Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ČOVEK KOJI VOLI MAČEVE

Ipak je sve počelo od nas

Arheolog Marko Aleksić se posvetio istraživanju ovog srednjovekovnog oružja, ali – i sam je bio prvak nekadašnje Jugoslavije u disciplini sablja

Ko zna kako bi se Kosovska bitka završila da su svi srpski ratnici u rukama imali mač, jedno od najubojitijih oružja tog vremena, napravljenona našim prostorima. Posetioci Vojnog muzeja na Kalemegdanu imaju priliku da vide primerak ovog srednjovekovnog mača. Srpski mač je pravi viteški dvoručnjak čije su osnovne specifičnosti četvrtasta jabuka i nakrsnica izvijena u obliku latiničnog slova S, koji se kao vrlo uspešan pokazao u mnogim bitkama. To mu je bila najbolja preporuka da vrlo brzo postane poznat daleko izvan granica tadašnje Srbije.

Najzaslužniji za njegovo otkriće je naš stručnjak, arheolog Marko Aleksić, jedan od najboljih poznavalaca srednjovekovnih mačeva u Evropi. On je prvi sakupio sve najstarije primerke ovog tipa mača iz muzejskih i drugih kolekcija širom sveta i dokazao da njihovo poreklo potiče upravo sa našeg prostora.

Ovaj tip mača bio je poznat svetskim istraživačima i ranije, ali se nije znalo kad i gde se prvi put pojavio. Spekulisalo se da se proizvodio u venecijanskim ili mađarskim radionicama. Za pojedine njegove varijante postoje pisani tragovi da su zaista proizvođeni u Veneciji od 1450. do 1500. godine i da su tamo nosili naziv spade skjavoneske (spade schiavonesche). U nekim svetskim kolekcijama postojale su i varijante ovog tipa oružja koje su evidentno bile mnogo starije od venecijanskih. Radilo se o velikim viteškim mačevima, klasičnim dvoručnjacima, koji su bili u upotrebi pre početka široke upotrebe vatrenog oružja. Na osnovu tipološke analize arheoloških nalaza može se sa sigurnošću reći da je srpski mač počeo da se proizvodi u srednjovekovnoj Srbiji u drugoj polovini 14. veka – kaže magistar Aleksić.

Arheološka otkrića potvrđuju i istorijski podaci. U dubrovačkom arhivu čuva se najstariji danas poznati pomen spada skjavoneska koji je za više od pola veka stariji od najstarijeg primerka venecijanske varijante ovih mačeva. U testamentu dubrovačkog kovača Dobriča Bunisalića iz 1391. godine, među predmetima iz njegove ostavštine, pominju se i dva mača skjavoneska. To je posebno važno, jer je u Dubrovniku, tokom srednjeg veka, izraz Sklavonia označavao isključivo srednjovekovnu Srbiju. Ovu činjenica koja je odavno dokazana i ne osporava je nijedan ozbiljan istraživač prošlosti grada Svetog Vlaha i njegovog arhiva, ukazuje da je izraz spada skjavoneska u srednjovekovnom Dubrovniku doslovno značio „srpski mač”.

– Ako je to zaista tako, onda bi arheološki nalazi najstarijih mačeva ovog tipa, koji potiču iz vremena oko 1391. godine, trebalo da se nalaze na našem tlu, a ne u Veneciji, Mađarskoj ili negde drugde. I upravo tako se i pokazalo, da svi najstariji mačevi sa četvrtastim jabukama i „S” nakrsnicama potiču sa prostora srednjovekovne Srbije. Prikupljeni arheološki nalazi datiraju iz druge polovine XIVveka. Bilo je potrebno da protekne određeno vreme od kada je počela prva proizvodnja ovih mačeva, dok nisu postali dovoljno poznati i dobili svoje ime koje je stiglo u Dubrovnik i koje je zabeleženo 1391. godine. Tako možemo pretpostavi da je srpski mač bio u upotrebi pre Maričke i Kosovske bitke – otkriva Aleksić.

Po svojim opštim osobinama, srpski mač je spadao u tip klasičnog velikog viteškog mača koji je dominirao u Evropi od druge polovine XIII do XV veka i koji su nosili na primer malteški vitezovi, templari i pripadnici drugih viteških redova toga doba. Kada se ovaj tip oružja proširio u Mađarsku početkom 15. veka, najverovatnije posredstvom srpskih izbeglica, njegovu proizvodnju preuzimaju velike radionice u Ugarskoj. Osobine ove varijante srpskih mačeva koji su pravljeni tokomXV veka u Mađarskoj bile su slične dimenzije kao i onih sa teritorije Srbije, ali su im nakrsnice bile oštrije izvijene u obliku slova S, a njihova sečiva često imaju više žlebova po sredini.

