Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kapućino i Paćino, protiv kapučina i Pačina

Žena ulazi u kafić i naručuje kapučino, a zatim se obraća prijateljici i pita je da li je možda videla novi film Al Pačina „Divlja Saloma”. Konobar pomisli da ima posla sa „gospodžom” – folirantkinjom. Međutim, ona se samo trudi da govori po pravopisu srpskog književnog jezika, želi da pokaže da je i to moguće, uprkos opštem zgražanju.

Verovali ili ne, kada naručite kapučino, bićete po pravopisu sasvim u pravu, bez obzira na to što je izgovor „kapućino” opšteprihvaćen, i pogrešan. Isto važi i za Al Pačina, lamborgini. Da je tako, posvedočio je za naš list akademik Ivan Klajn, naš poznati lingvista, romanista i istoričar jezika. Na zapažanje da Italijani izgovaraju nešto između naših glasova „č” i „ć”, Ivan Klajn daje objašnjenje:

– Apsolutno sam za „č”, za izgovor kapučino, kao i za izgovaranje prezimena Pačino. „Kapućino” je greška koja se postepeno raširila, a pravopisci su je kasno primetili. Italijani, Englezi i Španci imaju afrikatu koja nije tako tvrda kao naše „č”, a nije ni tako meka kao naše „ć”, ali u pravopisu se jasno kaže – nije bitno zvukovno najvernije moguće imitirati glas, niti meriti da li je izgovor bliži jednom ili drugom, nego je bitna naša tradicija. Kod nas se uvek govorilo i Čelini, Beatriče i Kroče, dakle to mora ostati „č”.

Međutim, kako kaže akademik Klajn, ima i izuzetaka od „č”.

– Jedini izuzetak koji je priznat u pravopisu, i ja se slažem sa tim, to je ono „ćao”, koje je već toliko rasprostranjeno da ga ne treba menjati u „čao”. Ali, kada je u pitanju kapučino, i kada je reč o imenima – Monika Beluči, Guči, Bertoluči, onda se moramo držati norme. Pravopis se mora poštovati, dodaje akademik Klajn.

Pored toga, često imamo problem da transkribujemo inostrana imena koja sadrže apostrof, i prema Klajnovom objašnjenju, imena sa apostrofom treba i da ga zadrže u našoj verziji – D` Aratanjan, O` Mali, kao i naziv francuske izdavačke kuće L`Až D` Om.

Nisu nam problem samo Italijani, i Englezi znaju da „pomrse račune”. Šekspiru nije dovoljno što je najveći dramski pisac svih vremena, njegovo ime kod nas još uvek nije standardizovano, pa tako često postoje nedoumice da li je on Vilijam, Viljem ili Vilijem. Neobično je, međutim, što takve nedoumice uglavnom ne postoje kada se spominje mladi princ Vilijam, vojvoda od Kembridža.

– Kako to?, pita naš poznati lingvista i profesor Vlado Đukanović, koji je na Radio Beogradu 2 vodio već trideset emisija na temu transkripcije i izgovora stranih reči u srpskom jeziku.

– Osnovni problem je to što kod nas ne postoji način da određena jezička norma bude do kraja poštovana, drugo, sama jezička norma nije konzistentna. Dakle, postoji više gramatika srpskog jezika, na nesreću postoji samo jedan rečnik i više pravopisa srpskog jezika, i niko vas ne tera da koristite samo jedno pravopisno rešenje, iz samo jednog pravopisa. To dovodi do situacije da, kada je reč o transkripciji stranih reči i imena, nemate nikakva obavezujuća pravila. U konkretnom slučaju kapučina i Al Pačina, to je intervencija profesora Ivana Klajna, našeg poznatog romaniste i našeg najpoznatijeg normativiste, koji je u jednom trenutku osetio potrebu da standardizuje to pitanje i da preporuči da ono što ljudi inače izgovaraju kao „ć” u stvari bude „č”, ističe Đukanović, dodajući.

– Međutim, ni ove preporuke nisu obavezujuće, to je lični stav profesora Klajna. Imate normativnu preporuku, ali nema ko da je poštuje, to je posledica niskog civilizacijskog nivoa. Svi govore kapućino, i čovek ispada smešan ako u društvu govori kapučino.

Da li da začuđenom konobaru ipak kažemo da želimo kapučino, pitamo Vladu Đukanovića. Njegov odgovor je da oni koji smatraju da treba da poštuju jezičke standarde treba da poštuju i preporuku profesora Klajna.

– Takvih je, naravno, vrlo malo, smatra Đukanović, ali kao rešenje predlaže izradu transkripcionih rečnika, makar za najveće svetske jezike, kao i formiranje dogovora o standardima transkripcije stranih imena i naziva.

– Tvrtko Prćić je za engleski jezik napravio transkripcioni rečnik imena, ali već deset godina ne možete da kupite ovu vrednu knjigu.

Koga je u ovoj zemlji briga za jezik, primećuje Vlado Đukanović, izražavajući nezadovoljstvo i povodom toga što i nekoliko jezičkih saveta (a i sam je član jednog) postoje samo formalno.

Dobri prevodioci najpre su poznavaoci sopstvenog jezika, ali i oni često imaju nedoumice u vezi sa tim kako nešto prevesti.

– Ponekad se na jednom pasusu radi čitavo popodne, kaže Arijana Božović, između ostalog prevodilac i Ijana Makjuana, ekskluzivnog autora izdavačke kuće „Paideja”. Njen drugi jezik je italijanski, i pre bi u kafiću poručila kapučino nego kapućino. Ali, kako kaže naša sagovornica, u govoru ne poštuje pravila po svaku cenu:

– Moje koleginice koje prevode sa italijanskog Elizabet Vasiljević i Ana Srbinović poštuju u transkripciji „č”. Treba biti elitista i poštovati pravopisna pravila, ali ako svi kažu Al Paćino i ja bih tako rekla.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.