nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Beogradski mostovi – od oblica do pilona

„...Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetliji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakome jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu i prilikama kojima je bio okružen...”

Ivo Andrić

Mostovi su žila kucavica Beograda – pet ih je na Savi, jedan na Dunavu. Most u srpskoj prestonici prvi put pominje istoričar Zosim u petom veku nove ere. Kasnije su, za vreme Vizantije i u doba turskih osvajanja, preko Save podizani primitivni pontonski mostovi da bi vojska prešla sa obale na obalu. Istoričari su zabeležili da je Sulejmanov vojskovođa Karadža-paša učinio to pred osvajanje Beograda 1521. godine, dok su graditelji sultana Ahmeda kod sela Višnjica prvi premostili Dunav 1595. godine. Kako su Turci osvojili, na isti način su izgubili Beograd, jer je vojska Eugena Savojskog izgradila novi pontonski most i osvojila Beograd 1717.

Prvi ozbiljniji most podigli su Austrougari 1688. godine, kada su premostili Savu kod Ostružnice, a nedugo potom i u blizini sadašnjeg mosta preko Ade Ciganlije. Najpre je napravljen Dugi most ili, kako su ga u narodu zvali Most preko močvare. On je prelazio preko pojedinih delova današnjeg Novog Beograda. Na njega se oslanjao pontonac preko Save.

Iskusni beogradski majstor Đorđević „za samo mesec dana uz pomoć 400 radnika, podigao je Dugi most, koristeći 2.000 stabala, 1.100 drvenih stubova, 15.500 snopova kolja i 12.000 palisadnih oblica”.

Oslonjen na šest kamenih stubova 20. avgusta 1884. godine otvoren je 462 metra dug i 7.200 tona težak Železnički most koji je rušen u oba svetska rata. Današnji Stari železnički most izgrađen je po završetku Drugog svetskog rata, u okviru ratne reparacije, i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje Novog železničkog mosta, 1979. godine. On je podignut u sklopu beogradskog železničkog čvora, dugačak je 1.928 metara i preko njega prelazi „Bg voz”.

Žitelji Beograda su prvi prelepi drumski most dočekali 16. decembra 1934. godine. Most kralja Aleksandra Karađorđevića premostio je Savu oslonjen na dva armiranobetonska stuba u srpsko-vizantijskom stilu, dok su čelična užad držala konstrukciju.Delimično je srušen u vreme bombardovanja 1941. godine, a potpuno uništen u američkom bombardovanju Beograda 1944. Obnovljen je 1955. godine i dobio je ime Most bratstva i jedinstva. Narod ga je nazvao Brankov most.

Još u toku Drugog svetskog rata Nemci su, zato što preko Mosta kralja Aleksandra nije moglo da se prelazi, odlučili da sagrade novi most koji su nazvali „Princ Eugen”. Posle rata Beograđani su ga zvali „švapski” ili „nemački”, ali ga tako danas niko ne zove. Tramvajske šine na mostu su postavljene 1984. godine. To je jedini most preko koga prelaze tramvaji koji polaze iz Bloka 45 u Novom Beogradu i prevoze putnike u stari deo prestonice.

Zahvaljujući viziji tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, 1970. godine je sagrađena „Gazela”. Preko ovog najprometnijeg mosta dnevno je prolazilo 170.000 vozila iako je projektovan za oko 40.000. Tek posle 40 godina počela je rekonstrukcija i predviđeno je da bude završena do februara sledeće godine.

Prvi i, za sada, jedinipravi most preko Dunava – Pančevački, ili Most kralja Petra Karađorđevića, otvoren je 27. oktobra 1935. i nazvan po tada maloletnom kralju Jugoslavije Petru Drugom (Most kralja Petra II).Posle nemačkog napada na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine, komanda jugoslovenske vojske odlučila je da digne u vazduh sva tri postojeća mosta u Beogradu (dva preko Save i jedan preko Dunava) u uzaludnom pokušaju da uspori napredovanje nemačke vojske. Nemci su popravili most za svoje potrebe, ali je oštećen u toku bombardovanja 16. aprila i 3. septembra 1944. godine. Kada su počeli da se povlače iz Beograda u oktobru 1944, Nemci su uništili most.

Obnovljen je1946, a prvi voz preko njega prešao je 7. novembra iste godine, dok je drumski deo pušten u saobraćaj za najznačajniji praznik SFRJ –­29­. nov­e­mbar­.

Dejan Spalović


Komеntari0
7cbdf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja