Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U septembru izmene zakona o Ustavnom sudu

Ustavni sud više neće odlučivati o svemu na sednicama svih 15 sudija. Kada bude usvojen zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je upravo „na putu” od vlade ka skupštini, ovaj sud će o mnogim pitanjima moći da odlučuje u trojnim i petornim većima, a to će značajno ubrzati rad suda.

Trojna veća će „filtrirati” predmete, tako da se više neće događati da se javna sednica svih sudija saziva zbog predmeta za koje Ustavni sud nije nadležan ili zbog neosnovanih zahteva i akata.

Petorna veća odlučivaće o ustavnim žalbama umesto da o njima odlučuje ceo sud na javnoj sednici. Tako će biti onemogućeno zagušenje rada suda neosnovanim ustavnim žalbama.

Koliko su ove izmene važne – očigledno je ako podsetimo na podatak da se pred Ustavnim sudom trenutno nalazi oko 7.000 ustavnih žalbi, kao i da građani podnose veliki broj inicijativa za ocenu ustavnosti zakona i propisa.

Jasno je koliko je Ustavni sud godinama zagušen predmetima, kada za svaku žalbu i inicijativu mora da saziva sednicu svih sudija. Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević, kao i prethodna predsednica Bosa Nenadić, ukazivali su tokom poslednjih godinu dana na ovaj problem upravo u intervjuima za naš list. Slijepčević je početkom juna najavio da su u pripremi izmene postojećeg zakona o Ustavnom sudu, koji je takav da blokira rad suda.

Polovina od sedam hiljada žalbi podneta je zbog povrede Ustavom garantovanog prava na suđenje u razumnom roku, a upravo se Ustavni sud, koji treba da zaštiti to pravo, zbog svoje preopterećenosti godinama pretvarao u još jedan sud koji krši isto to pravo građana, pa se moglo očekivati da se i na Ustavni sud Srbije naši građani žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Kada je reč o inicijativama za ocenu ustavnosti zakona, svaki građanin je mogao da podnese takvu inicijativu, bez plaćanja sudske takse, čak i bez ikakvog pravnog interesa. Sada će takvo pravo biti ograničeno, jer će petorno veće Ustavnog suda moći da donese rešenje o neprihvatanju inicijative za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti, „ako utvrdi da se inicijativom ne pokreću značajnija ustavnopravna pitanja ili da inicijator nema pravnog interesa za pokretanje postupka”.

Ima mnogo građana koji se obraćaju Ustavnom sudu očekujući da on postupa kao sud instancione nadležnosti, čime bi se ustavna žalba pretvorila u vanredni pravni lek, a Ustavni sud u sud četvrtog stepena.

Takve žalbe će sada, kada se usvoje izmene zakona, biti vraćene podnosiocima, uz obrazloženje da Ustavni sud nije nadležan da po njima postupa. Zbog toga je predloženo osnivanje stručne službe suda, koja bi proceniladopuštenost ustavnih žalbi. Više od 70 odsto predmeta koji stižu u Ustavni sud Srbije su upravo ovakve žalbe, koje se odbacuju iz raznoraznih razloga.

O preseljenju Ustavnog suda Srbije u Sremske Karlovce govori se već nekoliko godina, a sada će i zakonom biti propisano da su Karlovci sedište Ustavnog suda. Izmene propisuju, međutim, da se javne rasprave i sednice mogu održati i izvan sedišta Ustavnog suda.

Ustavni sud se seli iz Beograda. Nedostatak prostora u sadašnjoj zgradi, koja se nalazi u Nemanjinoj ulici, pored vladinih ministarstava, povezan je i sa problemom prijema u radni odnos 22 stručna saradnika. Problem njihovih plata biće takođe rešen kada se usvoje izmene zakona, jer je za Ustavni sud predviđen poseban budžet. Propisan je i postupak za utvrđivanje predloga budžeta Ustavnog suda, a čini se da je najvažnije to što predsednik suda dostavlja predlog budžeta direktno Ministarstvu finansija na mišljenje.

Samostalnost i nezavisnost institucije Ustavnog suda biće istaknuta i posebnim budžetom i njegovim fizičkim odvajanjem ne samo od zgrade vlade nego i od administrativnog centra države.

Najznačajnije je što će, izmenama procedure i nadležnosti, sudu biti vraćena uloga čuvara Ustava. Konačno će se baviti samo pitanjima koja su od značaja za pravni poredak, vladavinu prava i očuvanje demokratije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.