Backović: Ne povećavamo dug „Galenike”

Ne povećavamo dug „Galenike”, niti poreskih obveznika, već samo većinu kratkoročnih zaduženja pretvaramo u dugoročna, kaže za „Politiku” Dejan Backović, predsednik Upravnog odbora ove fabrike lekova, povodom informacije da će im vlada dati garanciju za novi kredit, vredan 70 miliona evra.

Backović, koji je inače i direktor SPS-a, kome po koalicionom sporazumu pripada upravljanje ovom farmaceutskom kompanijom, od pre nekoliko dana preuzeo je obavezu izvlačenja preduzeća iz krize, nastale blokadom računa, odnosno nemogućnošću izmirivanja obaveza.

U „Galenici” se nadaju da će ovih dana sa bankama postići sporazum o deblokadi računa i reprogramu duga, i da će obaveze odložiti na sedam godina, sa tim da u prve dve plaćaju samo kamatu. Najveći poverioci, i to za gradnju nove fabrike lekova, su Banka Inteza i Unikredit banka.

– Preduzeće ima 43 miliona evra kratkoročnih obaveza, a ostalo su dugovi prema dobavljačima. Ti kratkoročni krediti, koje smo morali da uzimamo za održavanje likvidnosti, zato što imamo velika potraživanja prema veledrogerijama, vrlo su nepovoljni, sa kamatom do 25 odsto godišnje – objašnjava Backović.

Juče je u fabrici lekova napravljena nova organizaciona šema tako da će generalni direktor umesto sedam, ubuduće imati tri pomoćnika i da će umesto 14, biti osam sektora.

– Po mojoj proceni, u naredna tri meseca može se uštedeti oko 650.000 evra, delom na platnom fondu. Onima koji rade u proizvodnji, plate se neće smanjivati, ali će se koeficijent plate generalnog direktora smanjiti. Ima i onih koji idu u penziju, a videćemo da li su moguće uštede u transportu lekova, jer mi nemamo kamione koji ih prevoze, a sada ćemo videti šta je za nas isplativije – kaže sadašnji prvi čovek farmaceutske kompanije.

Backović navodi i da će odluka vlade, od prošlog četvrtka, da novac, koji država mora da plati za lekove, ide direktno „Galenici”, kao i drugim snabdevačima zdravstva, biti od velike koristi. Taj iznos će biti umanjen samo za marže koje pripadaju veledrogerijama. U dosadašnjem sistemu naplate, veledrogerije su bile posrednici, a država je plaćala lekove bolnicama i apotekama, pa je zbog nelikvidnosti, prvenstveno veledrogerija u tom lancu, novac fabrikama lekova kasnio mesecima.

„Galenici” su se, kažu u fabrici, zaduženja prema bankama duplirala po osnovu izdatih menica. Sistem je bio sledeći: za izdatu robu vrednosti, na primer, od 100 miliona evra, od veledrogerije su se obezbeđivali menicom iste vrednosti sa određenim rokom dospeća. Kako je fabrici novac iz raznih razloga trebao, menicu su kod banke naplatili ranije, ali samo sa polovinom njene vrednosti. Pošto veledrogerije u momentu dospeća menice nisu imale novca, banke su je aktivirale i to na pun iznos. Tako je preduzeću dug dupliran u odnosu na stvarna sredstva koja su dobili.

Da li zbog blokade računa i duga ove farmaceutske kompanije od 120 miliona evra, u Vladi Srbije kao da su ponovo na dnevni red stavili njenu privatizaciju. Zamisao je, prema onome što je izjavio Nebojša Ćirić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, da država strateškom partneru ponudi 70 odsto kapitala, a da zadrži 25-30 odsto, radi kontrole.