Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kada je Dinkić u partokratiji prepoznao zlo

Фото Танјуг

Prihvatam delimičnu odgovornost, jer sam bio u vladama kada je sistem partokratije uspostavljan u javnim preduzećima, kaže lider Ujedinjenih regiona Srbije i G 17 plus Mlađan Dinkić za „Politiku” i u svoju odbranu dodaje: „Ali se tome često nisam povinovao”.

Neki neće lako poverovati u iskrenost ovakvog „posipanja pepelom” posle praktično desetogodišnjeg učešća G 17 plus u vladajućim strukturama na svim nivoima. Ali Dinkić kaže da zna da je bilo vreme da se sa praksom postavljenja partijskih kadrova na čelo javnih preduzeća prekine ranije: „Bolje ikad nego nikad, meni je toga dosta, a nadam se da je i drugim političarima dosta i da ćemo zajedno to uspeti i da učinimo”.

Pošto je na konvenciji URS-a u nedelju kao najveće dve greške u proteklih dvadeset godina naveo centralizam i partokratiju, Dinkić u izjavi za „Politiku” objašnjava da se i ranije zalagao za izbor direktora javnih preduzeća konkursom, ali da nije imao podršku za to. Protiv su, tvrdi on, uvek bile „one veće i jače stranke, koje misle da od toga zavisi njihova politička moć”.

„Što je pristao da učestvuje u takvom sistemu deset godina”, komentariše ekonomista Miroslav Prokopijević poslednji Dinkićev istup. „I ne namerava da iz njega izađe jer skuplja ponovo glasove da u njemu učestvuje. A da je neiskren vidi se po tome kako je njegova partija centralizovana. To je bukvalno kao i u slučaju svih drugih – partija, to sam ja. Prema tome, to je neozbiljno”, ocenjuje Prokopijević.

Sociolog Milan Nikolić smatra da je Dinkić u ovom času „dosta očajan”, jer mu poslednja istraživanja, sve sa URS-om, daju oko tri odsto. Stoga, prema rečima Nikolića, većina njegovih inicijativa i ideja stiže baš iz tog očajanja, u želji da u poslednji čas nešto isposluje.

Ne želeći da komentariše konkretnu Dinkićevu izjavu, bivši premijer Srbije Zoran Živković kaže da bi voleo da se seti imena nekog direktora „bilo čega važnijeg u državi”, a da taj nije u stranačkom dresu. Pitanje je, dodaje on, da li se u preduzećima, osim u privatnim, bilo ko zapošljava bez partijske knjižice. Što i nije čudno ako uzmemo u obzir da je, kako ističe, u Srbiji partokratija na delu od 1945. godine, sa izuzetkom dva kratka perioda – neposredno pre i nešto posle Titove smrti i period vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića od januara 2001. do kraja 2003.

Navodeći da je u toj vladi s početka dvehiljaditih godina bilo nekoliko ministara koji nisu bili članovi stranaka (a neki se ni kasnije nisu učlanili nigde) Živković dodaje i da u to vreme direktori Jata, PTT-a, EPS-a, NIS-a nisu bili partijski kadrovi, nego menadžeri. „DS u to vreme nije insistirao na tome, posebno kada smo bili u prilici da angažujemo priznatog stručnjaka. Posle toga se vratila stara praksa i ljudi se već sedam-osam godina učlanjuju u stranke ne zbog ideologije nego zbog ostvarivanja nekog cilja – bilo da se zaposle kao čuvari u Crnoj Travi bilo da postanu direktori nekog javnog preduzeća u Beogradu”, kazao je Živković i ocenio da su za partokratiju krivi svi oni koji su učestvovali u vlasti, pre svega u izvršnoj, u vremenima kada je partokratija cvetala.

Govoreći o dosadašnjoj poziciji G 17 plus Mlađan Dinkić je istakao da „ne može samo jedna stranka da se bori protiv partokratije u javnim preduzećima, moraju svi istovremeno da budu za to”. Lider URS-a je kazao da se u najvećem broju slučajeva nije povinovao postavljenju „stranačkih” direktora: „Evo, na primer, direktor Komercijalne banke, koga smo mi predložili je nestranačka ličnost i to je danas najbolja banka u Srbiji, ili direktor Pošte u bivšem mandatu. Dakle, često smo postavljali nestranačke ličnosti, ali sistem ne valja”.