Osnovne osobine srpskog mača koji je počeo da se proizvodi negde u srednjovekovnoj Srbiji su dugo i teško pravo dvoseklo sečivo, nakrsnica blago vodoravno izvijena u obliku latiničnog slova „S”, kao i drška koja je omogućavala da se mač drži sa dve ruke.

Ranije se mislilo da je ovakav oblik bio posledica mode ili estetskih razloga toga doba, ali novija zapažanja ukazuju da izvijen oblik nakrsnice nije bio slučajno baš ovakav. Nakrsnice su vodoravno izvijene gotovo po pravilu u smeru skazaljke na satu kada se mač posmatra od jabuke ka vrhu sečiva, a procenat izuzetaka otprilike odgovara procentu levorukih ljudi. Upadljivo veliki broj ovih nakrsnica je prelomljen što je veoma retka pojava na srednjovekovnim mačevima jer je ona deo mača koji trpi mali pritisak u borbi i nije sklona prelomima zbog čega su one zapravo najmanje oštećivani deo.

– Srpski mač je i nastao upravo u vreme kada su hrišćanske vojske, tada naoružane pre svega mačevima, došle u direktan sukob sa turskom vojnom silom gde je sablja bila dominantno oružje. Marička i Kosovska bitka su dva najveća vojna otpora hrišćana pred Turskim osvajanjima do pred kraj 14. veka, dakle upravo u vreme pojave srpskih mačeva. Da je ovo oružje možda bilo specijalizovano za borbu protiv sablje ukazuje i okolnost da se ono širilo upravo tamo gde se pomerao i front hrišćanskih i turskih vojnih sukoba: u Ugarsku na sever i na Jadran na jugu. Konačan sud daće eksperimentalna arheologija, odnosno kada poznavaoci srednjovekovnih veština mačevanja, uz pomoć verno izrađenih replika, budu proverili i izvežbali sve varijante njihovog korišćenja – ističe Aleksić.

Svoja otkrića Marko Aleksić je objavio u knjizi pod nazivom „MediaevalSwordsfromSoutheasternEurope” („Srednjovekovni mačevi u jugoistočnoj Evropi”), a predstavio ih je i na međunarodnim simpozijumima pred najvećim svetskim ekspertima iz ove oblasti. Vodeći međunarodni naučni časopisi i instituti koji se bave ovim istraživanjima objavili su veoma pozitivna mišljenja i ocene o Aleksićevim rezultatima.

– Drago mi je da mogu da kažem da su ova otkrića za relativno kratko vreme prihvaćena od strane svih relevantnih istraživača ove teme u svetu. Tako se već uveliko citiraju od strane kolega iz drugih zemalja, ali i među brojnim kolekcionarima i zaljubljenicima u mačeve širom sveta. Na ovaj način ljudima se približava i naša srednjovekovna tradicija – rekao je Aleksić.

------------------------------------------------

Srpska vojska u vreme cara Dušana

Još u vreme cara Dušana, srpska vojska je razvila poseban sistem ratovanja koji je podrazumevao postojanje teško oklopljene konjice. Srpski velikaši, koji su u rasparčanoj zemlji vladali posle propasti velikog carstva, imali su svoje vojske u kojima su centralno mesto zauzimali upravo teško oklopljeni konjanici.

– Oni su uvozili najsavremenije i najbolje oklope i oružje toga vremena za svoje ratnike, ali su i očuvali domaću proizvodnju oružja. Tako je i bilo moguće da Stefan Lazarević, skoro pola stoleća nakon smrti cara Dušana predvodi juriše odreda srpskih teških oklopnika u bitkama kod Nikopolja i kod Angore koji su mu doneli vitešku slavu širom tadašnje Evrope – naglašava Aleksić.

------------------------------------------------

Marko Aleksić odaje utisak nekog ko se potpuno predao istraživanju srednjovekovnih mačeva. On nije samo istraživač i zaljubljenik u ovu temu, već se i sam bavio mačevanjem i bio prvak nekadašnje Jugoslavije u disciplini sablja.

– Počeo sam da treniram mačevanje najpre zato što sam želeo da se bavim sportom u kome sam, i sa 21 godinom, mogao da se nadam takmičarskoj konkurenciji. Tada sam živeo nedaleko od Tašmajdanskog stadiona gde se nalazio mačevalački klub „Železničar”. Moji profesori na fakultetu su znali da sam trenirao mačevanje i kada je došao momenat da odaberem temu za diplomski rad, prosto su me nagovorili da to budu srednjovekovni mačevi. Od tada se neprekidno bavim ovom temom već skoro 15 godina i nijednog trenutka se nisam pokajao.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.