Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Život ne može toliko da čeka

Илустрација Новица Коцић

Svako suđenje koje traje više od dve godine smatra se predugim. Decenije parničenja nisu ni razuman ni pravedan rok. Život ne može toliko da čeka. Vreme možda nije od suštinskog značaja za primenu prava, ali je itekako važno. Jer, građani Srbije ne žive tri ili pet puta duže od građana uređenih zemalja s dobrom organizacijom pravosudnog sistema i vladavinom prava.

Najduža parnica u Srbiji trajala je 33 godine, a to je skoro pola prosečnog životnog veka. Doživeti presudu ravno je nastojanju „doživeti stotu“. Međutim, vreme provedeno po sudskim hodnicima, u sudnicama i u prikupljanju i sređivanju sudske dokumentacije, uz neizbežne novčane troškove, upravo skraćuje i uskraćuje život.

Zato sudski maratonci podnose Ustavnom sudu ogroman broj žalbi zbog povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku. Upravo na osnovu tih žalbi, došlo se do podataka o najdugotrajnijim suđenjima u Srbiji.

Najduži radni spor traje osam godina. Za to vreme neko „na trulom Zapadu“promeni osam poslova ili osam automobila. Najduži krivični postupak traje 16 godina, što je možda dovoljno da se izvrši 16 miliona novih krivičnih dela, lakših i težih. Upravni postupak i upravni spor radi ostvarivanja prava na jednu invalidsku penziju trajali su ukupno 12 godina. Čini se da je za tako nešto mnogo i 12 meseci.

Najduži izvršni postupak u Srbiji trajao je 17 godina. Toliko se čekalo samo na izvršenje donete presude, a nekoliko godina je pre toga utrošeno na suđenje. To je otprilike četvrtina prosečnog životnog veka. Za to vreme neko stigne i da se rodi, da prohoda i progovori, završi osnovnu, pa i srednju školu, spremi se za matursko veče i upiše fakultet.

Pravo na suđenje u razumnom roku garantovano je Ustavom Srbije. Pozivaju se ustavotvorci na razum, a ne na pravdu. Jer, pravda je navodno spora i dostižna, ali manjka razuma za dobru organizaciju sudskog posla da bi ona bila brža.

(/slika2)„Od izuzetne je važnosti organizacija sudskog sistema na način koji omogućava donošenje sudskih odluka bez nepotrebnog odugovlačenja, prvenstveno zbog toga da građani i pravna lica u ostvarivanju svojih prava i obaveza ne bi trpeli štetne posledice, ali i zbog potrebe da se sačuva poverenje u sudstvo, koje oličava ukupan ugled i autoritet državne vlasti“, navodi se u najnovijoj analizi Ustavnog suda Srbije.

Koliko god razumne i pravedni bile, sudije Ustavnog suda Srbije nisu svemoćne. Samo bi čarobni štapić mogao brzo da reši 10.000 predmeta koji se trenutno nalaze pred ovim sudom.

„Kada 220 radnih dana u godini pomnožimo brojem radnih sati i podelimo sa brojem nerešenih predmeta, dobijamo malo više od jednog sata za rešavanje jednog predmeta. To je minorno vreme i tako se ne može pristupiti rešavanju ni jednog jedinog predmeta“, rekao je nedavno predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević.

Od samog pogleda na dnevni red jedne sednice Ustavnog suda čoveku se zavrti u glavi. U četvrtak je bilo čak 86 tačaka, a samo jednoj od njih, predlogu za zabranu „Nacionalnog stroja“, posvećeno je tri sata. Taj predmet bio je u sudu dve i po godine.

Mnogi važni zakoni i propisi, od kojih zavise sudbine hiljada građana, postupanje sudova, ali i važne političke odluke, čekaju da dođu na red za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom. Među njima su Statut Vojvodine i Zakon o prenošenju nadležnosti Vojvodini, zatim Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, set pravosudnih zakona... Deset godina na odluku Ustavnog suda čekaju Zakon o dodatnom oporezivanju ekstradohotka i ekstraimovine stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, zatim Zakon o Vojsci, Zakon o radu i Zakon o privatizaciji.

