Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kralju špijunskih trilera Geteova medalja

Џон ле Каре

Nedavna vest da je Geteov institut odlučio da Džonu le Kareu dodeli ove godine svoje najviše priznanje, Geteovu medalju, izazvala je znatnu pažnju na raznim stranama, takođe i u Srbiji, zbog toga što je ovaj engleski autor ne samo kod nas, nego i na prostorima velike Jugoslavije, u poslednjoj deceniji njenog postojanja, stekao nesumnjivi status kultnog pisca.

Danas autor više od 20 romana, prevođenih na sve vodeće svetske jezike, Džon le Kare bio je na ovim prostorima omiljen iz najmanje dva razloga. Prvo, na osoben, izrazito uverljiv i literarno visokokvalitetan način pisao je o svetu špijuna i špijunaže u vreme Hladnog rata. Drugo, u ovdašnjoj kulturi vladao je teško razumljiv manjak takvih tema, čak bežanje od njih ne samo u književnosti nego i u istoriografiji.

Ovaj manjak je utoliko zanimljiviji što su srpsko i jugoslovensko društvo, dok je u njima na delu bio „socijalizam“, sudeći na osnovu ondašnjih, a ne samo naknadnih tvrdnji i pameti, bili baš sputani svakojakim stegama tajnih službi, em domaćih, em tuđih.

U nedostatku javnog suočenja s tom temom, bilo u literarnom ili u istoriografskim ključu, dela Džona le Karea bila su ovde neka vrsta uverljive potvrde za ono o čemu ćaskaju dva-tri ili više sagovornika, ma gde se nalazili, u kafani, ili u Centralnom komitetu, svejedno.

Potpisnik se seća, kako je 1986. baš u CK SK Srbije (danas Tržni centar „Ušće“), u rasterećenom razgovoru, uz viski s ledom, jedan od najviših partijskih uglednika onog vremena, danas pokojni, zbog čega ne navodimo ime, oduševljen, kao i još neki, Le Kareovim romanima, ipak stavio do znanja da je taj pisac, u stvari, vrhunski britanski obaveštajac, te da neće škoditi ukoliko se u iščitavanje njegovih dela unese i ta dimenzija.

Čovek je bio u pravu utoliko što se iza imena Džona le Karea krio Dejvid Džon Mur Kornvel, pripadnik tajnih službi Ujedinjenog Kraljevstva, rođen 1931. godine, za koga se i danas ne zna kada je svoja znanja, inteligenciju, imaginaciju, analitičke moći i talenat uložio u tu vrstu posla.

Odgovori na to pitanje su različiti, kao što je i red, ali je Dejvid Kornvel, posle preseljenja u Švajcarsku, školovanja i učenja nemačkog jezika na Univerzitetu Bern, po svemu sudeći, već 1949. stupio u vojnu službu, kao pripadnik Britanskog obaveštajnog korpusa u Austriji.

U ono vreme, Austrija se, kao i Nemačka, nalazila pod okupacionim režimom pobedničkih, savezničkih snaga, pri čemu ne treba zanemariti činjenicu da je i Titova Jugoslavija u Austriji i u Nemačkoj imala svoje legalne zone dejstva. Mora biti da je tada Kornvel, budući Džon le Kare, upoznao i nekog svog kolegu, „partizanskog obaveštajca“, o čemu u njegovim romanima, ako nas sećanje ne vara, nema traga.

Posle pada Berlinskog zida interesovanje za njegova dela u Srbiji potpuno je presahlo, ukoliko sudimo na osnovu javnih odjeka. Što je i razumljivo, pošto se romani ovog autora, kada je batalio teme Hladnog rata, sukoba Istoka i Zapada i njihovih tajnih službi, koncentrišu na nove, još skrivenije i mračnije dimenzije egzistencije savremenog sveta.

Literarnu istinu o njima, rasutu u delovima razlomljenog ogledala postmodernističke stvarnosti i istorije, Le Kare prepoznaje u terorizmu, farmakomafiji, lekarskoj beloj mafiji, korporacijskim zločinima, najneverovatnijim nastojanjima moćnika da ne birajući sredstva i saveznike, opstanu kao nosioci moći.

Za ovdašnje medije to su odavno „politički nekorektne teme“, nekako baš od onda kada im je u svojim romanima dužnu pažnju posvetio Džon le Kare.

Uprkos tome, on je ostao je jednako dobar romanopisac, kao i u vreme Hladnog rata. Njegovi uvidi u činjenice, poniranje u pojedinačnu i kolektivnu psihologiju, u savremene manipulativne moći i u dubinu ljudske beskrupuloznosti, opčinjujuće literarno oblikovani, što je u svetu pisanja najvažnije, kvalifikovali su ga i za prestižnu Geteovu medalju.

Dodela tog visokog priznanja posredno pokazuje gde se mi, osmotreno iz kulturološke ravni, nalazimo na našem „putu u Evropu“.

Džon le Kare je u Srbiji gotovo zaboravljen, a u Nemačkoj dobija jedno od najprestižnijih literarnih i kulturnih priznanja.

Suočen s istinom o svetu posle Hladnog rata, u jednom razgovoru za štampu, izgovorio je upozoravajuću misao: „Mislim da je Miteran bio u pravu kada je primetio da se istorija kreće sopstvenom brzinom“.

Kada se radi protiv te brzine ili u prilog tome da brzina istorije bude još brža, moguće je čak i to da Džon le Kare bude zaboravljen, ili zapostavljen, kao u današnjoj Srbiji.

---------------------------------------------

Geteova medalja

U Nemačkoj tri nagrade nose Geteovo ime, što je izazvalo izvesnu zabunu kada je emitovana vest da je Džon le Kare dobitnik Geteove medalje, koju od 1955. dodeljuje istoimeni institut onim pojedincima koji su svojim delom afirmisali nemački jezik i nemačku kulturu. Do danas je njome nagrađeno najmanje tri, a bilo je i po 11 dobitnika svake godine

Geteova nagrada grada Frankfurta dodeljuje se pojedincima od 1927. na Geteov rođendan 28. avgusta i nema veze s Geteovom medaljom. U početku je bila nacionalna, nemačka, a kasnije međunarodna nagrada.

S Geteovom medaljom nije u vezi ni Gete-nagrada, koja se dodeljuje od 1950. onim Evropljanima koji čuvaju duh evropske tradicije i kulture.

Kada je Geteova medalja ustanovljena 1955. njen prvi dobitnik bio je dr Pero Slijepčević, profesor nemačke književnosti na Beogradskom univerzitetu. Kasnije će nagradom biti ovenčani i profesor iz Zagreba dr Zdenko Škreb (1961. i 1970), profesor dr Viktor Žmegač iz Zagreba (1974), profesor dr Dušan Tomovski iz Skoplja (1980) i prevodilica Pavica Mrazović iz Novog Sada (1987).

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine Geteova medalja nije dodeljena nikome s jugoslovenskih prostora.

Iz te činjenice se može ponešto naslutiti o istini koju romani Džona le Karea nose u sebi, bilo da piše o Hladnom ratu ili o potonjem vremenu.

Geteovu medalju su ove godine dobili još poljski pisac i borac za ljudska prava Adam Mihnjik i pozorišna i filmska rediteljka iz Francuske Arijana Mnoškin.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.