Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Maršal, pesnik

Александар Мандић (фото Политика)

Godine 1960. obavljena je najduža neurološka operacija u istoriji, pacijent je bio pretrpeo tako težak moždani udar da su sveštenici već pozvani da obave molitve, ali je bolesnik preživeo. Ispostavilo se da je u korenu mozga imao, ne jednu arteriju kao ostali ljudski stvorovi, već dve, kao mačke. Tada pacijent ima 48 godina, a ime mu je Maršal Makluan.

Neki veruju da baš ova fiziološka anomalija najbolje objašnjava originalnost njegovih ideja i naročito percepcije sveta kao niza znakova. Jedan potpuno nov način mozaičkog, nelinearnog mišljenja. Umesno je reći ponešto o ličnosti ovog „apostola elektronske ere“, kao dopunu razgovoru o Makluanovom dobu, jer se o njegovim idejama zna dosta, a o njemu, bar kod nas, malo.
Protivrečan čovek.

Fanatični katolik, koji budi svoju decu svakog jutra u četiri sata da im čita Bibliju, a lik Supermena vidi kao posledicu nestanka religije i filozofije iz svakodnevnog života. Autističan, nesposoban da sluša, a zanet komunikacijama. Prorok medijske globalizacije, a poslednji kupac televizora u kvartu u kome živi. Filozof čiji iskazi izluđuju kolege nečitljivom gustinom i proizvodnjom slogana. Protomajstor medijskih kampanja i spinovanja, gadljiv na efekte takve prakse, koja nam oduzima mogućnost da živimo. „Život postaje kao vožnja autoputem tokom koje zverate okolo, da biste odjednom shvatili kako već 15 minuta niste obratili pažnju na vožnju, a ipak ste živi i niste se sudarili“, kaže Maršal.

Predvideo je razvoj aždaje („uglavnom monstruozne i bolesne pop-kulture“), koja ga je na kraju progutala, jer ćete danas retko naći njegovo ime u lavini informacija, pa i u kulturnim raspravama. Profesorska zvezda šezdesetih godina, na kraju karijere 1979. ima svega četiri studenta koja su se prijavila za njegov predmet.

Pored niza zanimljivih uvida učesnika u razgovoru koji Dodatak objavljuje, postoji i teza sa kojom su se svi sagovornici složili: da treba uvesti medijsko obrazovanje i da đaci treba da čitaju Makluanovu knjigu o medijima kao bukvar. Krajnje sam skeptičan prema takvim idejama.
U čarobnoj knjizi Koliba sećanja, Toni Džat kaže:

„Danas studenti mogu da biraju između mnoštva studija i identitet: rodne studije, ženske studije, azijsko-pacifičke studije i na desetine drugih. Mana svih tih pseudoakademskih programa (kurziv moj) nije to što se koncentrišu na datu etničku ili geografsku manjinu, već to što podstiču članove te manjine da proučavaju sami sebe i time negiraju ciljeve liberalnog obrazovanja i istovremeno jačaju sektaške mentalitete koje bi, deklarativno, hteli da pobiju. Odveć često smisao takvih programa je otvaranje radnih mesta za one koji ih vode i sva spoljna interesovanja se aktivno suzbijaju. Crni proučavaju crne, homoseksualci homoseksualce, i tako dalje.“

Za mene su to „i tako dalje“, sve te komunikologije, medijske studije, „čitanja pozorišta“, „promišljanja grada“ i ostale besposlice. Osim zamajavanja i promocije prišipetlji u kulturi, ne vidim čemu bi sve te pseudoakademske mudrolije trebalo da služe. Na njih može lepo da se primeni Makluanova izreka koja se odnosi na političare: „Oni bi bili presrećni da abdiciraju u korist svoje javne slike, jer je ta slika mnogo moćnija nego što će oni ikad biti.“
Vudi Alen sjajno sintetiše sliku o Makluanu. U odgovoru blebetalu o njegovim delima, Maršal lično kaže: „Vi ne znate ništa o mom radu.“

Proveo je život opsednut time da nađe smisao i značenja tamo gde ih drugi ne vide. Vidim ga kao veoma originalnog pesnika, a ne kao teoretičara. U jednom trenutku kaže: „Nemoguće je prilagoditi se toku brzih promena. Postajemo samo posmatrači i moramo da pribegnemo razumevanju.“ Čovek koji duboko veruje da je Bog stvorio prirodu, i više od toga, da On stoji iza svih zbivanja, svakako ima u vidu drugačiju vrstu razumevanja od običnog racionalnog zaključivanja.

I jedan pravi Maršalov pesnički citat za kraj: „Nije obavezno da se slažem sa onim što kažem.“

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.