Muzikom protiv depresije

Kada su osnivali bend, želeli su da im ime „Haj džinks” bude sinonim za ludu zabavu. U međuvremenu su postali samo „Džinksi”, ali zabave na njihovim nastupima ne nedostaje! Zagrebački bend, popularan na prostoru čitave bivše Jugoslavije, nastupiće večeras, na udarnoj večeri „Egzita”, na glavnoj bini Petrovaradinske tvrđave.

Domaća publika „Džinkse” je prvi put videla uživo baš na „Egzitu” 2007. godine. Bila im je to ulaznica na srpsko tržište.

– Kada prvi put dođeš na tako veliki festival kakav je „Egzit”, onda imaš motiv da se dokažeš, kako bi te publika zapamtila. Mi smo se iznenadili, jer je bilo mnogo ljudi na našem premijernom nastupu– pričaju za „Politiku” pevačica Jadranka Ivaniš Jaja i glavni autor i gitarista benda Goran Muratović, alijas Koko Moskito.

Novi koncert na „Egzitu”, kao i prethodni u Beogradu, koji se desio na Dan zaljubljenih, bend će iskoristiti i za predstavljanje poslednjeg albuma „Diksilend”, koji članovi sastava opisuju kao „muziku za vreme prohibicije i depresije”.

– Našli smo kopču između dvadesetih godina prošlog veka i današnjeg vremena. Mi kao društvo, ali i individualno, jesmo u velikoj depresiji, a imamo i prohibiciju na svakom koraku.

Sastav „Džinks” osnovan je još 1993. u Zagrebu, a mediji su ih stalno „trpali”, kako kažu, u neke fioke.

– Jedno vreme smo bili letnji bend, i, hvala bogu, toga smo se rešili; nazivaju nas i ženskim sastavom (?!), a sada smo retrogrupa, što je, ipak, progres…

Na vrhuncu popularnosti, pre devet godina, odlučili su da se raziđu. Želeli su, ističu, da se „resetuju”, jer je kraj devedesetih bio vrlo turbulentan za njih.

– Ponovo smo se sastali 2007, jer smo zavisni od muzike. Falio nam je adrenalin. To je isto kao i sa padobrancima: posle prvog skoka, uvek žele samo to da rade. Ideja oko koje smo se okupili, i koja nas i danas drži, jeste da pravimo dobre pesme i srećni smo što su nam ljubavi postale posao.

Koko Moskito je kompletan autor u bendu, ali, pored „Džinksa”, radi produkciju i za druge izvođače. Na pitanje da li postoji neko sa hrvatske ili srpske scene sa kojim bi bilo izazovno raditi, kaže:

– Moram da priznam da sam slabo upoznat sa trenutnom srpskom i hrvatskom scenom, a i u poslednje dve godine nisam čuo ništa što mi se baš dopalo.

Pevačica Jaja je i akademska slikarka, a bavi se i izradom unikatnog nakita. Od detinjstva je imala dilemu šta će prevagnuti: muzika ili slikarstvo.

– U jednom trenutku sam odustala od slikarstva. Prebacila sam se na minijature koje mogu da radim kad hoću. A nakit je samo još jedan medij kroz koji pokušavam da se izrazim. Nekada komad nakita napravim za jedan ili dva dana, zavisno od inspiracije, a često mi je potrebno i po nedelju dana. Komadi su od 50 evra, pa naviše. Radim nakit od kože, stakla, žice, plastike…

J. Koprivica