Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Anarhija u novim patikama

Фото Бета

Teško da će se ijedna zemlja posle ovoga obratiti Skotland jardu za pomoć u obuci policajaca. Nekada najkompetentnija služba za javni red i poštovanje zakona, legendarni akter u razrešavanju najzamršenijih kriminalnih čvorova, pokazala je ovih dana da nije kadra da zaustavi bande tinejdžera, paljenje, rušenje, demoliranje, iznošenje tona televizora, mobilnih telefona, „tableta” i „e-bukova”, ah, da, i novih firmiranih patika... Zatečeni ili neopremljeni, nevoljni da upotrebe silu, bez jasnog lanca komande, nepokretni pod teretom zaštitnih oklopa, londonski plavci delovali su izgubljeno, dok su grupe izgrednika, kao pečurke posle londonske kiše, zauzele celu teritoriju britanske prestonice i krenule na demoliranje drugih gradova po Ostrvu.

Prva, druga, treća noć... tek tada su političari počeli da se vraćaju u razrušeni London, a premijer Dejvid Kameron osvanuo je juče na naslovnoj stranici „Independenta”, kako uz knjigu i piće leži na plaži u Toskani... Iza njega gori London, a on se čudi šta ga to prži po ramenima – i ne mrda. Sada kaže da nije hteo da pravi paniku. Stigao je tek kad je panika zahvatila hladnokrvne Engleze.

U ovom gradu, za godinu dana, treba da se održi Olimpijada, a juče je otkazana „prijateljska” fudbalska utakmica na Vembliju između Holandije i Engleske. Policija i gradske vlasti nisu imali nikakve prognoze kako će proteći četvrta noć otkako London gori, pa su za svaki slučaj otkazali sportski događaj da se i Vembli ne bi zapalio. Sedamdeset hiljada prodatih ulaznica sačekaće neka bolja vremena ili bezbednije mesto, ako to uopšte danas u Evropi može realno da se očekuje.

Čim se okrenuo po razrušenoj prestonici, Kameron se izjasnio da je reč o „čistom kriminalu” – i ništa više. Analitičari se vraćaju na paralele između istorijskih nereda pre tri decenije i ovih današnjih – i još su neodlučni oko dijagnoze i prognoze.

Tačno je da su mobilni telefoni iz osnova promenili strategiju svakog društvenog organizovanja i da je tehnologija omogućila da izgrednici postanu pokretljiviji, a manje dostupni policiji. Ali Skotland jard je samo dve nedelje pre ovih nereda, naočigled celog sveta, osramoćen zato što je za pare pomagao urednicima najtiražnijeg britanskog tabloida da dođu do snimaka privatnih razgovora i SMS-a. „Njuz ov d Vorld” je tako uspevao da objavljuje sve senzacionalnije intimne stvari, a Mardok je postajao sve neprikosnoveniji, bogatiji i povezaniji.

Kriza je mlade ljude učinila još marginalnijim, odsustvo vere u više ciljeve tera ih da na brzinu i silom ostvare trenutne želje. A one se u današnjem svetu svode na novac, patike, firme, telefone... Kamione i avione, jahte i vile stiču pravi tajkuni na drugi način. Uz saglasnost vlasti. To mladi bez posla gledaju svaki dan uživo – i ne samo u Britaniji.

Ekonomska kriza ne može da se pretvori u jedinog krivca za sve što se među mladim svetom dešava danas u Evropi. Reč je, možda, kako konstatuju kontinentalni analitičari u Španiji i Francuskoj, o mešavini lične frustracije, nemanju životne perspektive, osećanju izolovanosti, ali i o vandalizmu olakšanom učešćem u društvenim mrežama. Ostrvski sociolozi, međutim, upozoravaju da ne treba „romantizovati” pustošenja. Ako ikakva ideja stoji iza ovih grupa, to je anarhija, konstatuje većina britanskih komentatora. Tek pojedini među njima uspevaju da u ovim dramatičnim trenucima nađu kakvo-takvo objašnjenje, ako ne i opravdanje:

„Ako nemaš jednakost i pravdu, onda bar probaj da ti se to isplati.” To je apsolutni moto najnovijih pljačkaških akcija, tvrdi jedan komentator crne puti u jučerašnjem „Gardijanu”. Nekada su takvu logiku prisvajale marginalizovane manjine u predgrađima, danas je ona zahvatila mlade bez obzira na boju kože.

Iz događaja koji su najsjajniju svetsku metropolu pretvorili u anarhično poprište, dalekosežnije zaključke izvode kontinentalni analitičari. Tako jedan Španac u uvodniku „Paisa” – suočen sa tromesečnim mirnim protestima „nezadovoljnih” na Iberijskom poluostrvu i ovim nasilnim na Ostrvu – sugeriše da se sve više pokazuje da „ovakav model parlamentarne demokratije nije u stanju da pronađe mirno rešenje za rastuće građansko nezadovoljstvo”. Vreme je za promene.

Zorana Šuvaković

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.