Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri milijarde evra narod drži u slamaricama

Petar J, koji je ovih dana prodao stan za 90.000 evra, nijednog se časa nije dvoumio „di će novce skloniti”. U banku na štednju, kaže. Krov nad glavom već ima, a ulaganje u novu nekretninu u sadašnjim uslovima ne smatra pametnim potezom. Poučen je iskustvom onih koji su se u poslednjih nekoliko godina odlučili na prodaju, pa su na kraju bili na gubitku u odnosu na vreme kada su stan kupili, a i eventualno iznajmljivanje ne „odbacuje” mu očekivanu zaradu. Iskustvo s kupovinom akcija preduzeća tokom poslednjih kriznih godina naučilo ga je da ni od te investicije ne bi mogao mirno da spava. Tu se već okliznuo „na malo”. Ne gubi mu se na mnogo.

Rizik je ključna reč za svakog investitora i zato se sada, kada ekonomska kriza igra na produžetke, nameće pitanje kako bilo koga ko ima višak novca, kao naš sagovornik s početka teksta, privoleti da investira u nešto što može da omogući razvoj. Štednja u bankama premašila je sedam milijardi evra, a u javnosti se operiše da u kućnim trezorima još ima oko tri milijarde evra. Niko ne saopštava kako se došlo baš do tog iznosa, a čini se da je nastao prostim sabiranjem i oduzimanjem onoga što se dešavalo 2002, kada je zamenjeno nemačkih maraka za deset milijardi evra. Pošto je do sada na štednju položeno sedam milijardi evra – tri negde „lutaju”.

Upućeni kažu da u „slamaricama” mora biti više od tri milijarde evra. Kakav-takav razvoj u poslednjih deset godina ne može se zanemariti, kao ni činjenica da je u zemlju od tada, po raznim osnovama stiglo 75 milijardi dolara neto. Od kredita, donacija, doznaka, privatizacije…

Bankari kažu da su, koliko je do njih, učinili sve da novac iz kućnih trezora završi na štednji u bankama.

Jelena Petrović, ekspert za razvoj proizvoda Folksbanke kaže da nesporno još uvek veliki broj štediša nema poverenje u banke i da veliki iznos ušteđevine čuvaju na alternativnim mestima. Važno je da se ovaj trend menja i da sve više ljudi štedi u bankama zato što prepoznaju korist ovakvog čuvanja novca.

– Počevši od 2007. godine, banke uz podršku NBS, organizovano, klijentima daju povoljnije uslove u Nedelji štednje, upravo zbog toga da bi ih motivisali da novac čuvaju i štede u bankama. Koristi su obostrane, na prvom mestu je sigurnost oročenih sredstava, ali i vrlo atraktivne kamate koje klijent na kraju definisanog perioda oročenja dobija – kaže Jelena Petrović.

Bankeova sredstva koriste u daljem poslovanjuzavisno od same poslovne politike. Treba imati u vidu, kaže ona, da su u odnosu na region u Srbiji kamatne stope na štednju jako visoke, a osnovni su razlog da se klijenti motivišu da štede u bankama.

Član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić kaže da je procena od tri milijarde evra u „slamaricama” rađena na osnovu informacija iz perioda konverzije nemačkih maraka u evro.

– Teško je proceniti da li je iznos van redovnih novčanih tokova u ovom trenutku još uvek na tom nivou, a pogotovo koji deo tog iznosa je sklonjen u takozvane slamarice. Što se tiče aktivnosti banaka usmerenih na prikupljanje sredstava, najvažnije je naglasiti to da banke omogućavaju čuvanje novca uz maksimalnu sigurnost za deponente. Tek onda sledi stimulacija štediša u vidu raznovrsne ponude štednih proizvoda i kamatnih stopa koji im donose prinos na depozite. Kada je u pitanju guvernerova preporuka, ne očekujemo da ona negativno utiče na polaganje depozita, imajući u vidu da su uslovi za štednju u našoj zemlji i dalje atraktivni. Važno je da svi relevantni činioci u zemlji ulože svoj maksimum u kreiranje poslovnog ambijenta koji pogoduje investicijama i ekonomskom rastu, što će pomoći realizaciji projekata u koje građani žele da ulože svoj novac – kaže Rebić.

Direktor marketinga Komercijalne banke Goran Milićević smatra da guvernerova preporuka neće obeshrabriti štediše i da neće biti smanjenja uloga, jer su kamate na štednju kod nas i dalje dva puta veće nego u zapadnim zemljama.

– Onima kojima je važna sigurnost, štednja u banci je najbolje rešenje. Jer, ko daje pare na oročenu štednju ima siguran i stabilan prinos. Novac se može uložiti i na druge načine, ali tu može i da se dobije, ali i izgubi – kaže Milićević.

Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe, kaže da rizičnija ulaganja donose veću zaradu, jer zašto bi neko preuzeo rizik ako mu taj posao ne bi dao šansu za veći profit. Trenutno, najmanje je rizično štedeti i to u devizama, kao i kupovati obveznice strane devizne štednje. Po stepenu nesigurnosti, sledi štednja u dinarima i kupovina dinarskih obveznica Ministarstva finansija. Još rizičnije je ulagati u investicione fondove. Manje u fondove za očuvanje vrednosti imovine, a više u fondove rasta koji ulažu u akcije, pa su samim tim i rizičniji.

Neizvesnije je, kaže, investirati u akcije, ali one nose i najveći potencijal za zaradu.

– Ko je, na primer, tokom prošlogodišnje Nedelje štednje kupovao akcije NIS-a, imao je prinos od 30-40 odsto. Međutim, to nije nikakav garant za budućnost – kaže Gujaničić.

Ko se opredeli da ulaže u nekretnine i očekuje prihod od iznajmljivanja mora da zna da je trenutno prinos na tu investiciju niži nego na štednju u banci i iznosi svega tri, četiri odsto godišnje, što je posledica nerealno visokih cena nekretnina.

-------------------------------------------------------

Malo štedimo

Da je Srbiji potreban svaki evro nove štednje svedoči i podatak Svetskog ekonomskog foruma koji nas je po stopi nacionalne štednje (ukupna štednja u odnosu na BDP) svrstao na 131. mesto od 142. zemlje. Sve priče da smo siromašni i da nemamo od čega da štedimo padaju u vodu pred samo jednom činjenicom da su u odnosu na nas mnogo bolje rangirane zemlje koje imaju mnogo manji BDP po stanovniku od nas.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.