Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tajna atomskog skladišta H3

Новоизграђени хангар у Винчи (Фото: Зоран Анастасијевић)

Kolona vatrogasnih vozila napušta uzvišicu na kojoj se nalazi nova betonska bela građevina, pod kodnim nazivom „H3”. Vežba za slučaj velikog akcidenta je upravo završena.

– Mi prosto „zračimo” pozitivnom energijom – dočekuju nas crnohumornim pozdravom radnici koji u velikom belom hangaru, upravljaju viljuškarima, premeštajući žutu burad. Prostor od 70 hektara nekadašnjeg Instituta za nuklearne nauke Vinča, sada pod ingerencijom Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije”, ograđen je višedecenijskim slojem nataloženih tajni. Ganc novi objekat, građen četiri godine, dodatno je „ozračio” javno mnjenje i uzburkao strasti, posle saopštenja državne kompanije zadužene za nuklearnu sigurnost da je upravo izgrađeno „najmodernije i najveće raspoloživo skladište radioaktivnog otpada u Evropi”.

Zašto je tako veliki objekat izgrađen nadomak dvomilionskog Beograda, taman kada se Vinča oslobodila eksplozivnog nasleđa druge Jugoslavije – svežeg i istrošenog nuklearnog goriva iz reaktora RA – koje je isporučeno zemlji porekla, Rusiji? Da li je lokacija Vinče sada namenjena deponiji radioaktivnog otpada iz regiona, kako se spekuliše među ekološkim aktivistima?

– Ovde nema nikakve nuklearne teorije zavere. Vinča neće postati deponija radioaktivnog otpada iz inostranstva – kaže nam Radojica Pešić, direktor JP „Nuklearni objekti Srbije”, a zatim citira član 2 Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti: „Zabranjen je uvoz na teritoriji Srbije radioaktivnog otpada i isluženog nuklearnog goriva inostranog porekla”.

Pešić tvrdi da u Srbiji nema ni grama radioaktivnog otpada iz inostranstva.

– Mi moramo da imamo direktnu komunikaciju sa generatorom radioaktivnog otpada. Hipotetički govoreći, kada bi uočili u dokumentaciji da generator radioaktivnog otpada ne potiče iz Srbije, bili bi dužni da obavestimo organe bezbednosti.

Ta reč, bezbednost, ključna je za centar, osnovan 1948. godine, kao istraživački nukleus za realizaciju nuklearnog programa Titove Jugoslavije, koji je vremenom postao ugledni naučni institut. Pre dve godine poslove nuklearne bezbednosti preuzima pomenuto javno preduzeće, čiji nas tehnički direktor Milan Orlić vozi do starih montažnih hangara „H1” i „H2”.

Ispred decenija starih, zarđalih hangara stoji portir. Otključava nam kapiju, razvezuje katanac, a zatim se vozimo još tridesetak metara. Dvadesetak kontejnera punih radioaktivnog otpada stoji naslagano i čeka da se useli hangar „H3”.

– U hangarima „H1” i „H2” se čuva radioaktivni otpad nastao u naučnim istraživanjima, industriji, medicini… Tu je sav otpad iz bivše Jugoslavije. Hangar „H1” je zatvoren, prepun. Zatvorila ga je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost. Hangar „H2” se koristi, ali zbog ovako loše situacije, odlučeno je da se izgradi novi hangar „H3”. To je, poručujem ekolozima, najzelenija i najbezbednija građevina u Srbiji – priča Orlić.

Zapravo, zbog lošeg stanja hangara sa radioaktivnim otpadom, koji podsećaju na davno napuštene hale porušenih fabrika, Agencija za atomsku energiju i američki Stejt department pritisli su, ili preporučili, kako vam drago, našu vladu da napravi novo skladište.

Kakve opasne radioaktivne materije kriju hangari „H1” i „H2”, koje bi mogle biti interesantne teroristima? Orlić kaže da to može biti „kobalt 60”, koji se koristi u industriji, medicini, naučnim istraživanjima, a delom ga ima i u radioaktivnim gromobranima.

– Njegovom eventualnom krađom i zloupotrebom, mogla bi da se izradi „prljava bomba”, a slična opasnost preti i od eventualne krađe „cezijuma 137”. Zato je hangar „H3” najbolje moguće rešenje za bezbednost Beograda i Srbije – priča Orlić.

-----------------------------------------------------------

Čuvaju NATO municiju

Neposredno pored objekta „H3”, nalazi se manja, takođe nova zgrada, nazvana Bezbedno skladište jakih izvora (BS) u čijim će se prostorijama čuvati i municija na bazi osiromašenog uranijuma, kojom je NATO iz aviona A-10 dejstvovao tokom rata 1999. godine. Do sada je nasleđe NATO čuvano u hangaru „H2”. U novom skladištu, čuvaće se u kontejneru „pod evidencijom”, s obzirom na to da sadrži uran.

Zeleni: Šta će nam skladište, a nemamo nuklearku

Stranka „Zeleni Srbije” konstatovalaje juče da Srbija nema nijednu nuklearnu elektranu,ali da zato dobija „najveće skladište nuklearnog i radioaktivnog otpada u Evropi”, potrebnije nego Francuskoj koja ima 58, ili Nemačkoj koja ima 49 nuklearki.

Radojica Pešić, međutim, kaže da hangar „H3” ima kapacitet 8600 buradi, zapremine 200 litara, što iznosi 1.700 kubnih metara radioaktivnog otpada. Taj hangar, kaže, nije najveći u Evropi, već je „trenutno najveći prazan hangar u Evropi”. Za novi hangar vredan 2,5 miliona evra, dobijena je upotrebna dozvola Ministarstva za životnu sredinu, rudarstva i prostornog planiranja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.