Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gde je Gornji Milanovac danas

Здање старог начелства: најстарија и најлепша зграда у граду (Фото: Милисав Мирковић)

„Beli labud na zelenom jezeru”. Tako je, pri prvom susretu sa gradom pod Rudnikom (osnovan 1853), doživeo Jovan Cvijić. Milanovčani znaju reći da je u ovom gradu rođena moderna Srbija. E, neće biti. Kad je knez Miloš dizao ustanak u obližnjem Takovu i imao prvu prestonicu u svom konaku u Gornjoj Crnući, na mestu današnjeg grada nije bio ni kamen na kamenu. Grad je, svojim ukazom tri i po decenije kasnije, u kolevci Obrenovića osnovao knez iz suparničke dinastije, Karađorđev sin Aleksandar.

Bilo kako bilo, Milanovac je, iako mlad, ostavio vidljive tragove u svakom pogledu. U njemu je rođena poslednja kraljica dinastije Obrenović, Draga Lunjevica-Mašin; iz najstarije zgrade, nekadašnjeg sreskog načelstva, vojvoda Mišić je komandovao Suvoborsko-kolubarskom ofanzivom; ovde su ponikla četvorica Nastasijevića, braća umetnici (manifestacija u njihovu čas upravo traje) i književnik Dragiša Vasić; pedesetih godina prošlog veka, grad sa tri hiljade duša imao je atletski klub u najjačoj ligi Jugoslavije i brojne državne reprezentativce i rekordere; „Dečje novine“ su bile najproduktivniji izdavač u zemlji – svakog dana nova knjiga...

Centar Gornjeg Milanovca (Foto Milisav Mirković)

Tranzicija uzela danak

Ali, ostavimo prohujalo vreme i idiličnu sliku naučnika Cvijića. Gde je Gornji Milanovac danas?

– Ako je privreda osnova svega, onda moram da kažem da je i kod nas tranzicija uzela svoj danak. Od „Dečjih novina“ ni traga, snažna građevinska firma „Graditelj“ je gotovo nestala, čuvena konfekcija „Rudnik“, znatno smanjena, jedva sastavlja kraj s krajem, od nekoliko hiljada radnika u PIK „Takovo“, još ih oko osam stotina. Ipak, kako sam se nadala, dobro sam se udala. Jer, „Metalac“ je u vrhu srpske privrede, „Zvezda“ se udružila sa slovenačkim „Heliosom“ i dobro radi, Rudnik olova i cinka je najbolji rudnik u Srbiji, o „Tetrapaku“ i „Flintu“, čiji su vlasnici Šveđani i Amerikanci, sve najbolje, a tu su još „Spektar“, „9. septembar“, „Tipoplastika“, „Seko“ i druga preduzeća koja doprinose istinitom utisku da je milanovačka privreda jedna od boljih u Srbiji. Jeste nekada ovde bilo zaposleno 18.500 radnika (bili smo rame uz rame sa Velenjem i Vranjem), ali ih je, posle svega što se desilo, danas 10.500. Ipak, naša preduzeća ubiraju od izvoza toliko koliko čačanska, ivanjička i lučanska privreda zajedno. Da bi bilo i bolje, osnovali smo Privredni savet, u kojem su menadžeri i predstavnici samouprave, da bi odluke o porezima, taksama i slične bile u korist, a ne na štetu privrede – govori predsednik opštine Milisav Mirković.

Hvala vikinzima

U poslednje dve decenije, najgore u posleratnom periodu, u grad je stigla voda sa Rzava i gas, otvoren sistem za prečišćavanje otpadne vode, izgrađena deponija smeća, podignuta moderna sportska hala „Breza“, novim sjajem zablistala najstarija škola, zadužbina kralja Aleksandra Karađorđevića. Spaseno je najstarije zdanje u gradu (155 godina), zgrada starog načelstva, od ruine je postala palata, simbol grada, danas sedište kulturnih ustanova.

Milanovčani rado ističu dugogodišnju saradnju sa Norveškom (komunom Vefsen, vladom Kraljevine i ambasadom u Beogradu). Prijatelji sa severa su, uz više sitnijih projekata, dali 2,5 miliona evra za modernu deponiju smeća na planini Vujan – takve su samo tri u Srbiji. Diče se da su obnovili stara prijateljstva sa gradovima u bivšim jugoslovenskim republikama (Slovenjgradec, Kumanovo, Budva) i još stekli nove pobratime kao što su Edesa (Grčka), Pleven (Bugarska), Novogorod (Poljska).

Grad banaka i „buvljaka”

– Dok smo imali zaposlenih skoro koliko i stanovnika u gradu, bile su nam dovoljne tri banke, a kad smo otpustili osam hiljada radnika, najatraktivnija mesta u gradu je zaposleno više od 20 bankarskih filijala sa malo zaposlenih. Ranije banke su baš ulagale u privredu, ove sada znatno manje, uglavnom ubiraju profit i odnose – vajkaju se Milanovčani.

Bode ovdašnjim trgovcima oči još i trgovina „od igle do lokomotive“ u čemu prednjači nekoliko kineskih prodavnica, od kojih tri baš velike. Ugroženi su i „buvljakom“ koji radi 365 dana, mada su mnogi viškovi u fabrikama na njemu našli hleb nasušni. Još su tu i tri velika vašara tokom godine, kada centar grada sa okolnim ulicama postaje nepregledan „buvljak“.

Da završimo sportom. FK „Takovo“ i „Metalac“ slave ove godine jubileje: prvi stoti, a drugi 50. rođendan. „Takovo“ umalo, umesto rođendanske torte, nije zbog dugova likvidirano, „Metalac“, poduprt moćnom istoimenom kompanijom, traje u Jelen superligi. Ipak, stogodišnjak će, blagodareći opštinskom budžetu, započeti prekosutra proslavu gostovanjem „Crvene zvezde“, a upola mlađi komšija sutra polaže temeljac za novi stadion po standardima Uefe sa 3.500 sedišta.

------------------------------------------------------------

Lutalice „jedu” budžet

Milanovac po jednome sigurno liči na mnoge druge gradove, pa i na sam Beograd.

– Psi lutalice, pojedinačno i u čoporima, gotovo su legitimni stanovnici grada – vajka se predsednik opštine. – Postali su nam nerešiv problem. Ugrizu li koga na ulici ili rastrgnu ovcu u selima, eto tužbi i troška. Pojedine presude su koštale budžet i do trista hiljada dinara. Nedavno smo doneli odluku o poravnanju koja podrazumeva pogađanje sa oštećenim licem, pa to, sa bolničkim troškovima i naknadom za bol i strah, iznosi od 20.000 do 50.000 pojedinačno. Osim toga, mesečno plaćamo po 120.000 azilu za pse u Kruševcu, čiji radnici dolaze, hvataju i odvode lutalice. Sve u svemu, oko dva miliona budžetskih dinara godišnje nam „pojedu“ ničiji psi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.