Četvrtak, 18.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crnogorski đaci bez najvećih pisaca

Борислав Пекић, Михаило Лалић и Данило Киш

Podgorica – Pisci koji su ranije u crnogorskim školama izučavani u okviru nastavnog predmeta srpski jezik i književnost, sada su u novom nastavnom predmetu crnogorski jezik i književnost potpuno zanemareni ili se pojavljuju sporadično. Profesor književnosti Bosiljka Tomić izjavila je Tanjugu da je u programu za osnovnu školu i gimnaziju, za nastavni predmet crnogorski jezik i književnost, došlo do masovnog izostavljanja pisaca dobitnika „Njegoševe nagrade”. „Desanka Maksimović,dobitnica „Njegoševe nagrade” 1984. godine, u nastavnom programu za osnovnu školu zastupljena je samo dva puta, u petom i osmom razredu, a ranije je njeno delo bilo zastupljeno u svim razredima, počev od prvog”, navela je Tomić.

Prema njenim rečima, u nastavnom programu za osnovnu školu u Crnoj Gori više nema Mihaila Lalića, Oskara Daviča, Borislava Pekića, Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića. „Neki od njih, poput Bećkovića, nisu uvršteni ni u nastavni program za gimnaziju”, kazala je Tomić.

Ona je navela da su u nastavnom programu za osnovnu školu izostavljeni mnogi pisci iz Srbije na čijim delima su se, do sada, obrazovale generacije crnogorskih učenika. „U prvom razredu više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme „Mati”, Desanke Maksimović „Hvalisavi zečevi” i „Bajka o labudu”, Mire Alečković „Vetar sejač”, Stevana Raičkovića „Crtanka”, navela je Tomić.

Prema njenim rečima, u programu za drugi razred više nema Jovana Jovanovića Zmaja, Mire Alečković, Dobrice Erića i Dositeja Obradovića. „U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Vojislava Ilića, Desanke Maksimović, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Dobrice Erića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića”, rekla je Tomić.

Ona je ukazala i da u programu za četvrti razred više nema pesama Vojislava Ilića, Stevana Raičkovića, Dobrice Erić i Janka Veselinovića.

Tomić je dodala da u petom razredu više nema pesme „Đački rastanak” Branka Radičević, niti pesme „Dečak i pas” Danila Kiša. „U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića i njegove pesme „Simonida”, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića i njegove „Plave grobnice”, Janka Veselinovića„Hajduk Stanko”, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog „Lament nad Beogradom”, navela je ona.

Tomić je kazala da je i izbor iz narodne poezije oskudan i nedovoljan. „Kada se sve sagleda, očigledno je da je program za nastavni predmet crnogorski jezik i književnost planiran tako da sa tradicijom školstva u Crnoj Gori nema ništa zajedničko, sa jedinim ciljem stvaranja novog Crnogorca”, zaključila je Tomić.

--------------------------------------------------------------

Ni njihovi ukućani ne znaju da su književnici

Nikšić –U crnogorskim školama, po nečijem diktatu, a nije teško otkriti čijem, izvršena je „hirurška intervencija”,kojom su odstranjeni iz nastavnog programa gotovo svi pisci koji bar malo „dišu srpski”, pa čak i dobitnici „Njegoševe nagrade”.

Ovim rečima za „Politiku” o crnogorskom jeziku i nastavnom programu u školama govori Svetozar Ćiraković,profesor srpskog jezika i književnosti,koji je radio nekad u nikšićkojGimnaziji, alije pre gotovo sedam godina ostao bez posla,sa još svojih 26 kolega.Oni su prvi u Crnoj Gori naslutili šta će se dogoditi sa srpskim jezikom, nastavnim planovima i programima,digli su glas,protestovali i –ostali bez posla.

–Imao sam priliku da pogledam udžbenike maternjeg jezika. Tamo vlada pravi haos.Ne samo što u njima ima mnogo materijalnih grešaka,već su zastupljeni neki tobož pisci koji to ničim nisu zaslužili,osim trabunjanjem na sve što je srpsko, kaže Ćiraković, i podseća da već četvrtu godinu za redom predaje srpski jezik i književnost u Albaniji.Kakva bi to bila nastava maternjeg kada ne bih predavao Svetog Savu, Njegoša, Andrića,Dositeja Obradovića, Branka Ćopića, Desanku Maksimović,Mešu Selimovića,Lalića, Šantića,Kiša, Pekića... To bi bio uzaludan rad, pust i prazan. Od njega bi se stidio svaki pošteni čovek, koji je pročitao bilo šta od ovihpisaca.U nastavnom programu za srednje škole haos je još veći. Urađeni su programi za totalno rasrbljavanje,po dukljanskoj ideologiji o stvaranju novog čoveka još pre sedam godina. To se najbolje može uraditi preko obrazovnog sistema, naglasio je Ćiraković.

