Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pola miliona stanovnika manje

Za razliku od direktora Republičkog zavoda za statistiku Dragana Vukmirovića, koji na osnovu prvih podataka o ispunjenim popisnim obrascima, procenjuje da će Srbija posle ovogodišnjeg popisa stanovništva imati između 250.000 i 350.000 hiljada stanovnika manje, demograf Goran Penev ima još nepovoljnije prognoze. Prema njegovim procenama, Srbija će, za razliku od popisa pre devet godina, imati čak – pola miliona stanovnika manje.

Ovaj analitičar iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka precizira da je direktor RSZ računao samo na negativan prirodni priraštaj, koji iznosi oko 300.000 ljudi od poslednjeg popisa, a ne i negativan migracioni saldo. Srbija je, inače, 2002. godine imala 7.498.001 stanovnika.

– Vidimo da je na popisu 2002. godine ispunjeno 8.099.689 popunjenih obrazaca, a ove godine 7.524.164 – kaže Penev, ukazujući da za njega ovakav negativan populacioni trend nije nikakvo iznenađenje. Kada se od ukupnog broja popisanih lica oduzmu lica koja su duplo popisana, kao i broj lica koja su u inostranstvu duže od godinu dana, ili kraće od godine, ali imaju nameru da ostanu duže od godinu, uz privremeno prisutna lica zbog rada i školovanja, pokazaće se, tvrdi Penev uz izvesne ograde, da će nas biti za oko 500.000 manje.

– Ovakva nepovoljna kretanja traju od popisa 1991. godine, kada se u Srbiji beleži negativan prirodni priraštaj. U popisu 2002. godine je bilo manje stanovnika nego 1991 – ukazuje Penev i podseća:

– Prema sadašnjoj statističkoj metodologiji, Srbija je 1991. godine imala 7.577.000 stanovnika bez Kosova i Metohije, dok je 11 godina kasnije imala – 7.498.001 stanovnika. Dakle, 79.000 manje. I tada je to bio rezultat negativnog prirodnog priraštaja, jer smo imali pozitivan migracioni saldo, zbog priliva izbeglica. Sada takođe imamo negativan prirodni priraštaj, a demografi procenjuju da se sve više ljudi iseljava iz Srbije – napominje Penev.

U javnosti je, posle brifinga za novinare u RSZ, pažnju izazvala i dramatična slika u opštinama na istoku i jugu Srbije, u kojima je, bar prema broju popisanih lica, broj stanovnika manji čak za 28 odsto. Poput Crne Trave, recimo.

– Crna Trava ima ogroman negativni prirodni priraštaj, jer je to opština sa najvećim udelom starih osoba. Uzmimo samo ovaj podatak: Crna Trava je 1948. godine imala 13.600 stanovnika, a 2002. godine svega 2.600. To se može nazvati demografskim urušavanjem,ali ni to nije nikakvo iznenađenje – tvrdi Penev.

Prema njegovoj oceni, trend pražnjenja istočne Srbije je samo nastavak negativnih tendencija. Istočna Srbija, napominje naš sagovornik, nije imala veliki priliv izbeglica, ali je imala negativan prirodni priraštaj koji se nastavlja, uz negativan migracioni saldo.

Penev ističe da ima razloga za veliku zabrinutost, jer nema nikakvog pozitivnog preokreta u populacionim trendovima. Stanovništvo je starije nego što je bilo, broj umrlih je veći od živorođenih i ta razlika se stalno povećava. Broj odseljenih je veći od broja doseljenih.

Čak i kada upoređuje podatke o opštinama u kojima je popunjeno više popisnih obrazaca nego pre devet godina, kao što su osam beogradskih opština, Novi sad, Petrovaradin i Novi Pazar, Penev primećuje da je više popisnih obrazaca popunjeno u rubnim beogradskim opštinama.

– Zemun, Palilula, Surčin, Barajevo posebno, su one opštine koje su primile veliki broj izbeglica devedesetih godina. Sa druge strane, te opštine nisu imale nepovoljnu starosnu strukturu kao centralne gradske opštine, poput Starog grada i Vračara.

Za našeg sagovornika, uzrok porasta popunjenih obrazaca u Novom Sadu je činjenica da je to takođe grad sa ogromnim prilivom izbeglica.

Rast Novog Pazara za oko 11 odsto za njega ne predstavlja iznenađenje, jer je, kaže on, taj grad imao veliku readmisiju, odnosno povratak emigranata koji su otišli devedesetih.

– Ne radi se o tome da je Novi Pazar iznenada postao privlačan za doseljavanje – ističe Penev i zaključuje: Ako se nešto bitnije ne promeni u pogledu nataliteta, mortaliteta i migracija, 2050. godine može da se očekuje da će Srbija imati najviše šest miliona stanovnika. Ili čak manje od tog broja.

Aleksandar Apostolovski

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.