Nema nijedne oblasti života koja se nije našla u sudnici Ustavnog suda Srbije, od zdravstva i socijalne zaštite, stambenih i komunalnih problema, rada i zapošljavanja, saobraćaja i veza, građevinskog zemljišta, energetike, trgovine, ugostiteljstva i turizma, do obrazovanja, nauke, tehnologije, porodičnih odnosa, privrede i poljoprivrede, unutrašnjih poslova, finansija, političkih stranaka, sindikalnih organizacija, pravosuđa, advokature, vojske, izbora i informisanja.

Sudije predlažu drugačiji način rada. Rešenje vide u osnivanju sudijskih odbora od po troje sudija. Oni bi donosili odluke o odbacivanju ustavnih žalbi koje ne ispunjavaju uslove da se po njima postupa, umesto da to radi svih 15 sudija za svaku žalbu.

Mnoge od tih žalbi su nepotpune ili neosnovane, a ceo sud mora da potroši vreme da to utvrdi.

Zakon je svim građanima širom otvorio vrata da se bez ikakvih ograničenja obraćaju Ustavnom sudu, i to sve bez ikakve naknade. U postupcima pred Ustavnim sudom ne plaćaju sudske takse, a to važi i za ustavne žalbe i za inicijative građana za ocenu ustavnosti zakona.

„Svako ko je dokon može napisati i podneti inicijativu Ustavnom sudu, bez plaćanja sudske takse“, izjavio je Slijepčević nedavno pred kamerama.

Osim toga, građani smatraju da pred Ustavnim sudom mogu da preispituju odluke svih drugih sudova, jer misle da je to „najviši sud“. Zato treba precizno objasniti šta je u nadležnosti „čuvara Ustava“ a šta nije. Međutim, i na to treba još pričekati jer se predlaže smanjenje nadležnosti zbog rasterećenja Ustavnog suda, koji i sam krši ustavno pravo na suđenje u razumnom roku.

Aleksandra Petrović

-----------------------------------------------------------

Mali Strazbur

Može se u pravosuđu čuti da je „Mali Strazbur“interni naziv za Ustavni sud Srbije. Jer, pravilo je da se građanin ne može obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu dok ne iscrpi sva pravna sredstva pred domaćim sudovima.

Ima i onih koji tvrde da Srbiji odgovara preopterećenost Ustavnog suda upravo zato što je on neka vrsta poslednjeg filtera pre Strazbura.

Međutim, događa se da građani „zaobiđu“ Ustavni sud i „idu direktno na Strazbur“. Takav je slučaj brata i sestre iz Beograda koji su 11 godina čekali da im otac isplati alimentaciju. Treći opštinski sud u Beogradu je dopustio da zastari postupak za krivično delo nedavanja izdržavanja, koji je vođen šest godina. Zato deca nisu gubila vreme još i na Ustavni sud, već su tužila Srbiju u Strazburu. Po presudi Evropskog suda, iz državnog budžeta Srbije isplaćeno im je 2.600 evra (u dinarima) na ime nematerijalne štete.

-----------------------------------------------------------

Nepregledna masa predmeta

Ustavni sud je 2010. godine imao 10.807 predmeta u radu, što je 108 odsto više u odnosu na 2009. godinu. Više od sedam hiljada su novi predmeti, od čega su pet i po hiljada ustavne žalbe (5.555).

– Fizički se ne može stići ni da se svi predmeti pregledaju, a potrebno je u masi od više hiljada predmeta identifikovati one koji imaju prioritet i staviti ih u proces odlučivanja. Zato nema drugog načina osim da se izmeni Zakon o Ustavnom sudu. To je preka potreba i uslov svih uslova za efikasno postupanje – rekao je Slijepčević na nedavnoj konferenciji za novinare.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Ako se ni pojedini zakoni ne drže Ustava, zašto bi se držali građani.

. Kad pitanje Vojvodine dođe na red, Ustavni sud će biti nadležan samo za užu Srbiju.

. Tužio sam komšiju Ustavnom sudu jer drži kiseo kupus na zajedničkoj terasi.

. Ustavni sud nema vremena da se zamajava sitnicama. On se zamajava krupnim stvarima.

. Ustavni sud se polako seli u Strazbur.

. Rešenja se dugo krčkaju. Pa, nije sud kiosk brze hrane.

. Gomile predmeta Ustavnog suda prete da postanu sekundarne sirovine.

. Dok sud zabrani delovanje ekstremističkih grupa, ti momci će uveliko biti mirni penzioneri.

. Tavus konza, tebra!

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.