Klizišta nisu samo hir prirode

Oko 90 odsto klizišta u užem jezgru prestonice aktivira „ljudski faktor”. Do pomeranja tla uglavnom dolazi usled građevinskih radova ili izlivanja vode usled neispravnih i zarđalih vodovodnih i kanalizacionih cevi. Iz istih razloga dešavaju se i odroni, kao na zemunskoj Kalvariji, na kojoj su pre desetak dana poginula četvorica radnika, dok su postavljali potporni zid kako bi sanirali ovaj nestabilan teren.

– Klizišta nisu isto što i odroni. Prvi tip poremećaja tla karakterističan je za desnu obalu Save i desnu obalu Dunava nizvodno od ušća. Odroni su uglavnom na lesnim brdima u Zemunu. Njih je jevtinije i lakše sanirati, pa je tim greška koja se dogodila na Kalvariji veća – objašnjava profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji dr Petar Lokin.

Prema njegovim tvrdnjama, zemunske padine, koje uvek posle obilnijih padavina prete obrušavanjem, prepune su laguma. Na Gardošu su prilikom gradnje tih drevnih podzemnih prolaza, koji su služili za snabdevanje i evakuaciju u slučaju opasnosti, ostavljana vertikalna okna koja su služila kao prirodna ventilacija.

– Na taj način se lesno tlo koje ovde dominira isušivalo i ostajalo kompaktno. Ljudi su vremenom zapušili te otvore, jer su im smetali u dvorištima, a bilo ih je i na prostoru Zemunskog groblja. Sada se u lagumima zadržava vlaga i dolazi do njihovog urušavanja. Poseban problem u Beogradu predstavlja činjenica da se gotovo 50 odsto sadržaja vodovodnih i kanalizacionih cevi izliva u zemlju – obrazlaže Lokin.

On dodaje da se prava klizišta uglavnom nalaze na desnim obalama Save i Dunava nizvodno od ušća. Osim Umke i Dubokog, najkritičnije tačke su na Karaburmi i nešto južnije na Zvezdari, zatim u Višnjici, Ritopeku i Vinči. Na manje aktivnom kliznom terenu su i drugi delovi grada poput kraja oko Ulice Gavrila Principa, jednog bedema na jugozapadnom delu Beogradske tvrđave, potez koji se nalazi južno od Autokomande, prema Banjici...

– Većina uzvišenja na desnoj obali Dunava poremećena je potkopavanjem takozvane nožice, dela u podnožju na koji se naslanjaju ova uzvišenja. Kako bismo popisali klizne terene i registrovali ih, Direkcija za građevinsko zemljište je finansirala studiju pod nazivom „Katastar klizišta prostora Generalnog plana Beograda” sa detaljnim podacima o ovom problemu na teritoriji glavnog grada. Dokument sadrži bazu podataka, informativni sistem i predloge za istraživanja i saniranje najkritičnijih mesta. Klizišta smo razvrstali u nekoliko kategorija – kaže Petar Lokin. On naglašava da je tvrdnja kako „Pola Beograda klizi” ipak preterana. Tlo sklono otklizavanju predstavlja nešto manje od 30 odsto terena obuhvaćenog GUP-om.

– Kako bi se izbegla šteta neophodna je pre svega preventiva – prestanak gradnje na ovakvom tlu, ukoliko nije sanirano, obnova vegetacije, jer je korenje „armatura” podloge. Tamo gde je već kasno, kao što su lokacije na Umci i Dubokom, jedino bi pomoglo da se zemljište potpuno umiri, ali je to vrlo skup i zahtevan proces. Primera radi, za „kroćenje” terena kod Umke i Dubokog neophodno je izdvojiti više od 30 miliona evra – zaključuje Lokin.

Nikola Belić

-----------------------------------------------------------

Kuda ide Koridor 11

Potez kod Umke i Dubokog kroz koji danas prolazi put prema Obrenovcu pominje se i kao deonica budućeg Koridora 11, Beograd – Južni Jadran. Ako se u tim planovima istraje, neophodno je da klizište bude potpuno „umireno”. Zbog velikih sredstava koje iziskuje ovakav projekat stručnjaci su podeljeni na one koji smatraju da bi novi put ipak trebalo da prođe ovuda i onih koji bi ga postavili na mnogo stabilnijoj levoj strani reke, iako je to duža trasa.

– Izgradnja autoputa samo kroz Umku i Duboko koštala bi oko 50 miliona evra, od čega bi više od polovine novca bilo utrošeno za saniranje klizišta – kaže Petar Lokin.