Peter Sorensen: Dejton stvar prošlosti

Sarajevo – Novoimenovani specijalni evropski predstavnik i šef delegacije Evropske unije u BiH Peter Sorensen izjavio je da će se aktuelni šef OHR-a Valentin Incko pitati za sve što se odnosi na Dejton, a on za sve što se tiče EU, te da „ne vidi” kako bi uopšte moglo da dođedo nesporazuma.

Sorensen će, kako je zvanično najavljeno, novu dužnost preuzeti narednog ponedeljka, odnosno 5. septembra.

Dopisnik Srne iz Brisela prenosi da je novi šef delegacije EU pred dolazak u Sarajevo ocenio da je „Dejton stvar prošlosti” i sporazum „onih” okolnosti, koji je, kako je kazao, bio „neophodan”.

Sorensen je potvrdio da novu funkciju preuzima sa ubeđenjemda su u BiH „neophodne” određene promene i da će „ono” što namerava raditi biti „pogled u budućnost, a ne u prošlost”.

Prema saznanjima Srne novom šefu delegacije EU nisu apsolutno strane specifičnosti interesa tri naroda u BiH, kao ni činjenica da se u ovoj zemlji „ne može” mnogo toga postići „prinudom”.

Ambasador misije BiH pri Evropskoj komisiji Osman Topčagić očekuje da će specijalni evropski predstavnik i šef delegacije EU „pokrenuti” proces sa mrtve tačke.

„Očekujemo sigurno angažman na dinamiziranju reformskih procesa. Ovaj dolazak dugo je najavljivan i on bi trebalo da bude na jedan način finalizacija ojačanog pristupa EU u BiH”, kazao je Topčagić.

Analitičari u BiH, poput Tanje Topić, nisu baš ubeđeni da će sve ići glatko u situaciji koju, između ostalog, opterećuje i činjenica da BiH ni nakon skoro godinu dana od izbora nema izvršnu vlast.

Topićeva izražava dozu pesimizma zato što „nema garancije” da će ovi koji budu napokon izabrani biti bolji od svojih prethodnika koje, podseća ona, nije naročito zanimao evropski put BiH.„Nisu se preterano uzbuđivali niti su nastojali ubrzati taj put i izvršiti barem deo reformi koje su nam bile neophodne na tom putu”.

Koliko je bivše dobro plaćene parlamentarce interesovalo hoće li i kada njihova zemlja stići u Evropu to potvrđuju i podaci Centra civilnih inicijativa prema kojima su oni u prošloj godini, od planiranih 111 zakona, usvojili 27, od kojih se njih samo sedam odnosilo na evropske integracije.

Tri osnovne obaveze koje stoje pred BiH jesu usklađivanje Ustava sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (slučaj Sejdić–Finci), zatim usvajanje zakona o državnoj pomoći, te zakona o popisu stanovništva.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić nedavno je, pozivajući se na stav Brisela, izjavio da bi BiH, ukoliko ispuni ove tri obaveze „mogla” da aplicira za članstvo, bez obzira na sve „političke tenzije, nesporazume i povećanu političku temperaturu”.

Peter Sorensen je, pre nego što ga je na dve objedinjene funkcije u BiH imenovala visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton bio na dužnosti šefa Delegacije EU u Makedoniji.