petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.11.2011. u 22:00 Aleksandar Apostolovski

Tajna atomskog skladišta H3

Новоизграђени хангар у Винчи (Фото: Зоран Анастасијевић)

Kolona vatrogasnih vozila napušta uzvišicu na kojoj se nalazi nova betonska bela građevina, pod kodnim nazivom „H3”. Vežba za slučaj velikog akcidenta je upravo završena.

– Mi prosto „zračimo” pozitivnom energijom – dočekuju nas crnohumornim pozdravom radnici koji u velikom belom hangaru, upravljaju viljuškarima, premeštajući žutu burad. Prostor od 70 hektara nekadašnjeg Instituta za nuklearne nauke Vinča, sada pod ingerencijom Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije”, ograđen je višedecenijskim slojem nataloženih tajni. Ganc novi objekat, građen četiri godine, dodatno je „ozračio” javno mnjenje i uzburkao strasti, posle saopštenja državne kompanije zadužene za nuklearnu sigurnost da je upravo izgrađeno „najmodernije i najveće raspoloživo skladište radioaktivnog otpada u Evropi”.

Zašto je tako veliki objekat izgrađen nadomak dvomilionskog Beograda, taman kada se Vinča oslobodila eksplozivnog nasleđa druge Jugoslavije – svežeg i istrošenog nuklearnog goriva iz reaktora RA – koje je isporučeno zemlji porekla, Rusiji? Da li je lokacija Vinče sada namenjena deponiji radioaktivnog otpada iz regiona, kako se spekuliše među ekološkim aktivistima?

– Ovde nema nikakve nuklearne teorije zavere. Vinča neće postati deponija radioaktivnog otpada iz inostranstva – kaže nam Radojica Pešić, direktor JP „Nuklearni objekti Srbije”, a zatim citira član 2 Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti: „Zabranjen je uvoz na teritoriji Srbije radioaktivnog otpada i isluženog nuklearnog goriva inostranog porekla”.

Pešić tvrdi da u Srbiji nema ni grama radioaktivnog otpada iz inostranstva.

– Mi moramo da imamo direktnu komunikaciju sa generatorom radioaktivnog otpada. Hipotetički govoreći, kada bi uočili u dokumentaciji da generator radioaktivnog otpada ne potiče iz Srbije, bili bi dužni da obavestimo organe bezbednosti.

Ta reč, bezbednost, ključna je za centar, osnovan 1948. godine, kao istraživački nukleus za realizaciju nuklearnog programa Titove Jugoslavije, koji je vremenom postao ugledni naučni institut. Pre dve godine poslove nuklearne bezbednosti preuzima pomenuto javno preduzeće, čiji nas tehnički direktor Milan Orlić vozi do starih montažnih hangara „H1” i „H2”.

Ispred decenija starih, zarđalih hangara stoji portir. Otključava nam kapiju, razvezuje katanac, a zatim se vozimo još tridesetak metara. Dvadesetak kontejnera punih radioaktivnog otpada stoji naslagano i čeka da se useli hangar „H3”.

– U hangarima „H1” i „H2” se čuva radioaktivni otpad nastao u naučnim istraživanjima, industriji, medicini… Tu je sav otpad iz bivše Jugoslavije. Hangar „H1” je zatvoren, prepun. Zatvorila ga je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost. Hangar „H2” se koristi, ali zbog ovako loše situacije, odlučeno je da se izgradi novi hangar „H3”. To je, poručujem ekolozima, najzelenija i najbezbednija građevina u Srbiji – priča Orlić.

Zapravo, zbog lošeg stanja hangara sa radioaktivnim otpadom, koji podsećaju na davno napuštene hale porušenih fabrika, Agencija za atomsku energiju i američki Stejt department pritisli su, ili preporučili, kako vam drago, našu vladu da napravi novo skladište.

Kakve opasne radioaktivne materije kriju hangari „H1” i „H2”, koje bi mogle biti interesantne teroristima? Orlić kaže da to može biti „kobalt 60”, koji se koristi u industriji, medicini, naučnim istraživanjima, a delom ga ima i u radioaktivnim gromobranima.

– Njegovom eventualnom krađom i zloupotrebom, mogla bi da se izradi „prljava bomba”, a slična opasnost preti i od eventualne krađe „cezijuma 137”. Zato je hangar „H3” najbolje moguće rešenje za bezbednost Beograda i Srbije – priča Orlić.

-----------------------------------------------------------

Čuvaju NATO municiju

Neposredno pored objekta „H3”, nalazi se manja, takođe nova zgrada, nazvana Bezbedno skladište jakih izvora (BS) u čijim će se prostorijama čuvati i municija na bazi osiromašenog uranijuma, kojom je NATO iz aviona A-10 dejstvovao tokom rata 1999. godine. Do sada je nasleđe NATO čuvano u hangaru „H2”. U novom skladištu, čuvaće se u kontejneru „pod evidencijom”, s obzirom na to da sadrži uran.

Zeleni: Šta će nam skladište, a nemamo nuklearku

Stranka „Zeleni Srbije” konstatovalaje juče da Srbija nema nijednu nuklearnu elektranu,ali da zato dobija „najveće skladište nuklearnog i radioaktivnog otpada u Evropi”, potrebnije nego Francuskoj koja ima 58, ili Nemačkoj koja ima 49 nuklearki.

Radojica Pešić, međutim, kaže da hangar „H3” ima kapacitet 8600 buradi, zapremine 200 litara, što iznosi 1.700 kubnih metara radioaktivnog otpada. Taj hangar, kaže, nije najveći u Evropi, već je „trenutno najveći prazan hangar u Evropi”. Za novi hangar vredan 2,5 miliona evra, dobijena je upotrebna dozvola Ministarstva za životnu sredinu, rudarstva i prostornog planiranja.

Komеntari0
cb5d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja