četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 18.11.2006. u 13:02 Marina BAUER

Kod "Crnog praseta"

Август Стриндберг: "Залив сунца"

Dok se kolevkom nemačkog slikarskog ekspresionizma smatraju Drezden i Minhen sa grupama umetnika okupljenih oko pokreta Most (1905), Plavi jahač (1911) i Novi Objektivizam (krajem 1920-ih), berlinska družina koja je 1892. počela da se okuplja u legendarnoj krčmi Kod crnog praseta smatra se odgovornom za rađanje ekspresionizma u književnosti. Dok su drezdenska i minhenska grupa bile pretežno "nemačke" sa izuzetkom velikih ruskih slikara – Vasilija Kandinskog i Alekseja fon Javlenskog – Crno prase je okupljalo Nemce, Skandinavce, Francuze, Poljake i Čehe.

Osnivač kluba Crnog praseta bio je niko drugi do švedski pisac Avgust Strindberg, a ime je nastalo sasvim slučajno. Jednog prohladnog jesenjeg jutra 1892. dok se šetao ulicama Berlina sa svojim prijateljem istoričarem Adolfom Paulom, Strindbergu je pažnju privukao izlog jedne krčme kroz koji se mogao videti bogat izbor alkoholnih pića. Kao ljubitelj dobre kapljice, i već neko vreme u potrazi za idealnim mestom za svakonoćne pijanke, zainteresovao se za ime lokala. Iznad vrata je stajala stara tabla sa crtežom koji je bio toliko iskrzan da su se nazirale samo njegove nejasne konture koje su književnika podsetile na prase. Strindberg je u ushićenju uskliknuo: "Prasence nam grokće u dobrodošlicu. Ala ćemo ovde da pravimo svinjarije"!

Svađe i tuče

Dan kasnije, lokal je već postao bazom družine do tada poznate pod nazivom Krug podmetača, a njoj su između ostalih pripadali: Edvard Munk, Karl Ludvig Šlajh, Bengt Lidfoš, Adolf Paul, Stanislav Pržbiševski, Dagni Juel, Peter Hile, Julius Bab i Julius Majer Grefe. Njihova najveća inspiracija su bili Darvinizam i filosofija Fridriha Ničea, kao i "divlji" zvuci ciganske muzike. Crno prase se brzo pretvorilo u umetnički centar Berlina i od kafanice na pragu egzistencije omiljeno sastajalište boema.

Svaki dan su se odigravale poetske večeri, filosofske tribine i koncerti na kojima su nastupala najpoznatija imena tadašnje evropske umetničke scene. Strindberg je čak zabavljao publiku i time što je svirao gitaru i pevao švedske studentske pesme o pijanstvu, dok ga je Pržbiševski pratio na klaviru.

I pored intelektualne publike koju okupljala, krčma je postala poznata i po burnim, neretko fizičkim sukobima među njenim posetiocima. Najlegendarniji obračuni odigravali su se između Strindberga, Munka i Pržbiševskog. Hroničari onoga doba zabeležili su kako su se stalni gosti Crnog praseta plašili švedskog pisca i poljskog kompozitora (Pržbiševskog) zbog njihovog interesovanja za mračno i okultno i sumornih priča kojima su ih svakodnevno zasipali. Razlog za rađanje neprijateljstva među trojicom nekadašnjih prijatelja bila je norveška pijanistkinja Dagni Juel, velika zavodnica koja je čitavom pokretu ujedno bila i veliki izvor inspiracije. Munku je poslužila za motiv vampira na istoimenoj slici iz 1893, iako se on kasnije ogradio od sopstvenog naslova.

Nekoliko godina kasnije je izjavio: "Naslov je bio zamišljen da mojoj slici da književni karakter. Zapravo se samo radi o jednoj ženi koja grize nekog muškarca za vrat". Strindberg pominje Dagni Juel u tri svoja dela: Infernu, Vivisekcijama i Manastiru. U Infernu, baziranom na beleškama dnevnika koji je vodio godinama, tvrdio je kako su imali kratkotrajnu aferu posle koje ju je velikodušno i bez emocija ustupio svome zemljaku Bengtu Lidforšu – novinaru i prevodiocu njegovih dela na nemački jezik. Strindberg je okrivio Dagni Juel za Lidforšovu lošu recenziju Antibarbarusa u švedskom dnevnom listu Dagens Niheter. Tog mišljenja je bio i istoričar Lagekranc koji je zapisao: "Juel je od strane Strindberga bila tretirana sa takvom brutalnošću, da je Lidfoš na njega upravio sav svoj bes".

Nepoznati Strindberg

Avgust Strindberg nije bio samo pisac, već i vajar, slikar, fotograf i lingvista. Iako nikada nije studirao umetnost, zahvaljujući prijateljstvu sa značajnim švedskim slikarima mogao je da se oproba u ovom žanru. Njegov najveći uzor je bio slikar Per Ekstrem koji je razvio posebnu pointilističku tehniku. Zato je na početku svoje slikarske karijere pokušavao da imitira Ekstrema, ali je svega nekoliko dela između 1872–1874 sačuvano. Zahvaljujući beleškama koje je vodio, danas je poznato koji su najčešći motivi bili: uzburkano more, usamljeno drveće ili cveće na sivim liticama i peščane, izolovane plaže Švedske.

