Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka vraća afričke lobanje

Повратак: лобање жртава колонијалног експеримента (Фото Бета)

Čekajući povratak ukradenih lobanja predaka, 4.000 Afrikanaca plakalo je prošlog utorka na pisti međunarodnog aerodroma „Hosea Kutako” u Vindhuku, glavnom gradu Namibije.

Uz ratničke pesme, ridajući, konjanici u tradicionalnim nošnjama plemena Herero i Nama, žene u živopisnim haljinama, deca sa malim bubnjevima za pojasom, okružili su vojni avion Namibije pristigao tog jutra iz Nemačke.

Dvadeset Herero i Nama lobanja, spakovanih u dva metalna sanduka pokrivena državnom zastavom konačno su vraćene u domovinu, nakon dugih i mučnih pregovora između Berlina i Vindhuka.

„Posmrtni ostaci svedočanstvo su užasa kolonijalizma i surovosti Nemačke prema našim ljudima. Namibijska nacija prima ove seni kao simboličan kraj jednog tragičnog poglavlja” izjavio je premijer Namibije Nahas Angula na potresnoj ceremoniji u Vindhuku.

Poglavice Herero i Nama nisu delile pomirljivost premijera Angule, uvereni da mučno poglavlje istorije nemačke uprave nad teritorijom današnje Namibije, između 1884. i 1915. godine, još nije zatvoreno.

Povratak lobanja 10 žena, devet muškaraca i jednog trogodišnjeg dečaka, žrtava iz kolonijalnih koncentracionih logora na ostrvu Ajkula kod Lederica i vojne postaje kod Svakopmunda, otvara stare rane u pustinjskoj državi na južnoj obali Atlantika.

Pristiglih 20 lobanja je 2005. godine slučajno otkriveno u depou univerzitetske bolnice u Berlinu. Ali, šta se desilo sa još najmanje 27 lobanja odnetih u Berlin i Frajburg po nalogu doktora Eugena Fišera, početkom 20. veka?

„Lobanja Crnaca je kraća i plića, u nju zapreminski staje manje mozga, što je definitivan dokaz superiornosti bele rase”, verovao je poznati imperijalni patolog početkom 20. veka.

Avaj, materijal za sumanuta premeravanja tuđih lobanja, dr Fišeru je bio na dohvat ruke... u dalekoj pustinjskoj koloniji.

Pleme Herero je 1904. godine podiglo ustanak protiv surove nemačke okupacije ondašnje „Jugozapadne Afrike”. U prvih nekoliko dana pobune Herero su pobili 123 nemačka civila u centralnoj Namibiji. Ustanku se ubrzo na jugu pridružilo pleme Nama, a zatim je Berlin na teren u pustinji Namib poslao zloglasnog generala Lotara Fon Trotu. Poznat po surovosti u obračunu sa pobunama u nemačkim kolonijama u Aziji i na istoku Afrike, Fon Trota je bez mnogo dvoumljenja izdao nalog – „za konačno istrebljenje svih domorodaca na tlu nemačke zemlje u Jugozapadnoj Africi”.

Nemačke kolonijalne Šuc-trupe zatim su u klanac kod Vartemberga na ulazu u pustinju Namib saterale više od 60.000 pripadnika plemena Herero i zatrovale izvore vode miljama u krug. Potonji pomor u pustinji Namib današnja istoriografija, smatra – prvim genocidom u 20. veku.

U međuvremenu, Šuc trupe su retke preživele ustanike okružile i sprovele u pet koncentracionih logora širom nekadašnje kolonije.

Zloglasni logor na ostrvu Ajkula kod Lederica bio je glavni centar za prikupljanje više od 300 lobanja i oko 6000 kostiju otposlatih za „naučna istraživanja” u anatomskim laboratorijama bolnica Rajha. Sudbina tih posmrtnih ostataka dugo je bila pod velom misterije i nakon što je Namibija 1990. stekla nezavisnost od Južnoafričke Republike. Prethodni kolonijalni upravnik, Nemačka je 1989. godine priznala „izuzetnu istorijsku odgovornost prema Namibiji” što se i danas prevodi u izdašnu razvojnu pomoć vladi u Vindhuku.

Pred nedavni ispraćaj 20 lobanja iz Berlina, zamenik ministra inostranih poslova Nemačke Kornelia Pieper je pred 60-članom delegacijom Namibije otišla korak dalje: „Mi, Nemci potvrđujemo i prihvatamo bremenitu zaostavštinu i proizilazeću moralnu i istorijsku odgovornost prema Namibiji”, istakla je Pieper.

Herero i Nama poglavice smatraju da to nije dovoljno.

„Nemačka Namibijcima duguje izvinjenje za prvi genocid u 20. veku ali i kompenzacije potomcima gotovo istrebljenih plemena”, odlučan je Herero poglavica Kuaima Riruako koji je ovim povodom pokrenuo spor protiv Nemačke pred sudom u SAD.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.