Muzika za bolji svet

Posle nekoliko džez festivala održanih prethodnih meseci u Srbiji, narednog vikenda Beograd će biti domaćin i jednog okupljanja bluz muzičara. Naime, u naš glavni grad stiže karavan Efes bluz festivala koji se već desetak godina održava u nekoliko zemalja sveta.

Tokom petka i subote na sceni beogradskog Studentskog kulturnog centra sviraće eminentni predstavnici američkog bluza – Bakvid Zajdeko, Lari Garner i Majkl Pauers.  

Vladislav Pejak, portparol ove manifestacije, kaže da Efes bluz festivali postoje još od 1990. godine.

– Tokom godina bluz festivali su počeli da se održavaju širom Turske. Danas se festivalski koncerti održavaju u nekoliko gradova, a već desetak godina ova manifestacija se održava u Moskvi i Sankt Peterburgu. Od prošle godine svira se i u Kazahstanu i na Kipru, a od ove godine u Moldaviji i našoj zemlji.

Naš sagovornik kaže da je koncepcija uvek ista i da na svim lokacijama gde se održava festival sviraju tri ista muzičara.

– To su, po pravilu, tri zvezde savremenog američkog bluza. Na svim mestima gde se održava festival ista je organizaciona matrica, isti je dizajn plakata i isti je raspored izvođača.  

Kao zanimljivost festivala Pejak navodi da će i u petak i u subotu svirati i Bakvid Zajdeko i Leri Garner i Majkl Pauers.

– To je takođe jedan od principa ovog festivala, da svi izvođači nastupaju oba dana manifestacije, što je novina za našu publiku. Koliko sam čuo od prijatelja koji su bili na festivalu u Moskvi, muzičari repertoar prilagođavaju posetiocima i gotovo nikad ne sviraju iste numere tokom oba dana, kaže Pejak.

Najveća zvezda ovogodišnjeg festivala je Bakvid Zajdeko. Muzičar koji se rodio u Luizijani pre 59 godina, odrastao je u siromašnoj porodici u predgrađu Nju Orleansa. Okruženje u gradu koji je postojbina džeza uticalo je na malog Baka da počne da se bavi muzikom. Slušao je kreolsku muziku, a instrumente nije imao, jer su bili skupi za njegove roditelje. Svirao je na svemu što je moglo da proizvede zvuk – od daske za pranje veša do kartonske kutije koja je zamenjivala bubanj, a tako je došao i do prve harmonike koja je i danas njegov osnovni instrument.  

U ozbiljne muzičke vode Bakvida je uveo Klifton Šenije, koji je u mladom harmonikašu prepoznao veliki talenat. Šenije je bio rodonačelnik podžanra u bluzu koji se zove zajdeko, a mladi Bak radeći u njegovom bendu zavoleo je ovaj jedinstveni muzički izraz prepun ritma. Tako je u svoje umetničko ime umesto prezimena stavio Zajdeko, a šta ova muzika predstavlja za njega kaže:

– Zajdeko je velika transformacija. Bol prvo pretvaraš u priču, zatim u pesmu i na kraju u radost i umetnost.

Posle nekoliko godina rada u bendu Bakvid započinje solo karijeru i do sada je objavio šest albuma koji su dobro ocenjeni od poznavalaca bluza. Tokom karijere svirao je sa Erikom Kleptonom, Vilijem Nelsonom i Kitom Ričardsom. Na otvaranju Olimpijskih igara u Atlanti 1996. svirao je čuvenu "Džambolaju" kada ga je širom sveta gledalo i slušalo više od tri milijarde ljudi.

Ljubitelji klasičnog bluza imaće priliku da uživaju i u svirci gitariste Majkla Pauersa. Ovaj Njujorčanin je muzički rastao pod uticajem bluza i gospela i još u srednjoj školi osnovao svoj prvi bend. Kasnije je postao član grupe "Ad libs" u kojoj je svirao nekoliko godina. Sa bendom je radio i na velikim turnejama po Americi, a jedan od sastava sa kojima su svirali bio je i "Kool & the Gang". Kada je upoznao Džejmsa Kotona odlazi iz grupe, a njih dvojica zajedno nastupaju sa Čakom Berijem, Robertom Krejom i Džonom Li Hukerom.

Kasnih sedamdesetih započinje solo karijeru, a mnogi poznavaoci bluza kažu da je Pauers jedna od najznačajnijih pojava u istoriji ovog muzičkog žanra.

Treći izvođač koji će na festivalu izaći pred Beograđane jeste Lari Garner i pripada mlađoj generaciji stvaralaca bluza.

Kao i Zajdeko, Garner je rodom iz Luizijane, a osim što je voleo da svira gitaru dugo nije imao nameru da se ozbiljno bavi muzikom. Sve je počelo 1981. kada je u Baton Ružu video oglas da u jednom klubu bend Tabija Tomasa traži gitaristu. Posle angažmana u sastavu ubrzo nastavlja solo karijeru, a posle nekoliko turneja po američkom jugu odlazi u Veliku Britaniju gde snima prvi album koji postiže veliki uspeh u Evropi.

Inspiraciju za pesme Garner, kako kaže, nalazi u običnom životu i muzičkom nasleđu Luizijane i uvek napominje da ne zaboravlja svoje korene.

– Kada sam postao stariji i iskusniji shvatio sam da bluz mnogo ne mari ko ga svira. Iste note su i u crkvi i u bluzu. Jedino što je za mene bluz sopstvena religija koja može da spasi svet, kaže Lari Garner.