Crkvena fondacija plaća veštačku oplodnju

Eparhijski upravni odbor Eparhije zahumsko-hercegovačke osnovao je Fondaciju „Sveti Vukašin”, koja će novčano pomagati porodicama sa troje i više dece, parovima koji se leče od steriliteta, a finansiraće i veštačku oplodnju. To je njihov odgovor na belu kugu, dramatično starenje stanovništva, kao i statistiku koju u razgovoru za „Politiku” iznosi vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, predsednik Upravnog odbora Fondacije „Sveti Vukašin”. U poslednjih deset godina, u eparhiji na čijem je čelu, 14 odsto novorođene dece su treća u porodici, četiri odsto su četvrti, a manje od jedan odsto porodica ima petoro dece.

– Bračni parovi se uglavnom opredeljuju za jedno ili dvoje dece, što je jedan od glavnih uzroka negativnog prirodnog priraštaja – napominje vladika Grigorije.

Fondacija „Sveti Vukašin” najveći deo sredstava, oko 70 odsto, izdvajaće za pomoć porodicama sa troje i više dece. Određeno je da će majke sa troje dece mesečno primati 150 KM (oko 75 evra), one sa četvoro 250 KM (128 evra), sa petoro 300 KM (oko 150 evra), dok se ta mesečna „materinska plata” uvećava za 50 KM (25 evra) ako porodica živi na selu. Da ne bude diskriminacije, korisnik pomoći može biti i otac ukoliko je majka umrla ili nije sposobna da brine o deci.

– Već imamo prvog korisnika naše fondacije: Nenada Savića iz Nevesinja koji se rodio na Preobraženje Gospodnje kada je fondacija i osnovana. On je četvrto dete u porodici, a nadamo se i verujemo da će korisnika biti sve više. Sve u Crkvi je u službi afirmacije života, a to potvrđuje i svedoči fond „Sveti Vukašin”. Nastojanjem da se deci obezbede bolji uslovi za odrastanje i sticanje obrazovanja pokazujemobrigu i pažnju za našu budućnost, za život – ističe episkop zahumsko-hercegovački.

Kraj avgusta fondacija je dočekala sa 428 donatora i prikupljenih više od 150.000 evra. Oko 10 odsto te sume koristiće se za pomoć parovima koji ne mogu da imaju porodicu, odnosno za lečenje steriliteta i veštačku oplodnju.

– Crkva se raduje svakom novom životu, a nove medicinske zahvate ne odobrava samo u onim slučajevima gde je grubo ugrožena sloboda i dostojanstvo čoveka kao ikone Božije. Hercegovina je jedna od matičnih srpskih zemalja koja je kroz vekove, pa i danas, izložena mnogim iskušenjima, i onom najtežem iskušenju samog opstanka. Volja za opstankom, hiljadugodišnja kultura i tradicija, spremnost za odricanje, prilagodljivost i doslednost učinili su da Hercegovci nasele ceo svet a Hercegovinu ne rasele. Ovdašnji ljudi su najjači pod istorijskim i društvenim pritiscima, tada se bore, razvijaju i napreduju. Deca se uče i odgajaju da vole svoj narod i veru. Ne kažem da ljudi u Srbiji nisu takvi, ali neprekidna borba sa škrtom prirodom i društvenim nevoljama čini čoveka borcem. Situacija u našoj eparhiji je alarmantna kada je u pitanju natalitet i posledice mogu biti katastrofalne, ali verujemo da su naši ljudi, a naročito mladi, borci koji neće dozvoliti da nestanemo, u čemu će im podrška biti i fond „Sveti Vukašin” – ističe vladika Grigorije.

Episkop zahumsko-hercegovački od početka ove godine vratio je sedište svoje eparhije u Mostar, grad u kojem se danas obnavlja u ratnim dejstvima porušena Saborna crkva i odakle je, prema procenama, otišlo posle ratova devedesetih oko 90 odsto srpskog stanovništva. Čuli su se i takvi komentari da vladika nije trebalo da premešta sedište eparhije iz Trebinja u Mostar jer u ovom gradu gotovo da i nema više Srba i da je to nova realnost koju treba prihvatiti.

– Da su Srbi ikada prihvatili realnost o kojoj govorite: do sada ih ne bi ni bilo. Zahvaljujući mudrim ljudima iz naroda, postali su i ostali značajan politički narod, sa svojom verom, istorijom i tradicijom. Ne treba razmišljati o načinu, već ga treba što pre naći i raditi na njemu, ostvariti povratak u Hercegovinu, obnoviti je i naseliti novim ljudima, mladim i ambicioznim, koji neće zaboraviti ko su i koji će ceniti bogatstvo koje im ova zemlja daje. Jai jesam u Mostaru da pomognem i svojim življenjem ovde dam primer svima onima koji se još uvek dvoume. Ozbiljnih prepreka na putu povratka nema, nepremostive reke ne postoje, a naročito kada je cilj tako važan. Mislim da lepšeg mesta od doline Neretve nema. Malo više volje i ohrabrenja od Beograda i Banjaluke bi dobrodošlo. Uspećemo, svakako, ovaj narod je jak i izdržljiv – kaže vladika Grigorije.

Jelena Čalija