Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nadležni ne znaju broj škola u Srbiji

Многе средње стручне школе ове године нису уписале довољно ђака у први разред (Фо­то Д. Јевремовић)

Danas počinje nova školska godina za osnovce i srednjoškolce. Povratak u đačke klupe neće omesti štrajk prosvetnih radnika, a u četiri kuće znanja početak nastave je odložen zbog preuređenja koje nije završeno. Koliko Srbija ima škola, učenika, prvaka – juče nisu mogli u Ministarstvu prosvete i nauke precizno da odgovore „Politici”.

Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, gostujući u Dnevniku RTS-a rekao je da će školska godina kasniti pet do sedam dana u Šestoj beogradskoj gimnaziji i školama „Jovan Cvijić” u Valjevu, „Dimitrije Todorović Kaplar” u Knjaževcu i „Dositej Obradović” u Novom Sadu.

– Nastava u 1.900 škola počinje na vreme – kazao je ministar. Prenoseći njegove reči, nacionalna televizija i agencije izvestile su da će u klupe osmoletki i srednjih škola danas sesti 920.000 učenika.

Na naš komentar da ta brojka znači da je država bogatija za 20.000 đaka (u poređenju sa podacima resornog ministarstva od prošle i pretprošle godine, kada je saopšteno da ima oko 900.000 učenika), i da to nije u skladu sa toliko puta konstatovanom činjenicom da je đaka sve manje, prosvetne vlasti odgovorile su da školaraca, ipak, ima oko 900.000.

Pokušaj da rešimo enigmu skrivenu iza pitanja: „Koliko ima matičnih osnovnih i srednjih škola u Srbiji, a koliko ih je ukupno sa područnim odeljenjima?”, bio je delimično uspešan.

Nema 1.900 škola, nego oko 1.800, objasnili su nam u Ministarstvu prosvete i nauke pisanim putem. Usmeno obrazloženje glasilo je: „U stvari, ima 1763 škole, 1256 osnovnih, 456 srednjih, ali pored tih ima i mešovitih škola koje rade kao osnovne i srednje.”

Podaci Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pokazuju sasvim drugačije brojke – u Srbiji je 3.578 osnovnih redovnih škola sa isturenim odeljenjima, 656.000 učenika i 70.236 zaposlenih, od kojih je 45.677 nastavnika. U državi postoji 548 srednjih škola, sa 301.200 učenika i 27.300 nastavnika.

A nije izbrojano ni koliko će prvaka ovaj dan pamtiti kao prvi školski. Obradović je RTS-u rekao i da u prvi razred osnovne škole polazi 76.800 dece, i da taj broj opada jer je Srbija demografski stara država. Nedavno je najavio da će besplatne komplete udžbenika dobiti 228.800 đaka od prvog do trećeg razreda. Kada se od te cifre oduzme očekivani broj prvaka, računica pokazuje da u drugom i trećem razredu u ovoj školskoj godini ima u proseku po 76.000 učenika.

– Da li to znači da je ove godine za 800 više prvaka nego prošle? – pitali smo u Ministarstvu prosvete i nauke.

Odgovorili su rečima: „Upis još traje, a očekujemo između 74 000 i 76.000 prvaka”.

Izvesno je da će osnovce od prvog do trećeg razreda danas na klupama sačekati kompleti udžbenika koje im je obezbedilo Ministarstvo prosvete i nauke. U planu je da se projektom „Besplatni udžbenici” iduće godine obuhvate i đaci četvrtog razreda u svim osmoletkama Srbije. Jedino u prestoničkim školama baš svi osnovci neće kupovati udžbenike jer ih je za đake od četvrtog do osmog razreda nabavio grad Beograd.

M. S. M. - S. G.

-----------------------------------------------------------

Višak 3.845 nastavnika

Prema do sada prikupljenim podacima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, u prosveti je višak 3.845 zaposlenih, od kojih je 298 nastavnika bez ijednog časa. Bez dela norme je 3.547 nastavnika, najviše u školskim upravama Novi Sad – Sremska Mitrovica – 851, zatim u Beogradu–822 i Nišu–648. Kada je reč o nastavnicima bez pune norme, najviše ih je u Beogradu–130, sledi Kragujevac–42, Novi Sad–41, Niš–35, Zrenjanin–19, Kruševac–18...

Istovremeno, u Srbiji ima i 1.097 škola sa viškom časova za preuzimanje i to 794 za deo norme i 348 za 100 odsto norme.

Kako su juče na konferenciji za novinare objasnili predsednik Unije SPRS Dragan Matijević i potpredsednici Miodrag Protić i Milorad Antić, ovi podaci ne daju sliku pravog stanja na terenu „zbog mahinacija direktora i načelnika školskih uprava pod patronatom Ministarstva prosvete”, zbog čega sindikat zahteva da se oni razreše dužnosti.

Kako je pojasnio Protić, liste tehnoloških viškova moraju da potpišu i predstavnici sindikata, a u 50 odsto školskih uprava to nije slučaj.

Na pitanje „Politike” da li su konkretni slučajevi dostavljeni Ministarstvu prosvete i nauke, odgovoreno je da su samo za Vojvodinu prošle godine dostavili 17 predmeta, a dva su na sudu.

Veliki problem je i zapošljavanje novih nastavnika, prošle godine ih je primljeno oko 2.000, rekao je Antić, iako je lane utvrđeno da postoji 213 nastavnika koji su višak i kojima država nije uspela da obezbedi otpremnine, a ove godine će ih biti još najmanje toliko.

– Ti ljudi dolaze u škole, primaju platu koja je od 40.000 do 50.000 dinara, a ništa ne rade, što je dvostruki trošak za državu. Ima mnogo kolega koji bi otišli uz otpremnine, nažalost, među njima je i dosta mladih, što je tragedija – rekli su Antić i Protić.

Vladimir Zlatanović iz Gimnazije „9. maj” iz Niša je rekao da je u ovom kraju alarmantna situacija i jedinstvena u Srbiji po broju novih nastavnika, koji su mahom primani kao profesori fizičkog vaspitanja na ispomoć učiteljima. „Nemamo dece, zbog migracije mnogi odlaze iz sela u grad, pretežno u Beograd, naročito mladi, a broj zaposlenih povećavamo”, naglasio je Zlatanović.

Govoreći o dramatičnoj demografskoj slici Srbije, Matijević, koji je novi predsednik unije, a inače je profesor čačanske Gimnazije, podsetio je da je od 1995. do danas zbog negativnog priraštaja „izgubljeno” oko 220.000 učenika (7.000 odeljenja), što jegrad veličine Niša.

– Danas imamo slučaj da u 66 odsto škola ide samo devet odsto učenika i da 500 škola ima ukupno 1.500 đaka koliko je na primer samo u Zemunskoj gimnaziji. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu školuje se 51 odsto đaka. Kada se tome doda podatak da u 182 škole ide od jednog do petoro učenika i da se u 4.600 odeljenja nalazi manje od 15 učenika, jasno je da je ovakva mreža škola neodrživa – rekao je Matijević.

Kada je reč o prvacima, iznet je podatak da je u Čačku upisan 231 „prvak” manje nego prethodne godine (to je osam učiteljica manje), a na nivou cele Srbije ta cifra je oko 5.000 đaka.

Antić je naveo i podatke za srednje stručne škole u Beogradu (mašinstvo, elektrotehnika, tekstil i kožarstvo), u koje je ove godine upisano samo 50 odsto dece u odnosu na broj slobodnih mesta, što automatski znači i višak nastavnika.

S. Gucijan

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.