toliko sporno, bar prema rečima Dragana Šormaza, potpredsednika Izvršnog odbora DSS-a. Zapravo, kako kaže, to zavisi od načina na koji to bude radio. Boris Tadić "ima donekle pravo" da podrži svoju stranku, ističe Šormaz, ali ne bi trebalo da učestvuje u TV emisijama, da bude na bilbordima i plakatima.

– Međutim, on je to već radio. Prilikom izbora za predsednika opštine Smederevo bio je na bilbordima na kojima "obara ruke" sa kandidatom DS-a, što je krajnje bezobrazno. Ako to bude činio i sada, to neće biti ni državnički, ni predsednički, nego usko stranački potez – naglašava Dragan Šormaz, dodajući da "u neku ruku predsednici uvek učestvuju u kampanjama, kao Džordž Buš, na primer, ali on je to radio diskretno, sa potencijalima izvršne vlasti i nije išao direktno u kampanju".

Stručnjak za ustavno pravo Slobodan Vučetić, doskorašnji predsednik Ustavnog suda Srbije, ističe, međutim, da formalno, ni Ustavom, niti izbornim zakonima, mogućnost učešća predsednika u kampanji za parlamentarne izbore nije isključena i to je dovoljno da se pravno ne može osporavati njegovo pravo da pomogne svojoj stranci. Budući, dakle, da to pitanje Ustavom i zakonima nije regulisano, ne bi se moglo reći da je to njihovo kršenje. Jedino što, kako dodaje Vučetić, imamo primere nekih zemalja u kojima dobri politički običaji ili tradicija nalažu da zbog mogućih prigovora predsednik bude maksimalno uzdržan u ovakvim situacijama, jer formalno predstavlja sve građane. Ali, naglašava on, francuski predsednici su, na primer, učestvovali u parlamentarnim kampanjama, a i američki predsednik Džordž Buš je bio aktivan na upravo završenim izborima za Kongres.

Primer Džordža Buša navodi i Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, ističući da se ovakve stvari dešavaju i u najrazvijenijim demokratijama.

– Za učešće predsednika države u kampanji za parlamentarne izbore ne postoji zakonska smetnja, više je to stvar moralne dileme. Ali, u jednu ruku, sasvim je normalno da se on svrsta na stranu svoje partije. U svakom slučaju, zbog kampanje on ne bi smeo da zapostavi predsedničku funkciju – ističe Vuković.