Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Međupopisni rast periferija

Na osnovu popisa videćemo gde je došlo do porasta a gde do smanjenja broja stanovnika, kako na nivou opština i okruga, tako i na širem prostoru. Prethodni međupopisni period (1991–2002) u tom pogledu bio je veoma turbulentan, jer je zbog ratnih dešavanja bilo mnogo doseljavanja ali i odseljavanja. Sada će se pokazati u kojoj meri je taj proces smanjen ili zaustavljen. Naravno, kasnijim analizama moguće je utvrditi koji su faktori (ekonomski, socijalni i drugi) uticali na ove promene.

Pojedini stručnjaci smatraju da u ovom međupopisnom periodu u tom pogledu neće biti velikih promena, dok drugi očekuju i ,,iznenađenja”. Kao što je recimo u periodu 1991–2002. Beograd zabeležio za mnoge neočekivani rezultat. Verovalo se, naime, da će zbog priliva izbeglih i raseljenih glavni grad zabeležiti veliki porast broja stanovnika, a ispostavilo se da je došlo do stagnacije kao posledice gotovo jednakog broja iseljavanja i doseljavanja, čiji je značaj dodatno umanjio pad nataliteta.

Ovog puta će biti posebno zanimljivi i podaci koji se odnose na istočnu i jugoistočnu Srbiju, kao i na jugozapadne delove – da ustanovimo kakva je demografska slika, a pre svega starost tog stanovništva, čime se stanovništvo bavi i da li je došlo do nekih promena u osnovnim sektorima delatnosti.

Popis će pokazati i koliko privredna delatnost utiče na porast ili pad broja stanovnika. Mada je teško u tom pogledu očekivati drastične promene, poput onih iz druge polovine prošlog veka, kada je npr. Kragujevac od 1961. do 1991, zbog eksplozivne industrijalizacije i otvaranja novih radnih mesta, porastao za 143 odsto. To je vreme kada je stanovništvo stizalo iz ruralnih sredina u centar opštine, potom iz opštinskog u regionalni centar, iz regionalnog u Beograd ili u inostranstvo. Taj proces i sada postoji, ali se stanovništvo većinom koncentriše u periurbanom delu (na periferiji) većih gradova, odnosno u selima koja se postepeno spajaju sa gradskim centrom.

Demografska kretanja koja beleži popis su od izuzetnog značaja za prostorno planiranje i distribuciju aktivnosti u prostoru, od koje zavisi da li će npr. u jednoj opštini prednost dobiti izgradnja obdaništa ili staračkog doma i da li ima uslova za širenje privredne zone tamo gde se većina stanovništva bavi poljoprivredom, gde je loša obrazovna i kadrovska slika stanovništva i sl.

Popis će pokazati i koliko su takozvana funkcionalna urbana područja u skladu sa stvarnim dnevnim migracijama stanovništva. U Prostornom planu Srbije analizirana su 23 funkcionalna urbana područja – na osnovu toga koje opštine gravitiraju jačim gradskim centrima. Popis će registrovati da li se funkcionalna urbana područja negde menjaju. Jer ako se stanovnici iz jedne opštine zbog posla i školovanja više okreću nekom drugom, susednom centru, onda ima razloga za pripajanje te opštine tom drugom centru, koji je proširio zonu uticaja.

Prostorni plan Srbije to dozvoljava mada se na osnovu dosadašnjih saznanja ne očekuju značajnije promene. A svakako ne slične onima iz druge polovine prošlog veka, kada su se mnoge varošice za deceniju-dve preobražavale u gradove srednje veličine.

Dnevne migracije stanovništva zavise od ekonomske moći centralnog naselja, saobraćajne povezanosti, obrazovne strukture stanovništva ali i od delatnosti kojom se ono bavi. Ako je reč o dominantno poljoprivrednom području onda su i dnevna kretanja, pogotovo prema drugim centrima, slaba. Zato će i centar kome oni gravitiraju biti slabiji ili obrnuto, u slučaju većeg učešća drugih privrednih delatnosti, jači.

Rezultati popisa će pokazati i to šta se proteklih godina dešavalo u opštinama poznatim po izraženoj depopulaciji, zatim da li je došlo do promena na nivou takozvanih policentričnih funkcionalnih regiona (područja u kojima nijedan opštinski centar nije dovoljno snažan da bi privukao druge).

Procenjuje se, pri tom, da će i ovaj popis pokazati da se Srbija najviše razvija po već ustanovljenim osovinama razvoja, savsko-dunavskoj, velikopomoravskoj i zapadnomoravskoj, što je značajno kao pokazatelj za državu koja mora da vodi računa i o policentričnom održivom razvoju, tj. što manjem zaostajanju ostalih delova zemlje.

Profesor na Geografskom fakultetu BU

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.