Strindberg je u mladosti bio prijatelj sa vajarem Alfredom Nistremom kome je 1869. pozirao za čuvenu Belman skulpturu koja se nalazi na Haselbaki u Stokholmu. Posle velike časti koja mu je bila ukazana time što je pozajmio izgled jednom od najvećih švedskih pesnika, Strindberg je sastavio pesmu "U Ateljeu Alfreda Nistrema". Prva ozbiljnija slika Ruševine Tulborg zamka datira iz 1872. Anđelika Grundlah, autor knjige "Drugačiji Strindberg" o njoj je primetila: "Sam motiv – ruševine jednog zamka u Škotskoj – sam po sebi je beznačajan... Za razliku od ostalih književnika koji su se oprobali u slikarstvu, Strindberg se ne iskazuje likovno izborom motiva, već bojom, odnosno samom strukturom; iskazuje se umetnički time što koristi specifične osobine materijala". I zaista, Strindberg nikada nije naučio da se koristi kičicom, već je za slikanje koristio slikarski nožić.

Posle velikih razočarenja na književnom planu, Strindberg se 1873. povlači u udaljeni deo stokholmskog arhipelaga gde se izdržava radeći kao šegrt u pošti. Godinu ipo dana se posvećuje slikanju studija mora. Očigledno da se pisac okreće slikarstvu u momentima najvećih privatnih i poslovnih kriza; u njemu istovremeno nalazi novu inspiraciju za pisanje književnih dela i mogućnost da se obračuna sa ličnim demonima koje ne zna da opiše rečima.

Posle prve slikarske pauze 1874, vraća se u Stokholm i postaje afirmisani kritičar. Takođe se pridružuje švedskom umetničkom udruženju Konstneršferbundet koje se osniva u protest  Akademiji umetnosti, a kome pripadaju i slikari Karl Ulof Laršon, Karl Nordstrem i Rihard Berg. Strindberg to vreme predano radi na skicama na osnovu kojih Laršon ilustruje njegova književna dela. Kada 1874. postaje asistent u Stokholmoskoj kraljevskoj biblioteci  uči  specijalnu tehniku zaobljivanja slova koja se koristi za knjiške kataloge, a razvija i živo interesovanje za kaligrafiju. Kasnije koristi obe tehnike za ukrašavanje svojih originalnih rukopisa. Posle objavljivanja knjige Novo carstvo 1882. u kojoj napada švedsku državu, prinuđen je ne samo da napusti svoj posao u biblioteci već i domovinu.

U egzilu

Strindberg 1882. odlazi sa porodicom u Švajcarsku a zatim u Francusku u kojoj se pridružuje umetničkoj koloniji u Grez-sur-Loing-u izvan Pariza. Drugi skandinavski umetnici koji tu žive i stvaraju su Karl Laršon, Rihard Berg, Karl Nordstrem i Rihard Kriger. Na čuvenoj Laršonovoj slici iz 1884. "Pension u Grezu", može se videti i Strindberg kako sedi za stolom lokalne taverne sa čašom absinta u ruci. U istoj taverni se odigrava priča njegove novele Griže savesti. Već u jesen 1884. seli se u Pariz gde se uglavnom druži sa ostalim Skandinavcima. Međutim, zbog kreativne krize, tu se ne zadržava dugo i narednih nekoliko godina provodi vreme između Kopenhagena, Švajcarske, Stokholma i Dalare. U Švedskoj izrađuje seriju skulptura u glini od kojih su samo dve sačuvane – Rasplakani dečko i Hana Palme fon Born.

Najvažnije Strindbergovo slikarsko platno Usamljena otrovna pečurka nastalo je u Berlinu  1898-1890, u vreme njegovog druženja sa umetnicima ekspresionizma u krčmi Kod crnog praseta. U pastelnom pejsažu u kome se nebo i zemlja stapaju, jedino što se jasno vidi je jedna jarko-crvena pečurka koja stoji sama pod hladno-plavim nebom. Ona se može smatrati vrstom autoportreta umetnika koji je celoga života prkosio društvu i koji je uvek stajao po strani namerno se izolujući od ljudi.

U austrijskom gradiću Dornah Strindberg je 1894. naslikao: Zemlju čuda, Izlivanje Dunava, Golgotu i Ozelenjeno ostrvo. Pomenuta dela su polu-apstrakta ulja na platnu – sumorna i apokaliptična.Tražeći u Parizu za njoh kupca upoznaje danskog slikara i trgovca umetničkim delima Vilija Gretora koji mu naručuje nekoliko slika  za jednu kolektivnu izložbu. Za kratko vreme slika poznata ulja na platnu Krajičak mora sa liticom, Slika plaže i Krajičak mora. Međutim, zbog glasina da se Gretor bavio falsifikovanjem, Strindberg raskida ugovor. Ponovo kreativan na književnom planu, pravi dugu pauzu u slikanju, ali ne pre nego što je dovršio dva jako interesantna dela: Snežna oluja na moru i Plima (oba iz 1894). Ta  platna su apstraktna i njihova umetnička vrednost leži u tretmanu materije – Strindberg je radi efekta ugalj crne  izgoreo delove platna  postižući kontrast između obične monohromne sive i bele pozadine. Upravo te dve slike izdvajaju ga iz grupe samoukih slikara.

Interesovanje za Strindbergovo slikarstvo je poraslo tek u poslednjih nekoliko godina. Tako je naprimer prošle godine u prestižnoj londonskoj Tejt galeriji bila prikazana prva izložba njegovih slikarskih platna a nedavno je dobio i svoj prostor u knjigama istorije umetnosti.

Komеntari0
a5a02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja