Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dijaspora, korak po korak

Kada elementi (ideološko-političke) prisile olabave ili prestanu da deluju, bazična ustavna rešenja, onako kako su zaista precizno zapisana, postaju realnost. Gde se se ovakva formulacija „dokazala na delu” i zašto je ona bitna za srpsku naciju? Krenimo od nekihprimera iz bliske istorije, evropske i naše.

Granice republika bivšeg SSSR-a bile su, praktično, irelevantne sve do kraja osamdesetih, odnosno 1991. Tada je i moćna Rusija bila spremna, istina nevoljno (i pod Jeljcinom) da ih prihvati, iako je 20 miliona Rusa ostalo izvan njih (te se Rusija vratila na granice s početka vladavine Petra Velikog, skoro tri veka unazad). Te granice uglavnom nisu bile istorijski utemeljene, ali su mahom povlačene po etnolingvističkom ključu (i brojne ruske zajednice na Krimu, jugoistočnoj Ukrajini, Kazahstanu, Baltiku naseljavane su, dobrim delom, tokom sovjetske epohe). Bilo je to u skladu sa komunističko-kominternovskom doktrinom.

Međutim, bilo je to i u skladu sa odnosom prema nacionalnimdržavamau Evropi posle Prvog svetskog rata. Srpski se narod (kao i Hrvati) dosta okoristio usled najpravednije povučenih granica u istoriji sveta (Versajski mir 1919). Dobro su prošli i Rumuni, Česi, Slovaci, Poljaci, svi oni koji su ugnjetavani vekovima. Istina, bili su kažnjeni Mađari, mnogo više od najvećih krivaca za rat. Kako kažu istoričari: Istorija prašta zločine ali ne i greške (inače, Prvim balkanskim ratom bili su kažnjeni Albanci i Makedonci).

Nažalost,izbio je novi svetski rat.Srbi su na volšeban način, iako sa oba svoja antinacistička oslobodilačka pokreta na pobedničkoj strani, svrstali sebe u najveće gubitnike tograta, ne samo zbog ogromnih žrtava, već zbog famoznog avnojevskog dekreta. Tzv. administrativne granice dovele su do toga da od 165.000 kvadratnih kilometara, koliko su, praktično, Srbi kontrolisali avgustovskim dogovorom Cvetkovića i Mačeka 1939, Beograd ima labavu suverenost na 88.000 (uključujući i 11.000 Kosmeta do 1999). Srbi su 1945. bili relativno većinski narod u BiH, ali samo naivnima (što vodeći političari ne bi smeli biti) nijebilo jasno da će neumitna imigracija hrišćana iz te federalne jedinice ka „gravitacionim centrima”, Hrvatskoj i Srbiji, relativno brzo dovesti do brojčane nadmoći muslimana (to se desilo dvadesetak godina kasnije). Nije bilo teško pretpostaviti ni da će srpska relativna većina u AP Vojvodini postati apsolutna, kao ni da će AP Kosovo, tada sa oko 30 odstoSrba i Crnogoraca, biti albanizovano (istina, do 1912. je dominirao albansko-muslimansko-osmanski element na tom prostoru).

Valja se podsetiti i da je brojnost Flamanacai demokratizacija Belgije dovela ovaj narodu situaciju da prvo ostvare pravo na zvaničnu upotrebu jezika, a krajem šezdesetih i na federalizaciju zemlje. I kada je Škotska spojena sa Engleskom pre više od tri veka većina političara u Londonu mislila je da proglašavanjem tog čina ujedinjenjem i davanjem formalnih prava Škotskoj učinjeno malo više od ništa. Danas, kada Škotska nacionalna partija (SNP) osvaja većinu u parlamentu i saopštava da će raspisati referendum,jasno je da je forma prešla u suštinu.Donekle je sličan slučaj sa Katalonijom.

Zašto je sve ovodanas bitno za Srbe? Avnojevske granice postale su stvarne. Dejtonski ustavni koncept, sa jasnim granicama entiteta, postao je realnost. Kumanovski sporazum 1999.administrativnim granicama Kosova je, praktično, daodržavni značaj. Na startu, samo formalno-građanski koncept Crne Gore, koji posredno implicira i ravnopravnost svih naciona, u godinama posle popisa (2011) mogao bi formu ispuniti i sadržinom.

Dakle, srpska nacija, iako suočena s teškom geopolitičkom situacijom, uspeva da se održi i vrlo je realno da bi vremenom mogla da ojača svoje ustavne pozicije i stvarni položaj. Ono što piše u ustavima zemalja u kojima živi oko trećine ili više Srba ide u prilog tomnarodu. Zadatak je ispuniti sasvim prihvatljivu formu sadržinom, i to oslanjajući se na najviše demokratske standarde EU. Istorija nam pokazuje da se to dešava.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.