Veselin Matović, takođeprofesor srpskog jezika i književnosti,objašnjavada je u novom programu zapredmet crnogorski jezik i književnost predviđeno da se nastava književnosti izvodi za sve učenike,bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i jezičku pripadnost.Pisci su navodno biranipo kvalitetu njihovih dela, a zapravo je uključenamasa potpuno anonimnih pisacaiz Crne Gore, kojima verovatno ni ukućani ne znaju da su književnici.Očigledno,jedini kriterijumi sastavljača ovih programa bili suideološka opredeljenost i politička pripadnost pisaca koje su odabrali.S druge strane,izvršena je radikalna redukcija srpskih pisaca i srpske književnosti. Recimo,zaobiđena je celokupna srpska srednjovekovna književnost.

– Ni jednom rečju nisu pomenuti Sveti Sava, Teodosije, Domentijan, Stefan Lazarević, Jefimija…Zapravo, srpska književnost po sastavljačima programa počinje od Dositeja Obradovića. Zaobiđena je celokupna srpska narodna poezija, nema ni kosovskog, ni pokosovskog ciklusa, naglašavanaš sagovornik i podseća:

– Kada je reč o programu za osnovne škole, 68 tekstova, potpisuju pisci iz Crne Gore.Samo 32 teksta potpisuju poznati srpski pisci –Njegoš, Marko Miljanov,Stjepan Mitrov Ljubiša,Pekić... Uočljivo je da u programima za srednju školu nema MiodragaPavlovića, Matije Bećkovića, koji su do sada imali mesta u školama.Nema ni jednog savremenog piscakoji sebe vidi u kontekstu srpske kulture–Žarka Komanina,Ranka Jovovića, Miodraga Šćepanovića, Mija Ćupića... Veoma skromno su zastupljeni srpski pisci, kao što su DesankaMaksimović, Miodrag Bulatović, Dobrica Ćosić,ali zato ima Branka Banjevića i drugih crnogorskih pisaca.Ako u nastavnom programu nema Svetog Save, onda nema ni temelja srpskog jezika, zaključuje Matović.

R. Vukićević

-----------------------------------------------------------

Nove škole za novog čoveka”

– Priča o jeziku u Crnoj Gori podseća na izjavu ministra obrazovanja od pre nekoliko godina: „Treba otvoriti nove škole za novog čoveka”.Na sceni je novo čitanje Njegoša, Biblije... Ne sme biti izvora kreativnosti i stvaralaštva, već izvora jednoličnostii bezosećajnosti za ličnu odgovornost. U tom smislu pravi se celokupni školski sistem i školski programi kao deo tog sistema. Sve to podvrgnuto je strogoj cenzuri da bi se kod čoveka razvila autocenzura i preplašenost. Stvar je u tome da školstvo ne treba da obrazuje slobodnog čoveka. Međutim, razvijanje provincijske svesti je antievropski pristup obrazovanju, rekao je Miodrag Todorović, bivši profesor filozofije u nikšićkoj Gimnaziji. On je pre sedam godina ostao bez posla, solidarišući se sa kolegama profesorima srpskog jezika i književnosti. Danas je protojerej u Eparhiji budimljansko-nikšićkoj.

-----------------------------------------------------------

Ko to beše?

U prvom i drugom razredu osnovnih škola u Crnoj Gori, đaci će učiti iz knjiga o poznatim, ali i široj javnosti nepoznatim piscima. Između ostalih, to su: Ela Peroci, Sunčana Škriljević, Patriša Antalović, Kemal Coco, Slobodan Vukanović, Ratko Zvrko, Dragan Radulović, Dušan Đuričić, Milenko Ratković, Šimo Ešić, Ju Sun Đin, Jovo Knežević, Eniša Osmančev Ćurić, Ismet Bekić, Spasoje Labudović, Vuk Minić...

U srednjim školama u udžbenicima je najviše stranih pisaca, a ima i crnogorskih – Jevrem Brković, Ljudevit Paskalić, Sreten Perović, Mirko Kovač, Veljko Radović ...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.