Milan Nikolić ocenjuje da je Dinkić ovu temu dobro izabrao – u Srbiji postoji partokratija i posle korupcije i organizovanog kriminala to je jedno od najvećih zala.

„G 17 plus je u tome, međutim, zdušno učestvovao. Čak je u jednom periodu, kao deo koalicije ZES-a, sam imao podršku od oko dva odsto, a držao je u vlasti, kroz razne odbore i direktno, ministarski, čak između 10 i 15 odsto. To je pravi primer partokratije ili partije kao interesnog preduzeća – da neki ljudi bez mnogo truda, predstavljajući se kao politički predstavnici naroda, dođu na vlast i zadovolje svoje materijalne i druge interese”, navodi Nikolić.

Ako njegovo zalaganje za departizaciju i nije potpuno iskreno, može li iz toga nešto dobro da proizađe? Prokopijević ne veruje u to: „Ko je iskreno za to, on prvo svoju stranku napravi da ne bude takva. I ne učestvuje u nečemu sa onima koji rade tako”.

B. Baković     M. Čekerevac

----------------------------------------------------------------

URS predao peticiju za decentralizaciju

Ujedinjeni regioni Srbije predali su juče srpskom parlamentu peticiju „overenu” potpisima 515.792 građanina Srbije, koji podržavaju njihovu inicijativu za decentralizaciju i pet predloga zakona, koji bi omogućili njenu realizaciju. Lider URS-a Mlađan Dinkić očekuje da se o predloženim aktima raspravlja u junu, „ako ne na prvoj sednici, onda na narednoj”. Dinkić je novinarima rekao da ovi zakoni omogućavaju suštinsku decentralizaciju, a nju „podržava veći broj građana i od broja koji podržava ulazak u EU”.

Jedini način da se URS-ovi zakoni nađu na junskom vanrednom zasedanju bio bi da sazivanje zasedanja zatraži vlada ili 84 poslanika. Poslanička grupa URS-a ima 24 poslanika, što nije dovoljno za sazivanje sednice. Dinkić nije najavio ni da će URS prikupiti potpise poslanika da bi zatražili vanredno zasedanje na kome bi se raspravljalo o zakonima. Odgovarajući na pitanje ima li podršku koalicionih partnera Dinkić je kazao da je razgovarao sa koalicionim partnerima i „inicijativa ima podršku, podržalo je čak 15 gradonačelnika drugih stranaka”.

U vladajućoj koaliciji kažu da je ideja o decentralizaciji dobra, ali se, kao i ranije, ne izjašnjavaju konkretno o Dinkićevim predlozima. Jelena Trivan, potpredsednik DS-a, podseća za „Politiku” da je njena stranka za istinsku decentralizaciju i ističe da će „DS podržati svako jačanje lokalne samouprave, kao i svaku pravednu finansijsku raspodelu, ali ono o čemu treba razgovarati jeste koliko sve te lepe želje koje stranke predlažu imaju osnova u realnosti i u mogućnostima budžeta”.

Moma Čolaković (PUPS) kaže, za naš list, da vlada priprema iste zakone koje je URS predao, pa će, ističe, PUPS podržati vladine zakone. Čolaković kaže da nije dobro što se ide odvojeno i dodaje „ako su URS-ova rešenja ista kao vladina, onda je normalno da se to spoji, pa da idemo zajedno, kao što treba da ide vladajuća koalicija”. I u SPS-u kažu slično.

S obzirom na to da je URS ranije najavljivao da njihovi poslanici neće učestvovati u glasanju, ako se zakoni koje predaju ne nađu na dnevnom redu parlamenta, pitali smo šta će se desiti ako ne dobiju podršku koalicionih partnera. Dinkić nam je na to odgovorio da će, „poslanici URS-a, sve dok naši zakoni ne dođu na dnevni red, učestvovati samo u raspravama o zakonima iz evropske agende, drugi zakoni nisu prioritet i mi o njima nećemo raspravljati, niti ćemo u tome da učestvujemo”. Dinkić, ipak, veruje da njegovi „koalicioni partneri imaju dovoljno vremena da ih prouče i da ih stave na dnevni red vanrednog zasedanja, ako ne na prvu, onda na narednu sednicu”.

Predaji peticije prisustvovao je i poslanik i zamenik predsednika URS-a i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. On je rekao da nisu tačne ocene koje su se mogle čuti u javnosti da bi usvajanjem ovih zakona lokalne samouprave morale da nameću nove obaveze.

M. Č.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.